eh, marko
sad videh koliko si se javljao
drago mi je za tebe
sreda bas nije bila moj dan
idem leci da pre prodje
mozda sutra bude bolje u jazbini
bd
31. 08. 2011.
sreda-marko
2011/8/31 M.D.
1.
sreda:
ooooo stigla plata falim te boze;)
lakse se dise..
pomislim da sam bezobrazan sto trazim puno za par radova i logoa, ko tvoja plata mucenicka, ali davno resih da ne prodajem ni slike ni rad za jeftine pare. smesno mi je bilo - taman kad je postar zvonio i kad je stiglo pismo sa pozajmicom, stigne mi sms od rajfajzena...
kad ih nema - ne mos se ih dokopati i da oces, a kad krene, samo curi na sve strane hahaha
a dobro hepi sam jer cekam ovo vec mesec i kusur...taman pasos i jos neke stvari da poplacam, ako devil da jos ove ispite da resim i pravac zgb;)
nema te da pecatiras sredu hehe
mozda i oces
ako nisi u fazi bacanja para ko raja tu ili opet u nekoj tuzi dubokoj.
uvek sam mrzeo kad mi prodju trubaci ispred zgrade, obicno u mom poooduzem ritualu ispijanja kafe. sreca pa me ne bude inace bi...grr.i tako treste cigani tako jednom u mesec 2 i sta ce ako im neko baci nesto to im je sto je.
a da, nemam omiljenog ni pisca ni knjigu, ni slikara ni ni sliku, ni muzicara ili pesmu...mnogo ih je. rekoh ti za knjige da zardjah i ne mogu se u te razgovore ubaciti niposto.
a sto se tice um fotografije hmm
pa ja mislim da sam svoje najbolje fotke radio sa ruskim starim 'sokolom', i jos malo finesa u laboratoriji i voila. ovi digitalni pruzaju veci kapacitet i manje trosenja, sad je to skup sport - kupovati filmove. ono sto htedoh reci je da mislim da je dobro oko za opazanje najvaznije. uz naravno neko predznanje o kompoziciji, kontrastima itd. a fotosop moze samo da pripomogne, a ne da cini fotku dobrom! i kad gledam hiljade kvazi umetnika, sto dizu sebe u nebesa oko svojih fotoshoparija pripadne mi muka nekad. spejsa se secas. a s druge, ako ljude to opusta i nalaze mir u tome i u sebi nemam nista protiv. mozda samo vise cenim skromnost, sto je i moj slucaj, a mogao bih se razmetati. mada nekad i ta skromnost nije dobra u ovom shark svetu. svi hocve neko 'mesto'. nekad zudim za jednom postenom, iskrenom, dubokom kritikom, vise nego stotinu tapsanja po ramenu. znaci opet i to. uloga slike je da komunicira sa posmatracem i da strvori sponu, a kad se desi trenutak razumevanja onda je krug zavrsen.
malo skrenuh sa teme
iskreno video sam gomilu 'manipulatora', digitalnih koji su izuzetni. dok sam mislio juce o tvom pitanju pade mi na pamet famozni myspejser MT(valjda se secas - muzicar, vise nego fotograf zapravo, ali i jedno i drugo) aka Mitsutaka Tajiri, koga imam sad na fejsu. i divim mu se zaista. ali on ume i da fotografise i da manipulise, sa tim prefinjenim japanskim dostojanstvom, slicnom njihovoj umetnosti kroz citavu istoriju. prosto taj duh i esencija. . .....
aj da ne razglabam previse. o vizuelnoj umetnosti mogu praviti debate raznolike.
idem malo uciti, malo raditi, al tu sam okolo
2.
ionako je sve naopako
okreni obrni....
3.
evo ti jedan lep:)
la belleza negli occhi di chi la guarda - beauty in the eyes of the beholder...
i jos poneki
ti pises
ja crtam i ponesto jos...
uzivaj danas i bd
4.
iii jos nesto
povodom navlacenja
neces i niko te ne tera niti obavezuje
ovo sto podelih, podelih sad...
i ko zna kad
a ja sam tu pa sam tu, umaknuti ne mogu
ne zbog navlake
eto krojim pesme ko ti...
1.
sreda:
ooooo stigla plata falim te boze;)
lakse se dise..
pomislim da sam bezobrazan sto trazim puno za par radova i logoa, ko tvoja plata mucenicka, ali davno resih da ne prodajem ni slike ni rad za jeftine pare. smesno mi je bilo - taman kad je postar zvonio i kad je stiglo pismo sa pozajmicom, stigne mi sms od rajfajzena...
kad ih nema - ne mos se ih dokopati i da oces, a kad krene, samo curi na sve strane hahaha
a dobro hepi sam jer cekam ovo vec mesec i kusur...taman pasos i jos neke stvari da poplacam, ako devil da jos ove ispite da resim i pravac zgb;)
nema te da pecatiras sredu hehe
mozda i oces
ako nisi u fazi bacanja para ko raja tu ili opet u nekoj tuzi dubokoj.
uvek sam mrzeo kad mi prodju trubaci ispred zgrade, obicno u mom poooduzem ritualu ispijanja kafe. sreca pa me ne bude inace bi...grr.i tako treste cigani tako jednom u mesec 2 i sta ce ako im neko baci nesto to im je sto je.
a da, nemam omiljenog ni pisca ni knjigu, ni slikara ni ni sliku, ni muzicara ili pesmu...mnogo ih je. rekoh ti za knjige da zardjah i ne mogu se u te razgovore ubaciti niposto.
a sto se tice um fotografije hmm
pa ja mislim da sam svoje najbolje fotke radio sa ruskim starim 'sokolom', i jos malo finesa u laboratoriji i voila. ovi digitalni pruzaju veci kapacitet i manje trosenja, sad je to skup sport - kupovati filmove. ono sto htedoh reci je da mislim da je dobro oko za opazanje najvaznije. uz naravno neko predznanje o kompoziciji, kontrastima itd. a fotosop moze samo da pripomogne, a ne da cini fotku dobrom! i kad gledam hiljade kvazi umetnika, sto dizu sebe u nebesa oko svojih fotoshoparija pripadne mi muka nekad. spejsa se secas. a s druge, ako ljude to opusta i nalaze mir u tome i u sebi nemam nista protiv. mozda samo vise cenim skromnost, sto je i moj slucaj, a mogao bih se razmetati. mada nekad i ta skromnost nije dobra u ovom shark svetu. svi hocve neko 'mesto'. nekad zudim za jednom postenom, iskrenom, dubokom kritikom, vise nego stotinu tapsanja po ramenu. znaci opet i to. uloga slike je da komunicira sa posmatracem i da strvori sponu, a kad se desi trenutak razumevanja onda je krug zavrsen.
malo skrenuh sa teme
iskreno video sam gomilu 'manipulatora', digitalnih koji su izuzetni. dok sam mislio juce o tvom pitanju pade mi na pamet famozni myspejser MT(valjda se secas - muzicar, vise nego fotograf zapravo, ali i jedno i drugo) aka Mitsutaka Tajiri, koga imam sad na fejsu. i divim mu se zaista. ali on ume i da fotografise i da manipulise, sa tim prefinjenim japanskim dostojanstvom, slicnom njihovoj umetnosti kroz citavu istoriju. prosto taj duh i esencija. . .....
aj da ne razglabam previse. o vizuelnoj umetnosti mogu praviti debate raznolike.
idem malo uciti, malo raditi, al tu sam okolo
2.
ionako je sve naopako
okreni obrni....
3.
evo ti jedan lep:)
la belleza negli occhi di chi la guarda - beauty in the eyes of the beholder...
i jos poneki
ti pises
ja crtam i ponesto jos...
uzivaj danas i bd
4.
iii jos nesto
povodom navlacenja
neces i niko te ne tera niti obavezuje
ovo sto podelih, podelih sad...
i ko zna kad
a ja sam tu pa sam tu, umaknuti ne mogu
ne zbog navlake
eto krojim pesme ko ti...
užas
Užasan život (31.8. 2011. srijeda)
Pozdrav avgustu. Upravo mi je iz krila ispao Danas, pre toga sam iščitala ko je sve umro na ovaj dan, pre toga sam u svoj krtičnjak zapisala stanje posle dugo čekanog potopa suza, nije bio potop, ali napokon su oči ovlažile, a duša je jecala, urlikala, zapomagala... a pre toga je bilo još jedno jutro koje je svanulo i moglo biti predskazanje jednog, poslednjeg lepog dana moga dragog i tužnog avgusta, ali eto pečat na njega je takav kakav je, ovo je bilo užasno ljeto, ja sam užasno patila, užasne sam borbe vodila sa vetrenjačama, užasno sam grešila i danas sam užasno pala, ne kao Danas, pala sam da se više ne dignem, pala sam jer je gotovo, ama bas sve... i šta je ostalo užasnutoj duši? predaja, umiranje ili bijeg... kad izmirenje nije uspjelo, kad umiranje traži hrabre, kad predaja znači agoniju veću od umiranja, bijeg, bijeg, bijeg je jedini spas... ja cu otići, obećavam sebi na ovaj zadnji avgustovski dan, pravim plan i malo se osmehnuh... pravila sam ih i pravila, odustajala i odustajala... ipak postoji mogućnost da plan držim u potaji i da nestanem, ta me misao skroz ozari... Bože, ako te negde ima, majko, ako si čula moje zapomaganje, oče, oprosti što i tebe nisam zvala, počivajte mirno roditelji moji mili... ja su otići od svega, ali od vas ne... šta godine znače za nas, ništa, one više ne postoje... ja ću ići, pa ću vas i stići jednog dana, a do tad želim da živim u miru bar tren...
Jer ovaj užas od života koji traje, traje i traje je golem kao svemir, ništa od njega nema veće, ni strašnije, zatvaram uši čim otvorim oči i opet ne mogu pobjeći od toga vrištećeg užasa kojim me napada meso moga mesa, krv moje krvi, srce moga srca... zasto? Nazalost, nema odgovora, niti će ga biti... ja i ti smo ne samo dva svijeta, ja i ti smo dvije užasne strane zivota, budi živa i zdrava, ali kad me nećeš da oslobodiš užasa koji varniči iz našeg postojanja, ja ću otići dovoljno daleko da se taj užas prekine... ja se bar nadam da će on prestati mojim bijegom, mojim odlaskom, mojim sklanjanjem sa ovog užasnog ratišta... tužna je ovo sudbina, samo mene boli i to je moja sudbina, možda nema pomoći, ali ja ipak želim otići, bilo gdje iz ovog grada kome ne pripadam, iz ovog stana u kome propadam, iz ovog užasa od koga umirem... tužan dan... a sve sam učinila da ovo ljeto učinim boljim i sebi i drugima, pa kako da baš bude ovako... nikad gore, sve vrijeme je bilo teško, borba se neprekidno vodila, vrijeme je prolazilo, ja sam gubila snagu, da bi me danas svojim glasom, užasnim vikanjem, vredjanjem i optuživanjem njega i mene i pored opomena da mi nije dobro, dokrajčivala ono malo što je bilo ostalo... eto draga moja, strankinjo, mene više nema, ja odlazim, ostavljam ti mjesto na mom djevojačkom kauču, ostavljam ti moj kompjuter i moju sobu, sve ćes naći samo mene nećes, ali to ti i ne treba, misliš da ne treba i možda je tako... ovaj užasan dan je naš rastanak, došao je dan kakav si ti pripremila, umjesto da ti mlada, zdrava odeš u svijet i da ti mašem na aerodromu, odlazim ja jer se moram spasiti od tebe, od tvoje užasne naravi, užasne nesposobnosti i užasnog odnosa prema meni... ne plačem više, niko nije umro, ja plačem u avgustu samo za svojim roditeljima... i to je bilo to...
Dižem Danas sa poda i čitam današnji Arhiv:
Na današnji dan umrli: 1867. Šarl Bodler, 1962. Žorž Brak, 1986. Henri Mur...
Najzad sam!...
Užasan život! Užasan grad!...
Nezadovoljan svima i nezadovoljan sobom... duše onih koje sam voleo, duše onih koje sam opevao, ojačajte me, podržite me, odagnajte od mene laž... a ti Gospode Bože moj, udeli mi nekolko lepih stihova kao dokaz da nisam poslednji medju ljudima, da nisam niži od onih koje prezirem.
Šarl Bodler: U jedan čas ujutro, Pariški splin, 1869.
Pozdrav avgustu. Upravo mi je iz krila ispao Danas, pre toga sam iščitala ko je sve umro na ovaj dan, pre toga sam u svoj krtičnjak zapisala stanje posle dugo čekanog potopa suza, nije bio potop, ali napokon su oči ovlažile, a duša je jecala, urlikala, zapomagala... a pre toga je bilo još jedno jutro koje je svanulo i moglo biti predskazanje jednog, poslednjeg lepog dana moga dragog i tužnog avgusta, ali eto pečat na njega je takav kakav je, ovo je bilo užasno ljeto, ja sam užasno patila, užasne sam borbe vodila sa vetrenjačama, užasno sam grešila i danas sam užasno pala, ne kao Danas, pala sam da se više ne dignem, pala sam jer je gotovo, ama bas sve... i šta je ostalo užasnutoj duši? predaja, umiranje ili bijeg... kad izmirenje nije uspjelo, kad umiranje traži hrabre, kad predaja znači agoniju veću od umiranja, bijeg, bijeg, bijeg je jedini spas... ja cu otići, obećavam sebi na ovaj zadnji avgustovski dan, pravim plan i malo se osmehnuh... pravila sam ih i pravila, odustajala i odustajala... ipak postoji mogućnost da plan držim u potaji i da nestanem, ta me misao skroz ozari... Bože, ako te negde ima, majko, ako si čula moje zapomaganje, oče, oprosti što i tebe nisam zvala, počivajte mirno roditelji moji mili... ja su otići od svega, ali od vas ne... šta godine znače za nas, ništa, one više ne postoje... ja ću ići, pa ću vas i stići jednog dana, a do tad želim da živim u miru bar tren...
Jer ovaj užas od života koji traje, traje i traje je golem kao svemir, ništa od njega nema veće, ni strašnije, zatvaram uši čim otvorim oči i opet ne mogu pobjeći od toga vrištećeg užasa kojim me napada meso moga mesa, krv moje krvi, srce moga srca... zasto? Nazalost, nema odgovora, niti će ga biti... ja i ti smo ne samo dva svijeta, ja i ti smo dvije užasne strane zivota, budi živa i zdrava, ali kad me nećeš da oslobodiš užasa koji varniči iz našeg postojanja, ja ću otići dovoljno daleko da se taj užas prekine... ja se bar nadam da će on prestati mojim bijegom, mojim odlaskom, mojim sklanjanjem sa ovog užasnog ratišta... tužna je ovo sudbina, samo mene boli i to je moja sudbina, možda nema pomoći, ali ja ipak želim otići, bilo gdje iz ovog grada kome ne pripadam, iz ovog stana u kome propadam, iz ovog užasa od koga umirem... tužan dan... a sve sam učinila da ovo ljeto učinim boljim i sebi i drugima, pa kako da baš bude ovako... nikad gore, sve vrijeme je bilo teško, borba se neprekidno vodila, vrijeme je prolazilo, ja sam gubila snagu, da bi me danas svojim glasom, užasnim vikanjem, vredjanjem i optuživanjem njega i mene i pored opomena da mi nije dobro, dokrajčivala ono malo što je bilo ostalo... eto draga moja, strankinjo, mene više nema, ja odlazim, ostavljam ti mjesto na mom djevojačkom kauču, ostavljam ti moj kompjuter i moju sobu, sve ćes naći samo mene nećes, ali to ti i ne treba, misliš da ne treba i možda je tako... ovaj užasan dan je naš rastanak, došao je dan kakav si ti pripremila, umjesto da ti mlada, zdrava odeš u svijet i da ti mašem na aerodromu, odlazim ja jer se moram spasiti od tebe, od tvoje užasne naravi, užasne nesposobnosti i užasnog odnosa prema meni... ne plačem više, niko nije umro, ja plačem u avgustu samo za svojim roditeljima... i to je bilo to...
Dižem Danas sa poda i čitam današnji Arhiv:
Na današnji dan umrli: 1867. Šarl Bodler, 1962. Žorž Brak, 1986. Henri Mur...
Najzad sam!...
Užasan život! Užasan grad!...
Nezadovoljan svima i nezadovoljan sobom... duše onih koje sam voleo, duše onih koje sam opevao, ojačajte me, podržite me, odagnajte od mene laž... a ti Gospode Bože moj, udeli mi nekolko lepih stihova kao dokaz da nisam poslednji medju ljudima, da nisam niži od onih koje prezirem.
Šarl Bodler: U jedan čas ujutro, Pariški splin, 1869.
sreda
od obicne srede, pa mozda i opustene, nastade uzas, isplakah sve one suze koje nisam na groblju... pozdrav sa mojim lepim i tuznim avgustom...
opet jutros ona, ne moze se reci, ne moze se opisati sve to sto ona cini sebi, nama, meni, majci svojoj...
potpuno me dokrajcila, 10 godina on i 10 godina ona...
ne mogu vise da im cujem glasove, viku, svadje... ludim...
prizivala sam svoju mrtvu majku da me spasi od ovog bola...
sve se odjednom srusilo, po ko zna koji put jutro je pokvarilo jos jedan dan i nista vise nema smisla...
ni da pisem marku, ni da se javim miri... nista...
opet sam se sakrila u sobu i smisljam da pobegnem negde dok sam jos pri pameti i dok jos imam nesto novca...
eh, sto to nisam ucinila davno...
plan: nalazi i pasos i odlazak...
doci cu po svoje stvari...
iako nista vise nije bitno
opet jutros ona, ne moze se reci, ne moze se opisati sve to sto ona cini sebi, nama, meni, majci svojoj...
potpuno me dokrajcila, 10 godina on i 10 godina ona...
ne mogu vise da im cujem glasove, viku, svadje... ludim...
prizivala sam svoju mrtvu majku da me spasi od ovog bola...
sve se odjednom srusilo, po ko zna koji put jutro je pokvarilo jos jedan dan i nista vise nema smisla...
ni da pisem marku, ni da se javim miri... nista...
opet sam se sakrila u sobu i smisljam da pobegnem negde dok sam jos pri pameti i dok jos imam nesto novca...
eh, sto to nisam ucinila davno...
plan: nalazi i pasos i odlazak...
doci cu po svoje stvari...
iako nista vise nije bitno
30. 08. 2011.
utorak-odgovor
mmda cuo sam jutros na vestima da je bajram
znaci tako, veselo...
i pomislih bas na tebe jer i mene obuze tuga
ne znam zasto bas povezah tebe sa tim al eto potrefilo se
pa rano ja ustajem 7, 8 , 9 kako kad
legnem posle laku noc deco sta ces...
zapalim cigaru, pa stavim kafu, pa jos nekoliko cigara, a dalje vec kako se odvije...
eto ti mog jutrasnjeg nezdravog rituala
potrefilo se da sam ovde, inace se moram baciti na ucenje(trenutno jedina literatura koju citam, uz poneku istoriju umetnosti ili monografiju. osecam kako preskacem redove dok citam i kako slabo i zapamtim sta sam procitao pa retko uzimam knjigu u ruku na veliku zalost. pukao sam malo sa zivcima, moram priznati i nemam ni volje bas da se latim knjige. mada sam skoro, na adi citao dervis i smrt(ponovo) i paranoju u las vegasu - nonsalantno opustajucu...a sto se andricevih prica tice, joj davno ih citah i nedostaju mi iskreno(te sto si pomenula nisam, ali znakovi pored puta su mi neizbrisivi. mozda jedan od mojih omiljenih pisaca, ukljucujuci dostojevskog)).
telefon mi iskljucise, a para ni za lek, pa sam jurio tu prijatelje za pozajmicu..
ah ne manjkam od recepata imam ih i previse. manjkaju mi poneki sastojci...
ahh manje me brine to sad
ponajmanje i moja jazbina ovde...ne znam ni kako da je nazovem vise, skrecem pogled cesto
dodacu ti kasnije o umetnickoj fotografiji
a do tad i tebi zelim ugodan i suncan dan :)
znaci tako, veselo...
i pomislih bas na tebe jer i mene obuze tuga
ne znam zasto bas povezah tebe sa tim al eto potrefilo se
pa rano ja ustajem 7, 8 , 9 kako kad
legnem posle laku noc deco sta ces...
zapalim cigaru, pa stavim kafu, pa jos nekoliko cigara, a dalje vec kako se odvije...
eto ti mog jutrasnjeg nezdravog rituala
potrefilo se da sam ovde, inace se moram baciti na ucenje(trenutno jedina literatura koju citam, uz poneku istoriju umetnosti ili monografiju. osecam kako preskacem redove dok citam i kako slabo i zapamtim sta sam procitao pa retko uzimam knjigu u ruku na veliku zalost. pukao sam malo sa zivcima, moram priznati i nemam ni volje bas da se latim knjige. mada sam skoro, na adi citao dervis i smrt(ponovo) i paranoju u las vegasu - nonsalantno opustajucu...a sto se andricevih prica tice, joj davno ih citah i nedostaju mi iskreno(te sto si pomenula nisam, ali znakovi pored puta su mi neizbrisivi. mozda jedan od mojih omiljenih pisaca, ukljucujuci dostojevskog)).
telefon mi iskljucise, a para ni za lek, pa sam jurio tu prijatelje za pozajmicu..
ah ne manjkam od recepata imam ih i previse. manjkaju mi poneki sastojci...
ahh manje me brine to sad
ponajmanje i moja jazbina ovde...ne znam ni kako da je nazovem vise, skrecem pogled cesto
dodacu ti kasnije o umetnickoj fotografiji
a do tad i tebi zelim ugodan i suncan dan :)
utorak-ja
dobro jutro
kad ti ustajes i kakav ti je jutarnji ritual?
(jutros dok sam jos lezala u krevetu mislila sam da te pitam:
koje fotografije smatras artom, da li one koje su uslikali majstori fotografije
ili one na kojima je nesto radjeno pa imaju i taj autorski pecat?)
ja ustajem oko 6 kad radim, a oko 8 kad sam na odmoru
jutros sam ustala u 7 s namerom da odem u kupovinu za 3 dana pre vrucine
ali
nisam znala da je danas bajram
znam da je bio ramazanski post tokom avgusta i da je svako vece pucao top
i time oglasavao pocetak iftara i onda bi piceli da jedu...
od raznih mirisa se nije moglo ostati tokom cele noci
e, tako je mene jutros iznenadilo sto su sve , ama bas sve radnje u federaciji zakapijane
i krenem ti ja u rs ili republiku srpsku i kupim sve sto mi treba i evo stigoh
tek sad pijem vodu, caj se hladi...
dorucak cu preskociti, a za rucak cu peci paprike
ako hoces recept za njih, a moze i za salatu sa tunjevinom koju cu praviti sutra
a i za musaku od povrca koju cu praviti prekosutra:)))
eto, toliko za sad od mene
znaci ipak sam odradila za 3 dana i mogu da uzivam u svojoj jazbini
inace ja sam svoju jazbinu, uopste stan, ali jos konkretnije moju sobu
nazivala raznim imenima:
prvo je bila bunker...
pa tunel...
pa trajanova rupa
pa krticnjak
pa jazbina...
pa separe...
svaki ima svoje znacenje
nijanse su vrlo bitne
a nigde mosta, puta, staze, prozora.
zelim ti ugodan dan
sto zelim i sebi naravno
uostalom ovde je veselje
cigani sviraju ispod prozora
a raja baca pare
ijuuuuuuuuu
scene iz andricevic pripovedaka
ako si to citao?
npr. put alije đerzeleza, ćorkan i švabica, mustafa madžar itd.
i da to je drugo pitanje iz moje oblasti
(sta citas od knjiga i koji ti je pisac, knjiga omiljen/a)
p.s. necu ti odgovarati na jucerasnje pisanje
nemoguce je sve analizirati, a i cemu se vracati unazad
to podrazumeva da i ti ne moras odgovarati na moja pitanja :))
kad ti ustajes i kakav ti je jutarnji ritual?
(jutros dok sam jos lezala u krevetu mislila sam da te pitam:
koje fotografije smatras artom, da li one koje su uslikali majstori fotografije
ili one na kojima je nesto radjeno pa imaju i taj autorski pecat?)
ja ustajem oko 6 kad radim, a oko 8 kad sam na odmoru
jutros sam ustala u 7 s namerom da odem u kupovinu za 3 dana pre vrucine
ali
nisam znala da je danas bajram
znam da je bio ramazanski post tokom avgusta i da je svako vece pucao top
i time oglasavao pocetak iftara i onda bi piceli da jedu...
od raznih mirisa se nije moglo ostati tokom cele noci
e, tako je mene jutros iznenadilo sto su sve , ama bas sve radnje u federaciji zakapijane
i krenem ti ja u rs ili republiku srpsku i kupim sve sto mi treba i evo stigoh
tek sad pijem vodu, caj se hladi...
dorucak cu preskociti, a za rucak cu peci paprike
ako hoces recept za njih, a moze i za salatu sa tunjevinom koju cu praviti sutra
a i za musaku od povrca koju cu praviti prekosutra:)))
eto, toliko za sad od mene
znaci ipak sam odradila za 3 dana i mogu da uzivam u svojoj jazbini
inace ja sam svoju jazbinu, uopste stan, ali jos konkretnije moju sobu
nazivala raznim imenima:
prvo je bila bunker...
pa tunel...
pa trajanova rupa
pa krticnjak
pa jazbina...
pa separe...
svaki ima svoje znacenje
nijanse su vrlo bitne
a nigde mosta, puta, staze, prozora.
zelim ti ugodan dan
sto zelim i sebi naravno
uostalom ovde je veselje
cigani sviraju ispod prozora
a raja baca pare
ijuuuuuuuuu
scene iz andricevic pripovedaka
ako si to citao?
npr. put alije đerzeleza, ćorkan i švabica, mustafa madžar itd.
i da to je drugo pitanje iz moje oblasti
(sta citas od knjiga i koji ti je pisac, knjiga omiljen/a)
p.s. necu ti odgovarati na jucerasnje pisanje
nemoguce je sve analizirati, a i cemu se vracati unazad
to podrazumeva da i ti ne moras odgovarati na moja pitanja :))
29. 08. 2011.
za-marka5
eh, eh, eh...
pa dokle vise
rekoh nisam htela poslati, a onda poslah
proba ili terapija i za mene i tebe
a dijagnoza?
ne znam...
ma, nije bitno...
vec sam bolje, tamanim kikiriki
onaj u ljusci je super, stvarno
probaj, moze i na kompu da se gricka
hah
rekoh sutra cu ti detaljnije
a ta tuga dodje i prodje
to su trenuci, ali jako, jako bolni
a suze nece
ali odavno mi to nije bilo
pitam se je li ovo pisanje i secanje na nekoga i nesto izazvalo to
ima i toga, bezim ti ja od proslosti ko djavo od krsta
bezim, ali ona odnekud izvire...
tako ti je to...
hajde odmaraj i uzivaj
i ja cu da nesto gledam na tvu
strasno je vruce...
pa dokle vise
rekoh nisam htela poslati, a onda poslah
proba ili terapija i za mene i tebe
a dijagnoza?
ne znam...
ma, nije bitno...
vec sam bolje, tamanim kikiriki
onaj u ljusci je super, stvarno
probaj, moze i na kompu da se gricka
hah
rekoh sutra cu ti detaljnije
a ta tuga dodje i prodje
to su trenuci, ali jako, jako bolni
a suze nece
ali odavno mi to nije bilo
pitam se je li ovo pisanje i secanje na nekoga i nesto izazvalo to
ima i toga, bezim ti ja od proslosti ko djavo od krsta
bezim, ali ona odnekud izvire...
tako ti je to...
hajde odmaraj i uzivaj
i ja cu da nesto gledam na tvu
strasno je vruce...
marko-6
ma ne moras..to su samo neke misli
cesto se i ja tako pitam pred textom i dugmetom send
tvoja tuga ce proci i nacices nesto drugo i mnogo radosnije sem bljutavih serija i caciki salata(to moze)
na kraju ljude koje sretnes, poput mene, tebe (u mom/ tvom slucaju) ne prezes pred send dugmetom...nekad mozda, mada mislim da je to samo zbog odsustva svih cula osim tog razumevanja, cula vidjenja jel....
a to sa tugom, pa i sam bi voleo da mogu bar da se istresem i isplacem ko covek, al sto kazu dala baba dinar da udje u kolo, a dala bi dva da izadje...moj slucaj ehh
a tvoj hmm, pa ne znam ja ni puno o tebi zapravo. o cemu mislis, razmisljas, zasto se osecas tako, na kraju - sta to boli...pricas ti kroz pesmu ali to je kao da ti ja slikam i nikada ti necu prikazati realnost kakva je, nego kako je ja vidim. drugacije je. ja i iispricam, pa obilo mi se o glavu il ne al eto....
naravno da razumem, samo su naocare sto imam drugacije. na kraju ne mogu ni biti 'stvarne' bez fizickog....
al nije sad vreme da te pilam..a i nismo ovde na psihijatriji, pa te niko ni ne tera
i isto neko rece lepo 'velike tuge su neme'
to mi deluje kao tvoj slucaj upravo
i moj doduse, nemoj da te moje blebetanje zavara. pricljiviji budem nekad ovde nego u realnom....
kao i danas sto sam
mozda sutra i necu biti, ko po obicaju
prexutra, ne znam
imam briga svojih al eto danas sam jos i dobro
razlika je samo sto tebe obaveze okupiraju, a mene..ko zna, tablete il poneko druzenje, reka.....ne znam ni sam
svakom svoja muka.................
i sto rekoh u pocetku, neces se ni navuci, nit te iko tera da ovde boravis
kad dodje dodje...
a da mogu da te zagrlim i utesim ne mogu. ne znam ni ja dal treba da ti ovde razglabam, al aj sto ti kazes ..send/NE send(iako namerno ovo napisah)
a ni ti mene
a bilo bi svima lakse...
bar na sekund, minut.................
a kad smo kod stvaranja
i moje bi bile mutnije od mutnog veruj mi.
al ipak boli. jako.
cesto se i ja tako pitam pred textom i dugmetom send
tvoja tuga ce proci i nacices nesto drugo i mnogo radosnije sem bljutavih serija i caciki salata(to moze)
na kraju ljude koje sretnes, poput mene, tebe (u mom/ tvom slucaju) ne prezes pred send dugmetom...nekad mozda, mada mislim da je to samo zbog odsustva svih cula osim tog razumevanja, cula vidjenja jel....
a to sa tugom, pa i sam bi voleo da mogu bar da se istresem i isplacem ko covek, al sto kazu dala baba dinar da udje u kolo, a dala bi dva da izadje...moj slucaj ehh
a tvoj hmm, pa ne znam ja ni puno o tebi zapravo. o cemu mislis, razmisljas, zasto se osecas tako, na kraju - sta to boli...pricas ti kroz pesmu ali to je kao da ti ja slikam i nikada ti necu prikazati realnost kakva je, nego kako je ja vidim. drugacije je. ja i iispricam, pa obilo mi se o glavu il ne al eto....
naravno da razumem, samo su naocare sto imam drugacije. na kraju ne mogu ni biti 'stvarne' bez fizickog....
al nije sad vreme da te pilam..a i nismo ovde na psihijatriji, pa te niko ni ne tera
i isto neko rece lepo 'velike tuge su neme'
to mi deluje kao tvoj slucaj upravo
i moj doduse, nemoj da te moje blebetanje zavara. pricljiviji budem nekad ovde nego u realnom....
kao i danas sto sam
mozda sutra i necu biti, ko po obicaju
prexutra, ne znam
imam briga svojih al eto danas sam jos i dobro
razlika je samo sto tebe obaveze okupiraju, a mene..ko zna, tablete il poneko druzenje, reka.....ne znam ni sam
svakom svoja muka.................
i sto rekoh u pocetku, neces se ni navuci, nit te iko tera da ovde boravis
kad dodje dodje...
a da mogu da te zagrlim i utesim ne mogu. ne znam ni ja dal treba da ti ovde razglabam, al aj sto ti kazes ..send/NE send(iako namerno ovo napisah)
a ni ti mene
a bilo bi svima lakse...
bar na sekund, minut.................
a kad smo kod stvaranja
i moje bi bile mutnije od mutnog veruj mi.
al ipak boli. jako.
za-marka4
eh, sad su vec 2 tvoja teksta na koja bih trebala da odgovorim
i odgovoricu, sve po redu, ali ne sad, ne danas
pojela sam salatu: krastavac sa pavlakom
odgledala neke dve sapunice da ubijem vreme i isperem mozak
a onda me uhvatila tuga, pregolema tuga, na granici sam suza
ali nikad nece ni kap iz oka, samo tuga koja mori
bilo je nekih razloga iako nekad to isto dodje i bez razloga
ali ne mogu sad o tome
a bas sam bila ok i video si da sam ti s pisala opusteno
to je to, od smeha do suza, sredine nema
mislim se da li ovo da saljem
sta ce tebi ovo?
obicno kad mi se stisne pisem teske i mutne pesme
a onda opet mislim, razumeces me...
pojescu parce crne cokolade i grickacu kikiriki
i puno vode...
nema rakije!
iako mi nekad dodje da se napijem
ali necu, samo bi mi to trebalo
tako da bistre glave sve gledam
pa kad boli znam sta boli i kako boli
a zivog coveka mora nesti da boli
tesim se
valjda ce mi biti bolje
i tebi
videces
i odgovoricu, sve po redu, ali ne sad, ne danas
pojela sam salatu: krastavac sa pavlakom
odgledala neke dve sapunice da ubijem vreme i isperem mozak
a onda me uhvatila tuga, pregolema tuga, na granici sam suza
ali nikad nece ni kap iz oka, samo tuga koja mori
bilo je nekih razloga iako nekad to isto dodje i bez razloga
ali ne mogu sad o tome
a bas sam bila ok i video si da sam ti s pisala opusteno
to je to, od smeha do suza, sredine nema
mislim se da li ovo da saljem
sta ce tebi ovo?
obicno kad mi se stisne pisem teske i mutne pesme
a onda opet mislim, razumeces me...
pojescu parce crne cokolade i grickacu kikiriki
i puno vode...
nema rakije!
iako mi nekad dodje da se napijem
ali necu, samo bi mi to trebalo
tako da bistre glave sve gledam
pa kad boli znam sta boli i kako boli
a zivog coveka mora nesti da boli
tesim se
valjda ce mi biti bolje
i tebi
videces
marko-5
i da jos na ovo pridodam..
drago mi je da jesam
ne znam sa cime bih te mogao ganuti, al nisam objektivan da o mom pisanju rasudjujem. znam samo da od srca dolazi. kako kome naravno...
to je valjda. vazda i bese. i obrnuto...
i da preskocim par redova, pa u slicnoj smo situaciji
sto se jazbina tice
ja se kao i trudim al ne ide mi
a bice, kao po sudjenom pravilu - kad si uspesan svi su oko tebe pa nemas ni vremena. a ovako dok ne stvaram, nigde nikog. pustara. osim moje mi stare koja kako god dodje zvace tu po kuci, kuka o politici, poslu, drzavi, euniji i cime sve god stigne iz arsenala jednog (kao i ti) filologa, gde se ja cesto postavljam kao 13to godisnjak koji nista ne zna i ne kapira, a ustvari sve vidim i sve jako dobro razumem sta se desava ali nije mi do tih prica i razglabanja o tome. na kraju se to pretvori u uzasan visecasovni monolog, koji mnogo puta biva prekidan mojim znacima da treba da stane, sto mimikom, sto verbalno.
na kraju, cini mi se i da ce mi mozda to i nedostajati kad je ne bude bilo al sta cu, radije bih pustio mozak van tih stvari i mastao o zajednickom zivotu sa jos uvek ne vidjenom dragom iz zagreba zaklinom(legs and panties), ako se secas. i planiram otici krajem septembra, cim mi ovaj 'klijent' posalje neke pare da izvadim pasos i poplacam jos neke stvari..
nece mi biti nimalo lakse ako odem, mada zelim i dapace nije ona od onih sto sluze da trepcu i da budu lepe i kad treba i kad ne treba, nego ima mozga. a to podrazumeva mnooogo vece zrtve nego biti tipican glupavi muskarac, balkanski pogotovo, pa sakom o astal i nastane tisina, pod uslovom da donosis devize u kucu naravno i placas joj sminku i kojesta.
jedno je samo izvesno:
trebam malo promeniti ovaj moj nacin zivota. suvise sam uljuljkan u moje sedative, kapacitet mozga mi je snizen na minimum, sto za prikupljanje znanja (gde bih trebao sa mojih 30 da balavim za raznim informacijama), sto za stvaranje, sto za, ko sto rece, uzivanje u malim stvarima. ne vidim ih bre koliko sam uspavan! jos cu i mecku da rodim dok se skinem sa benzoxxx cega vec- sufixa, prefixa, lakse mi je bilo da se skinem sa heriona i ostalih cuda, fala bogu, za ove 4 god skoro, a kamoli sa ovim. ne znam ni sam kako uopste jos i funkcionisem, zdrav, prav, kako god... ALI ukratko i prostacki receno: nisam ni za kurac draga moja Mila ukoliko se malo ne trgnem i probudim. jebaga...
tako , toliko o mojim nezadovoljstvima i kukanju. to bi bio i rasplet i zaplet i zakljucak moje price 'Raspleti...pa cu ja'.
a kuda ce nasi tekstovi i pisanija ici to ne znam. nije ni bitno dok idu bar. samo bolan, nemoj jos od tebe EU(p)ridike (heh slozilo se) da slusam. nikad ni nisi doduse, al pun mi ih je. i mog nezavrsenog fakulteta gde bijem bitku sa dva pisljiva ispita i mog tu prenemaganja i nerada. uostalom, ne moze se slikati na silu, znas ti to dobro, isto je i sa pisanjem.
mada moram priznati, da me je ovaj goth freak; bolestan decko stvarno, malo udaren, sizofren, ali u dusi umetnik i ume da je ceni, malo inspirisao da stvaram i radim iako to nije moj stil. black metal kingdom, sav u tolkinovim mastarijma i cudima, blaze receno. ali uzivao sam jer sam konacno i od kaligrafije moje, zanata zaboravljenog pre ihaj godina, otkad gutenberg izmisli stampu, a mi kaligrafi batalismo biblije. ipak zaradih. i to poprililicno. jebiga ba moja guz'ca je skupa, osh - nesh...cak i preskupa, al zato dobijes lepo ono sta zelis sve pod konac. ko sto si i videla, ako se secam, sam sebe isarah pismom i mojom kaligrafijom, posle sam i nastavio. tetovi su zarazna stvar tjah.
al skrenuh ja sa price vec.
ja sta pisem, pisem u dahu, eventualno proverim pravopis ali to sto je sad to je. ili danas. zato i ne citam ono sto je bilo...
a ti DJevojko uzivaj u salati (poceo sam i da kuvam od dosade heh)...pa nek ti je u zdravlje. da jos zveknemo cokancicem po jednju ljutu i sve u tri lepe..................................aj smorih i sebe i tebe od pisanja
daj tu salatu
drago mi je da jesam
ne znam sa cime bih te mogao ganuti, al nisam objektivan da o mom pisanju rasudjujem. znam samo da od srca dolazi. kako kome naravno...
to je valjda. vazda i bese. i obrnuto...
i da preskocim par redova, pa u slicnoj smo situaciji
sto se jazbina tice
ja se kao i trudim al ne ide mi
a bice, kao po sudjenom pravilu - kad si uspesan svi su oko tebe pa nemas ni vremena. a ovako dok ne stvaram, nigde nikog. pustara. osim moje mi stare koja kako god dodje zvace tu po kuci, kuka o politici, poslu, drzavi, euniji i cime sve god stigne iz arsenala jednog (kao i ti) filologa, gde se ja cesto postavljam kao 13to godisnjak koji nista ne zna i ne kapira, a ustvari sve vidim i sve jako dobro razumem sta se desava ali nije mi do tih prica i razglabanja o tome. na kraju se to pretvori u uzasan visecasovni monolog, koji mnogo puta biva prekidan mojim znacima da treba da stane, sto mimikom, sto verbalno.
na kraju, cini mi se i da ce mi mozda to i nedostajati kad je ne bude bilo al sta cu, radije bih pustio mozak van tih stvari i mastao o zajednickom zivotu sa jos uvek ne vidjenom dragom iz zagreba zaklinom(legs and panties), ako se secas. i planiram otici krajem septembra, cim mi ovaj 'klijent' posalje neke pare da izvadim pasos i poplacam jos neke stvari..
nece mi biti nimalo lakse ako odem, mada zelim i dapace nije ona od onih sto sluze da trepcu i da budu lepe i kad treba i kad ne treba, nego ima mozga. a to podrazumeva mnooogo vece zrtve nego biti tipican glupavi muskarac, balkanski pogotovo, pa sakom o astal i nastane tisina, pod uslovom da donosis devize u kucu naravno i placas joj sminku i kojesta.
jedno je samo izvesno:
trebam malo promeniti ovaj moj nacin zivota. suvise sam uljuljkan u moje sedative, kapacitet mozga mi je snizen na minimum, sto za prikupljanje znanja (gde bih trebao sa mojih 30 da balavim za raznim informacijama), sto za stvaranje, sto za, ko sto rece, uzivanje u malim stvarima. ne vidim ih bre koliko sam uspavan! jos cu i mecku da rodim dok se skinem sa benzoxxx cega vec- sufixa, prefixa, lakse mi je bilo da se skinem sa heriona i ostalih cuda, fala bogu, za ove 4 god skoro, a kamoli sa ovim. ne znam ni sam kako uopste jos i funkcionisem, zdrav, prav, kako god... ALI ukratko i prostacki receno: nisam ni za kurac draga moja Mila ukoliko se malo ne trgnem i probudim. jebaga...
tako , toliko o mojim nezadovoljstvima i kukanju. to bi bio i rasplet i zaplet i zakljucak moje price 'Raspleti...pa cu ja'.
a kuda ce nasi tekstovi i pisanija ici to ne znam. nije ni bitno dok idu bar. samo bolan, nemoj jos od tebe EU(p)ridike (heh slozilo se) da slusam. nikad ni nisi doduse, al pun mi ih je. i mog nezavrsenog fakulteta gde bijem bitku sa dva pisljiva ispita i mog tu prenemaganja i nerada. uostalom, ne moze se slikati na silu, znas ti to dobro, isto je i sa pisanjem.
mada moram priznati, da me je ovaj goth freak; bolestan decko stvarno, malo udaren, sizofren, ali u dusi umetnik i ume da je ceni, malo inspirisao da stvaram i radim iako to nije moj stil. black metal kingdom, sav u tolkinovim mastarijma i cudima, blaze receno. ali uzivao sam jer sam konacno i od kaligrafije moje, zanata zaboravljenog pre ihaj godina, otkad gutenberg izmisli stampu, a mi kaligrafi batalismo biblije. ipak zaradih. i to poprililicno. jebiga ba moja guz'ca je skupa, osh - nesh...cak i preskupa, al zato dobijes lepo ono sta zelis sve pod konac. ko sto si i videla, ako se secam, sam sebe isarah pismom i mojom kaligrafijom, posle sam i nastavio. tetovi su zarazna stvar tjah.
al skrenuh ja sa price vec.
ja sta pisem, pisem u dahu, eventualno proverim pravopis ali to sto je sad to je. ili danas. zato i ne citam ono sto je bilo...
a ti DJevojko uzivaj u salati (poceo sam i da kuvam od dosade heh)...pa nek ti je u zdravlje. da jos zveknemo cokancicem po jednju ljutu i sve u tri lepe..................................aj smorih i sebe i tebe od pisanja
daj tu salatu
marko-4
heh pa trebalo je samo javiti se meni, ovde, a ja cu vec rasplesti moje
za pocetak te uhvatih;)
jedino gde jos zavirim je glupi fejs jer zadrzah neke bliske ljude sa spejsa
taman dovoljno
nego sto sad i fejs pocese da pretvaraju u spejs - da dele slicice sakom i kapom, a bas od toga i pobegoh!
...bale vas slicice da izvines.
a neka volsebna uvertira za 'pregovore' i nije bas potrebna
a ni za opletanje moje price trenutne
neki lik mi je narucio neke goth gluposti - logoe, mape, izmisljotine
sve u svemu zaradih ja pristojno za ovo leto, a nigde ne bih nazalost
sem dunava ili ade da se bucnem na vrucini...tjah i nije neko more, iako ga zarko zelim vec bogami 10ak god, kad vidis - malo me i prosla volja. valjda sam imao potrebu da samo malo oootplivam. daleko od morskih mirisa naravno al prija. bar tih par evrouaeura sto zaradih mirisalo bogami;)
a vidis nisam ni razmisljao o imenu tvog mejla, jesam se zapitao: sta ona tu mucka zazmzmamzmz i jos posle pise rs
reko sta rs
republika srpska?
nasta zbun
elem
ja moje pisanije ni ne zelim da pamtim, iskreno
nekad i kad citam dodje mi da se pokrijem usima
tako da ipak mislim ovako: bolje lepo nastaviti, pa kud koji....
a sta je bilo bilo, neke stvari ne zaboravis naravno!
;)
eto tako uciteljice, nastavice se...
drzi me zena na skajpu dok ja tu trazim, citam po netu svasta, jos malo ce na posao pa cu raspaliti dalje hehe
kako macka(e)?
ni ne secam se zutog, znam da je bio divlji....
moj debeli i dalje kunja tu i uziva u svom macjem raju............ehhh
za pocetak te uhvatih;)
jedino gde jos zavirim je glupi fejs jer zadrzah neke bliske ljude sa spejsa
taman dovoljno
nego sto sad i fejs pocese da pretvaraju u spejs - da dele slicice sakom i kapom, a bas od toga i pobegoh!
...bale vas slicice da izvines.
a neka volsebna uvertira za 'pregovore' i nije bas potrebna
a ni za opletanje moje price trenutne
neki lik mi je narucio neke goth gluposti - logoe, mape, izmisljotine
sve u svemu zaradih ja pristojno za ovo leto, a nigde ne bih nazalost
sem dunava ili ade da se bucnem na vrucini...tjah i nije neko more, iako ga zarko zelim vec bogami 10ak god, kad vidis - malo me i prosla volja. valjda sam imao potrebu da samo malo oootplivam. daleko od morskih mirisa naravno al prija. bar tih par evrouaeura sto zaradih mirisalo bogami;)
a vidis nisam ni razmisljao o imenu tvog mejla, jesam se zapitao: sta ona tu mucka zazmzmamzmz i jos posle pise rs
reko sta rs
republika srpska?
nasta zbun
elem
ja moje pisanije ni ne zelim da pamtim, iskreno
nekad i kad citam dodje mi da se pokrijem usima
tako da ipak mislim ovako: bolje lepo nastaviti, pa kud koji....
a sta je bilo bilo, neke stvari ne zaboravis naravno!
;)
eto tako uciteljice, nastavice se...
drzi me zena na skajpu dok ja tu trazim, citam po netu svasta, jos malo ce na posao pa cu raspaliti dalje hehe
kako macka(e)?
ni ne secam se zutog, znam da je bio divlji....
moj debeli i dalje kunja tu i uziva u svom macjem raju............ehhh
za-bg
To si ti!?
mislim da se ne varam, uvek si bio jedan-jedini :)
nego, nisam te trazila kao ni onda
a nasla sam te, slucajno ili ne, i to opet u nekom obliku nestvarnog sveta
koji je postao deo naseg zivota, pa eto i ti si mu se pridruzio
i veliki je i ovaj svet, ali ljudi se srecu i kazu: 'svet je mali'
i da te ne gnjavim puno, mozda ne volis da citas i pises kao nekad
zelim da te samo pozdravim i pozelim tebi i tvojima sve najbolje
volela bih i da vas vidim ovako virtualno kao prave prijatelje
ali ja nemam fejs i ne mislim ga imati, ne bih o razlozima, nije bitno
ali mogla bih da pogledam sa Sonjinog koji ni njoj nista ne znaci
ima ga, a ne koristi, pa nekad udjem ja da pogledam slike nase familije
ja sam posle skoro svega sto je bilo i ima na netu...
zavrsila na blogovima, u potpunoj osami pisem ono sto je moja
najveca ljubav: stihove, dnevnik, secanja...
Dragi moj prijatelju,
evo skoro ce mesec dana otkako sam slucajno naisla na podatke o tebi
bila je to jedna slika Dalia i gle, to je bio tvoj avatar na fejsu...
puno sam razmisljala da li da ti se javim i kako?
razmisljala sam da li si i ti mozda naisao na neki moj trag
ima puno pesama, zapisa, secanja na blogovima...
ako mi odgovoris i zelis da to pogledas, poslacu ti linkove...
verujuci i u tvoje prijateljstvo posle svega i puno vremena koje je proteklo
kad se sve stisalo i svak postao svestan da je sve sto je bilo bilo i proslo
a nema razloga sa se to pretvara u bilo sta osim u lepo secanje, pa i prijateljstvo
jer ja ti iskreno zelim svu srecu ovoga sveta i nadam se da si zaista srecan
i u tom slucaju volela bih da mi se javis i napises o sebi i svojoj porodici...
*R*
*jedna mogucnost
mislim da se ne varam, uvek si bio jedan-jedini :)
nego, nisam te trazila kao ni onda
a nasla sam te, slucajno ili ne, i to opet u nekom obliku nestvarnog sveta
koji je postao deo naseg zivota, pa eto i ti si mu se pridruzio
i veliki je i ovaj svet, ali ljudi se srecu i kazu: 'svet je mali'
i da te ne gnjavim puno, mozda ne volis da citas i pises kao nekad
zelim da te samo pozdravim i pozelim tebi i tvojima sve najbolje
volela bih i da vas vidim ovako virtualno kao prave prijatelje
ali ja nemam fejs i ne mislim ga imati, ne bih o razlozima, nije bitno
ali mogla bih da pogledam sa Sonjinog koji ni njoj nista ne znaci
ima ga, a ne koristi, pa nekad udjem ja da pogledam slike nase familije
ja sam posle skoro svega sto je bilo i ima na netu...
zavrsila na blogovima, u potpunoj osami pisem ono sto je moja
najveca ljubav: stihove, dnevnik, secanja...
Dragi moj prijatelju,
evo skoro ce mesec dana otkako sam slucajno naisla na podatke o tebi
bila je to jedna slika Dalia i gle, to je bio tvoj avatar na fejsu...
puno sam razmisljala da li da ti se javim i kako?
razmisljala sam da li si i ti mozda naisao na neki moj trag
ima puno pesama, zapisa, secanja na blogovima...
ako mi odgovoris i zelis da to pogledas, poslacu ti linkove...
verujuci i u tvoje prijateljstvo posle svega i puno vremena koje je proteklo
kad se sve stisalo i svak postao svestan da je sve sto je bilo bilo i proslo
a nema razloga sa se to pretvara u bilo sta osim u lepo secanje, pa i prijateljstvo
jer ja ti iskreno zelim svu srecu ovoga sveta i nadam se da si zaista srecan
i u tom slucaju volela bih da mi se javis i napises o sebi i svojoj porodici...
*R*
*jedna mogucnost
za-marka3
vidi
kuci sam do 1.9.
i jutros sedoh za komp
i sve planove odgodih
cak i rucak ce biti salata
sad dodje i tvoj odgovor
pa i ja bih jos nesto dodala
nista bitno
nego vidi mi mail, zazamm2
pa pismo za-m1, za-m2
od-m1, od-m2, kopirala
skroz sam se zbunila
sta pises ti, a sta ja??
:))
p.s. secas li se moje opsesije brojevima
ne znam je li i ovo njeno delo?
nije mi namera da te zbunim
kopirala sam sa bloga
gde sam stavila takve naslove
ali sad se ne zna ko kome pise
mila marku ili marko miloj :))
izgleda glupo i bezveze
a nije, zivot ti je sav upravo takav
jednostavan, pun sitnica koje zivot znace
samo ga mi komplikujemo
iz razno-raznih razloga...
kao sto se vidi treba samo poceti
i pisanje me krene...
kuci sam do 1.9.
i jutros sedoh za komp
i sve planove odgodih
cak i rucak ce biti salata
sad dodje i tvoj odgovor
pa i ja bih jos nesto dodala
nista bitno
nego vidi mi mail, zazamm2
pa pismo za-m1, za-m2
od-m1, od-m2, kopirala
skroz sam se zbunila
sta pises ti, a sta ja??
:))
p.s. secas li se moje opsesije brojevima
ne znam je li i ovo njeno delo?
nije mi namera da te zbunim
kopirala sam sa bloga
gde sam stavila takve naslove
ali sad se ne zna ko kome pise
mila marku ili marko miloj :))
izgleda glupo i bezveze
a nije, zivot ti je sav upravo takav
jednostavan, pun sitnica koje zivot znace
samo ga mi komplikujemo
iz razno-raznih razloga...
kao sto se vidi treba samo poceti
i pisanje me krene...
marko-3
hehe
pa znaaoo sam ja da ces ranije doci
ne na crnu nedelju..
meni je otvoren pa otvoren, bio na kompu il ne
samo nisam uvek raspolozen pisati to je
mada nikog nikog ne sili to je uopsteno pravilo
i nije navika niposto, bar meni
pridodacu na ovo imam tu neke pregovore
hahahaha
to spada u odeljak 'raspali'
;)
a ti, vuk samotnjak, procitaces vec...
i eto vish da nije tako strasni bez Dragi Marko zarez
hehee
pa znaaoo sam ja da ces ranije doci
ne na crnu nedelju..
meni je otvoren pa otvoren, bio na kompu il ne
samo nisam uvek raspolozen pisati to je
mada nikog nikog ne sili to je uopsteno pravilo
i nije navika niposto, bar meni
pridodacu na ovo imam tu neke pregovore
hahahaha
to spada u odeljak 'raspali'
;)
a ti, vuk samotnjak, procitaces vec...
i eto vish da nije tako strasni bez Dragi Marko zarez
hehee
za-marka2
evo vec jutros idem na yahoo
i mislim na tebe
i gle, imam sta da citam
ganuo si me, dragi druze
smej se sada ovome, druze :)
treba nam malo smeha, malo makar i lazne radosti
znam ja tebe
znas ti mene
znaju se i prepoznaju takve duse
samo treba da se otvore
e sad, ja se tesko otvaram ikome osim samoj sebi
davno sam se povukla u neke tunele i jazbine
i u njima pisem, disem, bitisem
u tom zatvorenom svetu niko nikome ne treba
kako god da zivim u vanjskom svetu to je samo ono sto se mora
to je onaj za druge, lazni sjaj o kome i ti pricas
samo sa sobom ja sam ja
niko mi ne treba
i onda kukam sebi
to su pesme
moje
tuzne
tako nastaju
nenamerno
one se samo tako bolno radjaju
radost ne pise pesme
mozda pesmice
i da ne duzim kad ti to sve znas
jer znam da disemo slicno
jedino tako si ono sto jesi
hvala ti na pismu
hvala ti na pesmi
lepa je, ima nesto toplo, ceznjivo u njoj
i hvala ti sto si mi skinuo sa vrata misao da pisemo onakva pisma
dragi marko, hahaha
sta jos da ti kazem
uvek mi najlepse misli i reci pobegnu
citav zivot ih jurim
ali ne uspevam da nadjem one prave
e, sad sam preterala sa ovom gusenicom
ali sta cu
to su moji specijaliteti
imam po jednu jos uvek na profilima na spaceu
ja, pa ti, ja, pa ti, na reply...
i jos nesto
zao mi je sto su toliki dijalozi propali na spaceu
sve je to neponovljivo
ja jako cenim reci i cuvam sve
kao ti slike, crteze...
ali ovu prepisku
koliko god da je bude cu kopirati i cuvati u jednom blogu
zatvoreno od sveta
pa kad ti postanes poznati slikar i ja pesnikinja :))
objavicu nasa pisma
koja ce drugima pokusati da objasne nasu umetnost
:))))))))))))))
e, hajde sad ti raspali
ne moras odmah, ni danas, ni sutra
a mozes i sad, u ovom trenu
procitacu kad-tad i odgovoriti nekad
sve se bojim da se opet ne naviknem na nesto
ali nije problem, ti si moje drugo ja
zato ti i mogu napisati
vtm
i mislim na tebe
i gle, imam sta da citam
ganuo si me, dragi druze
smej se sada ovome, druze :)
treba nam malo smeha, malo makar i lazne radosti
znam ja tebe
znas ti mene
znaju se i prepoznaju takve duse
samo treba da se otvore
e sad, ja se tesko otvaram ikome osim samoj sebi
davno sam se povukla u neke tunele i jazbine
i u njima pisem, disem, bitisem
u tom zatvorenom svetu niko nikome ne treba
kako god da zivim u vanjskom svetu to je samo ono sto se mora
to je onaj za druge, lazni sjaj o kome i ti pricas
samo sa sobom ja sam ja
niko mi ne treba
i onda kukam sebi
to su pesme
moje
tuzne
tako nastaju
nenamerno
one se samo tako bolno radjaju
radost ne pise pesme
mozda pesmice
i da ne duzim kad ti to sve znas
jer znam da disemo slicno
jedino tako si ono sto jesi
hvala ti na pismu
hvala ti na pesmi
lepa je, ima nesto toplo, ceznjivo u njoj
i hvala ti sto si mi skinuo sa vrata misao da pisemo onakva pisma
dragi marko, hahaha
sta jos da ti kazem
uvek mi najlepse misli i reci pobegnu
citav zivot ih jurim
ali ne uspevam da nadjem one prave
e, sad sam preterala sa ovom gusenicom
ali sta cu
to su moji specijaliteti
imam po jednu jos uvek na profilima na spaceu
ja, pa ti, ja, pa ti, na reply...
i jos nesto
zao mi je sto su toliki dijalozi propali na spaceu
sve je to neponovljivo
ja jako cenim reci i cuvam sve
kao ti slike, crteze...
ali ovu prepisku
koliko god da je bude cu kopirati i cuvati u jednom blogu
zatvoreno od sveta
pa kad ti postanes poznati slikar i ja pesnikinja :))
objavicu nasa pisma
koja ce drugima pokusati da objasne nasu umetnost
:))))))))))))))
e, hajde sad ti raspali
ne moras odmah, ni danas, ni sutra
a mozes i sad, u ovom trenu
procitacu kad-tad i odgovoriti nekad
sve se bojim da se opet ne naviknem na nesto
ali nije problem, ti si moje drugo ja
zato ti i mogu napisati
vtm
marko-2
i jos nesto
pa zeljan sam te malo cuti
iskreno
ne bih ni dolazio na spejs, ali stvarno!
ne samo da se smeskam svima kao da je sve super i sve vas volim sracsrac
sa tobom i mogu da se izjadam, a ljudi ne zele to 'negativno'. znas da to vazi i za tebe i bilo ga je...navodno: okruzi se pozitivnim ljudima, sto ce te nasmejati, a down...stagod. ili pak ti?! ne zvucis mi bas super hiper hepi:/
jedino cega se secam je to neko razumevanje i sposobnost slusati drugoga, a to nije mala stvar.
ok, nismo fizicki prisutni, ali i ovde se nadje po neka rec za 'utehu'.
a i za malo radosti naravno!
ma smeska malog
ko sto se tebi pomerio mali kez u uglu usana kad si procitala sve ono sa spejsa zadnje:)
mali ali znaci; valjda...meni bar jeste.
a i za mostove si u pravu. (nemoj samo zaboraviti sifru, a moj mejl ipak zapisi....budala pamti............................pa dok te ne smorim, mada necu obecavam)
Helem ba
nisam jos ni raspalio da znas:)
radio sam danas pa sedim tako, odmaram i mislim eto i ovo da ti kazem, pa kad procitas...
evo ti iz staaarog teftera jednu prikladnu za 21.
;)
jos uvek ga cuvam prekucanog na pisacoj masini.....
____________________________________________
SA DANOM ZAKASNJENJA
Kise nisu prestale dugo
i ulice zrace vecernjom svezinom
Hodam ulicama kvarta
i zgodnom prilikom
mahnem ti rukom
Htedoh nesto reci...
Tvoje misli ne mogu cuti
Putuju sporo i previse dugo
Istrose se pred mojim uhom
i polegnu prasinom
umazanog sanka
Htedoh ti reci...
Ponekad gubim dokumenta
svoje vizije i volju za pricom
ali pazljivo slusam
I iako ne cujem niti jednu rec
zbunjen pomislim
boze pa ja te i ne poznajem
Htedoh ti nesto reci...
Naravno datume ne pamtim
Mnogo ih je i nisu isti
Poneku godinu nosim u sebi
kao pecat zivotnome dobu
i da ne zaboravim
htedoh ti reci
Srecan rodjendan
__________
eto izvukao sam se, bar malo:))))
db milaMila
pa zeljan sam te malo cuti
iskreno
ne bih ni dolazio na spejs, ali stvarno!
ne samo da se smeskam svima kao da je sve super i sve vas volim sracsrac
sa tobom i mogu da se izjadam, a ljudi ne zele to 'negativno'. znas da to vazi i za tebe i bilo ga je...navodno: okruzi se pozitivnim ljudima, sto ce te nasmejati, a down...stagod. ili pak ti?! ne zvucis mi bas super hiper hepi:/
jedino cega se secam je to neko razumevanje i sposobnost slusati drugoga, a to nije mala stvar.
ok, nismo fizicki prisutni, ali i ovde se nadje po neka rec za 'utehu'.
a i za malo radosti naravno!
ma smeska malog
ko sto se tebi pomerio mali kez u uglu usana kad si procitala sve ono sa spejsa zadnje:)
mali ali znaci; valjda...meni bar jeste.
a i za mostove si u pravu. (nemoj samo zaboraviti sifru, a moj mejl ipak zapisi....budala pamti............................pa dok te ne smorim, mada necu obecavam)
Helem ba
nisam jos ni raspalio da znas:)
radio sam danas pa sedim tako, odmaram i mislim eto i ovo da ti kazem, pa kad procitas...
evo ti iz staaarog teftera jednu prikladnu za 21.
;)
jos uvek ga cuvam prekucanog na pisacoj masini.....
____________________________________________
SA DANOM ZAKASNJENJA
Kise nisu prestale dugo
i ulice zrace vecernjom svezinom
Hodam ulicama kvarta
i zgodnom prilikom
mahnem ti rukom
Htedoh nesto reci...
Tvoje misli ne mogu cuti
Putuju sporo i previse dugo
Istrose se pred mojim uhom
i polegnu prasinom
umazanog sanka
Htedoh ti reci...
Ponekad gubim dokumenta
svoje vizije i volju za pricom
ali pazljivo slusam
I iako ne cujem niti jednu rec
zbunjen pomislim
boze pa ja te i ne poznajem
Htedoh ti nesto reci...
Naravno datume ne pamtim
Mnogo ih je i nisu isti
Poneku godinu nosim u sebi
kao pecat zivotnome dobu
i da ne zaboravim
htedoh ti reci
Srecan rodjendan
__________
eto izvukao sam se, bar malo:))))
db milaMila
28. 08. 2011.
odgovor (m-p-1)
2011/8/28 M.D.
heh
stiglo je stiglo:)
samo ja bas i ne marim za velika slova i sastave, osim ponekih znakova interpunkcije
uostalom nismo na casu srpsko-bosansko-hrvatskog...sad imamao i odvojene jezike ccc
aaaj raspalicu, ne danas, ali sutra, prex, nax.....
sto ti rece, ima puno, ni sam ne znam ni ja odakle poceti i gde je 'zavrseno', ali ne toliko toga da bih morao praviti nedeljni list 'politike' il cega vec:)
al aj, potrudicu se pa da te nateram da beknes koju hehe
aj domacice pozdrav za sada pa ti pisem (KONACNO i van jurenja po spejsu)
i tvm
:)
p.s.
a i ovo tvoje izgleda ko neko pismo, kad net nije postojao....sa sve Dragi Marko hahahah
al ne zameram;)))
heh
stiglo je stiglo:)
samo ja bas i ne marim za velika slova i sastave, osim ponekih znakova interpunkcije
uostalom nismo na casu srpsko-bosansko-hrvatskog...sad imamao i odvojene jezike ccc
aaaj raspalicu, ne danas, ali sutra, prex, nax.....
sto ti rece, ima puno, ni sam ne znam ni ja odakle poceti i gde je 'zavrseno', ali ne toliko toga da bih morao praviti nedeljni list 'politike' il cega vec:)
al aj, potrudicu se pa da te nateram da beknes koju hehe
aj domacice pozdrav za sada pa ti pisem (KONACNO i van jurenja po spejsu)
i tvm
:)
p.s.
a i ovo tvoje izgleda ko neko pismo, kad net nije postojao....sa sve Dragi Marko hahahah
al ne zameram;)))
za-marka-1
Dragi Marko,
Eh, pa vidis, vidim i ja da je ovo mesto za prava pisma (zvanicna, ustogljena, pazim na formu, veliko slovo, zarez, uh...) a ne komentari, pa pises bezveze, red po red... kao pesmu... tako sam navikla i tako mi je lakse iako i za to treba vremena i inspiracije, a toga sad bas nema ni od kud. No, ok, obecanje je obecanje, pa sam duzna bar kratko javljanje... Imam puno mailova, ali svi su zatrpani, pa i napusteni, ali evo jednog koji je noviji, pa nije... inace vrlo sam retko nekome ovako pisala i nikad se nisam navikla na taj vid komunikacije, a uz sve to sam se prilicno udaljila od neta uopste i to mi je jedna od boljih stvari koje sam napravila u ovom vremenu u kome nismo puno pricali... Ima toga jos puno, ali ne znam ni gde smo stali, ni od cega bih pocela... Ustvari treba mi ona inspiracija, neki motiv, mozda to bude tvoj odgovor, pa onda ja krenem... Znači ako ti imas sta reci, raspali, ja cu da citam i pisem ono i onoliko koliko budem imala na sve to... Ma, bitno je da uspostavimo i ovaj most, pa nek se nadje kad nam zatreba...
Javi se je li ovo stiglo... hahaha... me moras da zuris jer i ja vrlo retko otvaram ove adrese, od nedelje do nedelje, sta da se radi kad se radi?
Evo i malog vremenskog zahladjenja, lakse se dise, ali ja nedeljom radim kucne poslove, pa cu uskoro da se ipak znojim... Ispijam caj i mislim, kako ovo sto sam napisala ne lici ni na sta, ne ide mi ovakvo pisanje, pogotovo naruceno, zato pisacu ti kad bude volje za to... e, to ce biti mila, to cu biti ja... do tada puno pozdrava dragi moj prijatelju... pisi kad ti se pise onako kako smo to znali reci: kao samome sebi...
bd
vtm
Eh, pa vidis, vidim i ja da je ovo mesto za prava pisma (zvanicna, ustogljena, pazim na formu, veliko slovo, zarez, uh...) a ne komentari, pa pises bezveze, red po red... kao pesmu... tako sam navikla i tako mi je lakse iako i za to treba vremena i inspiracije, a toga sad bas nema ni od kud. No, ok, obecanje je obecanje, pa sam duzna bar kratko javljanje... Imam puno mailova, ali svi su zatrpani, pa i napusteni, ali evo jednog koji je noviji, pa nije... inace vrlo sam retko nekome ovako pisala i nikad se nisam navikla na taj vid komunikacije, a uz sve to sam se prilicno udaljila od neta uopste i to mi je jedna od boljih stvari koje sam napravila u ovom vremenu u kome nismo puno pricali... Ima toga jos puno, ali ne znam ni gde smo stali, ni od cega bih pocela... Ustvari treba mi ona inspiracija, neki motiv, mozda to bude tvoj odgovor, pa onda ja krenem... Znači ako ti imas sta reci, raspali, ja cu da citam i pisem ono i onoliko koliko budem imala na sve to... Ma, bitno je da uspostavimo i ovaj most, pa nek se nadje kad nam zatreba...
Javi se je li ovo stiglo... hahaha... me moras da zuris jer i ja vrlo retko otvaram ove adrese, od nedelje do nedelje, sta da se radi kad se radi?
Evo i malog vremenskog zahladjenja, lakse se dise, ali ja nedeljom radim kucne poslove, pa cu uskoro da se ipak znojim... Ispijam caj i mislim, kako ovo sto sam napisala ne lici ni na sta, ne ide mi ovakvo pisanje, pogotovo naruceno, zato pisacu ti kad bude volje za to... e, to ce biti mila, to cu biti ja... do tada puno pozdrava dragi moj prijatelju... pisi kad ti se pise onako kako smo to znali reci: kao samome sebi...
bd
vtm
za anitu
3 pisma
3 pisma... 2 hoću da napišem, tri bih htjela, 2 moram, jedno ne bih trebala, ali mislim na njega...
zato ovo zadnje neka ceka, jutro je pametnije od veceri, sutra od danas, ova godina od sledece... cekanje da, do smrti ako treba jer dani i godine mladosti-ludosti su prosle i zato markicu za to pismo necu lepiti... e sad ovo drugo sam obecala, a ne pise mi se, znaci kratko otaljati, ne igrati se vatrom ni sa sobom, mi sa drugim jer tanka je linija sto spaja i razdvaja prijateljstvo i nesto sto moze biti osim toga, kao sto je u prvom slucaju tanka linija izmedju ljubavi i mrznje... iskreno kad bih pisala to prvo pismo morala hsebi iskreno reci: zasto? ako bi postojao i jedan valjan, normalan razlog, pa da se opet razmisli... to jeste izazov, to jeste i daleko i blizu, to jeste na dohvat oka, a ipak ne vidim, no da zakljucim, ne znam ni sta to treba da vidim i sta se to mene tice tamo iza tog pescanog brda kojim se on ogradio, pa neka je, imam i ja svoj zaklon, mnogo sigurniji i veci, mogu ga i ja pozvati u moje dvore da ih gleda onako s vana kroz kapiju, o tome i cemu mogu pisati i sta sam vec posala jasno je da me moze naci bilo da traga, bilo slucajno kao sto sam ja slucajno srela njega... e dosta o njemu... a sad i i trecem, sasvim konkretnom pismu... bolje receno poruci, posto, komentaru na anitin blog na temu trazenja pomoci za svoj rad, a svima nama koji to podrzavamo i slijedimo i za same sebe...pa isemo otpozadi :)
kratko:
Draga Anita,
Od januara citam tvoj blog, nista ne propustam, u medjuvremenu sam se pridruzila i forumu, sve redovno citam, ali manje pisem, sad sam u takvoj fazi... na LCHF-u sam od 6.6.ove godine, uskoro ce biti 3 mjeseca i onda cu uraditi sve nalaze da se uporede sa onim prije... Ja inace nemam visak kg, to sam vec prosle godine skinula i kad sam htjela da nastavim sa zdravom prehranom da se ne bi kile vratile, naisla sam na tvoj blog... hvala Bogu na tome, odmah mi je bilo jasno da je to to! Hvala i tebi na svemu sto ovdje pises, ja cu svoju pricu ispricati u septembru kad obavim i ljekarske pretrage... Sve u svemu puna podrska za to sto radis i sto to dijelis sa nama koji ti bezuslovno vjerujemo... Racunaj na moj skromni prilog, a ja racunam na tvoju knjigu koja ce nadam se brzo stici i u Sarajevo...
Pozdrav!
zato ovo zadnje neka ceka, jutro je pametnije od veceri, sutra od danas, ova godina od sledece... cekanje da, do smrti ako treba jer dani i godine mladosti-ludosti su prosle i zato markicu za to pismo necu lepiti... e sad ovo drugo sam obecala, a ne pise mi se, znaci kratko otaljati, ne igrati se vatrom ni sa sobom, mi sa drugim jer tanka je linija sto spaja i razdvaja prijateljstvo i nesto sto moze biti osim toga, kao sto je u prvom slucaju tanka linija izmedju ljubavi i mrznje... iskreno kad bih pisala to prvo pismo morala hsebi iskreno reci: zasto? ako bi postojao i jedan valjan, normalan razlog, pa da se opet razmisli... to jeste izazov, to jeste i daleko i blizu, to jeste na dohvat oka, a ipak ne vidim, no da zakljucim, ne znam ni sta to treba da vidim i sta se to mene tice tamo iza tog pescanog brda kojim se on ogradio, pa neka je, imam i ja svoj zaklon, mnogo sigurniji i veci, mogu ga i ja pozvati u moje dvore da ih gleda onako s vana kroz kapiju, o tome i cemu mogu pisati i sta sam vec posala jasno je da me moze naci bilo da traga, bilo slucajno kao sto sam ja slucajno srela njega... e dosta o njemu... a sad i i trecem, sasvim konkretnom pismu... bolje receno poruci, posto, komentaru na anitin blog na temu trazenja pomoci za svoj rad, a svima nama koji to podrzavamo i slijedimo i za same sebe...pa isemo otpozadi :)
kratko:
Draga Anita,
Od januara citam tvoj blog, nista ne propustam, u medjuvremenu sam se pridruzila i forumu, sve redovno citam, ali manje pisem, sad sam u takvoj fazi... na LCHF-u sam od 6.6.ove godine, uskoro ce biti 3 mjeseca i onda cu uraditi sve nalaze da se uporede sa onim prije... Ja inace nemam visak kg, to sam vec prosle godine skinula i kad sam htjela da nastavim sa zdravom prehranom da se ne bi kile vratile, naisla sam na tvoj blog... hvala Bogu na tome, odmah mi je bilo jasno da je to to! Hvala i tebi na svemu sto ovdje pises, ja cu svoju pricu ispricati u septembru kad obavim i ljekarske pretrage... Sve u svemu puna podrska za to sto radis i sto to dijelis sa nama koji ti bezuslovno vjerujemo... Racunaj na moj skromni prilog, a ja racunam na tvoju knjigu koja ce nadam se brzo stici i u Sarajevo...
Pozdrav!
25. 08. 2011.
izmirenje
Izmirenje
I kada te život bolno razočara,
I kada prestanu i želje, i snovi;
Ono što nam vrati jedna suza stara,
Vredi jedan život neznani i novi.
Pamti što je prošlo, s puno vere neme,
Kroz sve dane drugih stradanja i mena:
Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme
Kad se živi samo još od uspomena.
Pa ćeš da zapitaš jednom, i nenadano -
Našto samo suze, našto boli samo?
I šta da ikad žali srce jadno,
Kada je sve naše, sve što osećamo!
Jovan Dučić
(1933-2006)
I kada te život bolno razočara,
I kada prestanu i želje, i snovi;
Ono što nam vrati jedna suza stara,
Vredi jedan život neznani i novi.
Pamti što je prošlo, s puno vere neme,
Kroz sve dane drugih stradanja i mena:
Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme
Kad se živi samo još od uspomena.
Pa ćeš da zapitaš jednom, i nenadano -
Našto samo suze, našto boli samo?
I šta da ikad žali srce jadno,
Kada je sve naše, sve što osećamo!
Jovan Dučić
(1933-2006)
vodeni cvet
Vodeni cvet
Nećemo se naći. Otišla si. Kuda…
Sve što smo hteli negde tiho spava,
a dan nas teši i teši nas trava
u kojoj sunce pravi s cvećem čuda.
Nećemo se naći, a mogli smo sniti
bar još malo o svemu što nije
čak ni na mom stolu gde se ludo pije
u dane tkane od neznanih niti.
Izmislili smo prozor, vazu, pesme, suze.
Na skromnom stolu dnevno malu juhu,
a sad već eto i to nam se uze,
pa smo k’o ptice blage u vazduhu.
Gle, žive ptice, žive snovi, šume,
livade male što u oko stanu…
Zvezde što gasnu i zvezde što planu
i pođu putem u tebe i u me.
Nećemo se naći, ali nešto ide
pored nas tako nejasno, bez tela
i sve je samo pustoš, magla bela,
kojoj se nigde oaze ne vide.
Ja pijem, ali, ne zbog rasnog sveta…
Ja pevam glasno. Grožđe ljubim. Gorim.
Ja se tugo stara neumorno borim,
a dani teku jeseni i leta.
Nećemo se naći, a jasna je ona,
ona što je htela sa mnom da se plodi.
Nje nema više. Ni cveta na vodi,
koji se zbog mrenja svakog jutra rodi.
Nje nema više. Ni cveta na vodi.
Nećemo se naći, a raskršća traju
drumovi puni tragova i ruku.
Pesme nema. Nestade u muku.
Ostao je samo bršljan zavičaju.
Koga da zovem. Nikog. Svi se kreću
u svoj svet, u krug, il’ uz stube
penju se, eto, samo da poljube
oblake dobre na šumnom drveću.
Nećemo se naći. Otišla si. Kuda…
Sve što smo hteli negde tiho spava,
a dan nas teši i teši nas trava
u kojoj sunce pravi s cvećem čuda.
Slobodan Marković – Markoni
(1928-1990)
Nećemo se naći. Otišla si. Kuda…
Sve što smo hteli negde tiho spava,
a dan nas teši i teši nas trava
u kojoj sunce pravi s cvećem čuda.
Nećemo se naći, a mogli smo sniti
bar još malo o svemu što nije
čak ni na mom stolu gde se ludo pije
u dane tkane od neznanih niti.
Izmislili smo prozor, vazu, pesme, suze.
Na skromnom stolu dnevno malu juhu,
a sad već eto i to nam se uze,
pa smo k’o ptice blage u vazduhu.
Gle, žive ptice, žive snovi, šume,
livade male što u oko stanu…
Zvezde što gasnu i zvezde što planu
i pođu putem u tebe i u me.
Nećemo se naći, ali nešto ide
pored nas tako nejasno, bez tela
i sve je samo pustoš, magla bela,
kojoj se nigde oaze ne vide.
Ja pijem, ali, ne zbog rasnog sveta…
Ja pevam glasno. Grožđe ljubim. Gorim.
Ja se tugo stara neumorno borim,
a dani teku jeseni i leta.
Nećemo se naći, a jasna je ona,
ona što je htela sa mnom da se plodi.
Nje nema više. Ni cveta na vodi,
koji se zbog mrenja svakog jutra rodi.
Nje nema više. Ni cveta na vodi.
Nećemo se naći, a raskršća traju
drumovi puni tragova i ruku.
Pesme nema. Nestade u muku.
Ostao je samo bršljan zavičaju.
Koga da zovem. Nikog. Svi se kreću
u svoj svet, u krug, il’ uz stube
penju se, eto, samo da poljube
oblake dobre na šumnom drveću.
Nećemo se naći. Otišla si. Kuda…
Sve što smo hteli negde tiho spava,
a dan nas teši i teši nas trava
u kojoj sunce pravi s cvećem čuda.
Slobodan Marković – Markoni
(1928-1990)
cestitka
15 maj covece
taman sam se zabrinuo da nisi izbrisala ovu stranu dok je trazih u gomili zaboravljenih
i naravno da cu se pojaviti 15og, ili 21og
vise sam izgubio pojam
ipak mislim na 15ti;)
ej
pisi mi, falis mi
svasta doslo i proslo...
evo di majl i zelim da dobijem pismo od tebe
bar nesto blabla
ne znam ni cemu se opires i mislim da ti dadoh isti pre ihaj al ajde
moze biti da ne zelis(kao sto ti je mob mrtav) ili pak ovde,
ili si nastavila zivot svoj pa zaboravila naa me..
siguran sam da nisi al aj
kad vec procitah tu - euridika i d++ jeste, nisam
mysp je mrtav ako mene pitas
ipak imam dragih uspomena
zakljucno sa ovom...
pisi
ionako si na raspustu
ja bih trebao slikati, a ti pisati jel,
a niko od oba;p
e ocekujem tvoj mail!!!!!!!!!
pazi sta ti kazem jer neces dobiti cestitku za rodj
;)
davidov.m@gmail.com
i klasika
bd
uvek!
e nikad nisam bio siguran dal je 15ti il 21.
pa aj nece ni ova misao da se baci...mislim o tome vec par dana i docekah i taj 15. a i mrzi me da se vracam na proslogodisnje poruke. nisam cak ni u zeljama najbolj, al eto, vidis, dodjoh iz jednog jedinog razloga:)
dovoljno....
docu ba i 21og;)))
tek sad videh poruku od pre 12 dana i da pola ovoga objasnih, al necu brisati napisano. ne volim to...
ae kao pisi i to, kad te ne zamrzi
;) db
*od marka za rodjendan
taman sam se zabrinuo da nisi izbrisala ovu stranu dok je trazih u gomili zaboravljenih
i naravno da cu se pojaviti 15og, ili 21og
vise sam izgubio pojam
ipak mislim na 15ti;)
ej
pisi mi, falis mi
svasta doslo i proslo...
evo di majl i zelim da dobijem pismo od tebe
bar nesto blabla
ne znam ni cemu se opires i mislim da ti dadoh isti pre ihaj al ajde
moze biti da ne zelis(kao sto ti je mob mrtav) ili pak ovde,
ili si nastavila zivot svoj pa zaboravila naa me..
siguran sam da nisi al aj
kad vec procitah tu - euridika i d++ jeste, nisam
mysp je mrtav ako mene pitas
ipak imam dragih uspomena
zakljucno sa ovom...
pisi
ionako si na raspustu
ja bih trebao slikati, a ti pisati jel,
a niko od oba;p
e ocekujem tvoj mail!!!!!!!!!
pazi sta ti kazem jer neces dobiti cestitku za rodj
;)
davidov.m@gmail.com
i klasika
bd
uvek!
e nikad nisam bio siguran dal je 15ti il 21.
pa aj nece ni ova misao da se baci...mislim o tome vec par dana i docekah i taj 15. a i mrzi me da se vracam na proslogodisnje poruke. nisam cak ni u zeljama najbolj, al eto, vidis, dodjoh iz jednog jedinog razloga:)
dovoljno....
docu ba i 21og;)))
tek sad videh poruku od pre 12 dana i da pola ovoga objasnih, al necu brisati napisano. ne volim to...
ae kao pisi i to, kad te ne zamrzi
;) db
*od marka za rodjendan
24. 08. 2011.
tikvice
Balansirana ishrana ne bi trebalo da bude bez tikvica jer ovi duguljasti zeleni ili žućkasti plodovi sprečavaju gomilanje holesterola u krvnim sudovima i razvoj srčanih oboljenja, a štite i od raka debelog creva, naglašavaju stručnjaci.
Poreklom sa američkog kontinenta, ukusna tikvica, duguljastog oblika poput krastavca, na trpezama Evropljana našla se nepravedno tek početkom 20. veka.
U kulinarskom smislu, tikvica je povrće jer se najčešće nalazi isitnjena u slanim jelima, pitama ili je ispunjena nadevom. Međutim, botaničari je vide kao nedozrelo voće.
Svežih tikvica ima tokom celog leta i većeg dela jeseni kada primat preuzima plavi patlidžan koji se slično priprema.
Iako su često u našim tanjirima, nutritivna vrednost žućkastih ili zelenih (svetlih ili tamnih) plodova nije dovoljno poznata.
Niskokalorična, i zbog toga odlična za održavanje vitke linije, tikvica srednje veličine ima tek 25 kalorija. Bogata je folatima, kalijumom, manganom, vitaminom A i drugim korisnim materijama.
Zahvaljujući brojnim blagotvornim dejstvima na zdravlje, balansirana ishrana ne može se zamisliti bez tikvica.
Nutricionisti često ističu da svaki slasan zalogaj ne mnogo masnog, dinstanog ili pečenog jela koje sadrži tikvice, štiti organizam od holesterola, srčanih oboljenja, pa i raka debelog creva.
Pri pripremi jela, naglašavaju stručnjaci, koru ne bi trebalo bacati jer se u njoj nalazi visokovredni betakaroten, organsko jedinjenje poznato po snažnom antioksidantnom dejstvu.
Antioksidantne materije čuvaju organizam od veoma štetnog dejstva slobodnih radikala.
Zdrave plodove neoštećene kore treba kupovati isključivo sveže što se može utvrditi pregledom „peteljke".
Znak da je u pitanju plod koji je gotovo zreo su krupne i čvrste semenke koje je najbolje odstraniti.
Poreklom sa američkog kontinenta, ukusna tikvica, duguljastog oblika poput krastavca, na trpezama Evropljana našla se nepravedno tek početkom 20. veka.
U kulinarskom smislu, tikvica je povrće jer se najčešće nalazi isitnjena u slanim jelima, pitama ili je ispunjena nadevom. Međutim, botaničari je vide kao nedozrelo voće.
Svežih tikvica ima tokom celog leta i većeg dela jeseni kada primat preuzima plavi patlidžan koji se slično priprema.
Iako su često u našim tanjirima, nutritivna vrednost žućkastih ili zelenih (svetlih ili tamnih) plodova nije dovoljno poznata.
Niskokalorična, i zbog toga odlična za održavanje vitke linije, tikvica srednje veličine ima tek 25 kalorija. Bogata je folatima, kalijumom, manganom, vitaminom A i drugim korisnim materijama.
Zahvaljujući brojnim blagotvornim dejstvima na zdravlje, balansirana ishrana ne može se zamisliti bez tikvica.
Nutricionisti često ističu da svaki slasan zalogaj ne mnogo masnog, dinstanog ili pečenog jela koje sadrži tikvice, štiti organizam od holesterola, srčanih oboljenja, pa i raka debelog creva.
Pri pripremi jela, naglašavaju stručnjaci, koru ne bi trebalo bacati jer se u njoj nalazi visokovredni betakaroten, organsko jedinjenje poznato po snažnom antioksidantnom dejstvu.
Antioksidantne materije čuvaju organizam od veoma štetnog dejstva slobodnih radikala.
Zdrave plodove neoštećene kore treba kupovati isključivo sveže što se može utvrditi pregledom „peteljke".
Znak da je u pitanju plod koji je gotovo zreo su krupne i čvrste semenke koje je najbolje odstraniti.
trenutak
Trenutak samo
Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.
Bio bih gluplji nego što bejah, zaista
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
više sutona posmatrao, na više planina popeo,
više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao,
jeo manje boba, a više sladoleda,
imao više stvarnih a manje izmišljenih problema.
Ja sam bio od onih što je razumno i plodno
proživeo svaki minut svoga života: imao sam,
jasno, i časaka radosti.
Ali kad bih mogao nazad da se vratim,
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,
od trenova samo; nemoj propuštati sada.
Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli bez
toplomera, termofora,
kišobrana i padobrana;
kad bih opet mogao da živim,
lakši bih putovao.
Kada bih ponovo mogao da živim,
s proleća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao i sa više dece igrao,
kad bih život ponovo pred sobom imao.
Ali, vidite, imam 85 godina, i znam
Da umirem.
Jorge Francisco Isidoro Luis Borges Acevedo
Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.
Bio bih gluplji nego što bejah, zaista
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
više sutona posmatrao, na više planina popeo,
više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao,
jeo manje boba, a više sladoleda,
imao više stvarnih a manje izmišljenih problema.
Ja sam bio od onih što je razumno i plodno
proživeo svaki minut svoga života: imao sam,
jasno, i časaka radosti.
Ali kad bih mogao nazad da se vratim,
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,
od trenova samo; nemoj propuštati sada.
Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli bez
toplomera, termofora,
kišobrana i padobrana;
kad bih opet mogao da živim,
lakši bih putovao.
Kada bih ponovo mogao da živim,
s proleća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao i sa više dece igrao,
kad bih život ponovo pred sobom imao.
Ali, vidite, imam 85 godina, i znam
Da umirem.
Jorge Francisco Isidoro Luis Borges Acevedo
Jorge Luis Borges
21. 08. 2011.
crna čokolada
Znanstvenici tvrde kako svakodnevno konzumiranje crne čokolade umanjuje rizik od srčanog infarkta, a ne deblja.
Od ranije je poznato kako čokolada pozitivno djeluje na zdravlje, ali novo istraživanje znanstvenika u Njemačkoj dovodi do spoznaje da masnoće iz čokolade neće poništiti njezino pozitivno djelovanje, ako se radi o umjerenim količinama čokolade.
Redovitim konzumiranjem čokolade rizik od srčanog infarkta se smanjuje za 8%, a arterijskih bolesti za 5%.
Najvažnije je s čokoladom ne pretjerati i birati čokolade sa što većim udjelom kakaa. Preporučena dnevna količina crne čokolade ne bi trebala biti veća od 50 gr.
Od ranije je poznato kako čokolada pozitivno djeluje na zdravlje, ali novo istraživanje znanstvenika u Njemačkoj dovodi do spoznaje da masnoće iz čokolade neće poništiti njezino pozitivno djelovanje, ako se radi o umjerenim količinama čokolade.
Redovitim konzumiranjem čokolade rizik od srčanog infarkta se smanjuje za 8%, a arterijskih bolesti za 5%.
Najvažnije je s čokoladom ne pretjerati i birati čokolade sa što većim udjelom kakaa. Preporučena dnevna količina crne čokolade ne bi trebala biti veća od 50 gr.
stihovi
Moji stihovi za vaš rođendan
Otići ću buntovno u svet dа velike snove nа stаnicаmа posejem
Nа Antlаntiku iz očiju istrešću rodne pejzаže
Džentlmen u frаku u bаru sа tаpetа hvаtаću bаlkаnske leptire
Dvа vozа zа mnom nosiće nаmeštаje mojih idejа
- Ovde je nebo moje
Ovde je ljubljenа Toplicа -
Moždа iznаd krvne melаnholije ničegа nemа
Jаsno mi bivа koliko je veliki pesnik u svetu osаmljen.
Dа li će neko ikаd sići u dno moje duše
U ritovimа ovim živi grozno sаmoubistvo-
Lutаjući Čovek bez Bogа nа putu.
Ubijen sаm od venenjа dаleke rodne gore
i ne znаm štа dа mislim i snivаm
kаd oči umorne spustim nа otvorene grаdske prozore.
Lаži svetske prolаznа modа jesenjih furirа
Bednа reč zа duboki sаn krvi
Kаo prаzne konzerve nа đubru ležаće neše knjige
Fаtаlno otrovаh moderne bаlаde
а tаko mi se besciljno sklаpаju oči po restorаnimа
nа velikom putu u ništаvilo.
***
Niko u mlаdosti nije prešаo više rekа i mostovа
čudom sаm nekim preskočio i sopstveni grob
kаd pomislim nа besmrtnost žаo mi je što sаm pisаo stihove
Imаo sаm mаjku tužnu sа licem već dаvno zа grobom
ipаk se ne sećаm u koji sаm dаn postаo bludni sin
nа skitničkim ležаjimа ostаvih srce
i dаlje produžih sаm sа sobom.
Mučenjа i glаd- rumenа vlаknа krvi nа jutаrnjoj usni...
Lo-Li sećаnje je to nа voz u belа detinjа svаnućа
nа pesme u fioci
Ili šume iz Toplice poslednju trulež nаlаze
u dnu mojih plućа?
O kome to pričаm već o mrtvom jednom svetu
Svi su sаtovi u grаdu odmаkli od ponoći
Nа čijoj li ruci poluotvorenih ustа i bledа
spi Lo-Li
***
U svet, u svet!
Nа trgove komаđe duše dа ostаvim kаo bаrjаk zаrаze
Ništаvnost svegа u аfišаmа dа oznаčim
skretnice sve dа premestim zа fаtаlne sudаre
O beskrаjnа pesmo nа plаtou otrovаne svesti!
Rade Drainac
Otići ću buntovno u svet dа velike snove nа stаnicаmа posejem
Nа Antlаntiku iz očiju istrešću rodne pejzаže
Džentlmen u frаku u bаru sа tаpetа hvаtаću bаlkаnske leptire
Dvа vozа zа mnom nosiće nаmeštаje mojih idejа
- Ovde je nebo moje
Ovde je ljubljenа Toplicа -
Moždа iznаd krvne melаnholije ničegа nemа
Jаsno mi bivа koliko je veliki pesnik u svetu osаmljen.
Dа li će neko ikаd sići u dno moje duše
U ritovimа ovim živi grozno sаmoubistvo-
Lutаjući Čovek bez Bogа nа putu.
Ubijen sаm od venenjа dаleke rodne gore
i ne znаm štа dа mislim i snivаm
kаd oči umorne spustim nа otvorene grаdske prozore.
Lаži svetske prolаznа modа jesenjih furirа
Bednа reč zа duboki sаn krvi
Kаo prаzne konzerve nа đubru ležаće neše knjige
Fаtаlno otrovаh moderne bаlаde
а tаko mi se besciljno sklаpаju oči po restorаnimа
nа velikom putu u ništаvilo.
***
Niko u mlаdosti nije prešаo više rekа i mostovа
čudom sаm nekim preskočio i sopstveni grob
kаd pomislim nа besmrtnost žаo mi je što sаm pisаo stihove
Imаo sаm mаjku tužnu sа licem već dаvno zа grobom
ipаk se ne sećаm u koji sаm dаn postаo bludni sin
nа skitničkim ležаjimа ostаvih srce
i dаlje produžih sаm sа sobom.
Mučenjа i glаd- rumenа vlаknа krvi nа jutаrnjoj usni...
Lo-Li sećаnje je to nа voz u belа detinjа svаnućа
nа pesme u fioci
Ili šume iz Toplice poslednju trulež nаlаze
u dnu mojih plućа?
O kome to pričаm već o mrtvom jednom svetu
Svi su sаtovi u grаdu odmаkli od ponoći
Nа čijoj li ruci poluotvorenih ustа i bledа
spi Lo-Li
***
U svet, u svet!
Nа trgove komаđe duše dа ostаvim kаo bаrjаk zаrаze
Ništаvnost svegа u аfišаmа dа oznаčim
skretnice sve dа premestim zа fаtаlne sudаre
O beskrаjnа pesmo nа plаtou otrovаne svesti!
Rade Drainac
20. 08. 2011.
18. 08. 2011.
zavrsni song
Završni Song
Sve je za nama, snijeg i žega,
Bio sam Juda, bio sam Krist,
Al' čovjek može i poslije svega
Ostati Candide, ostati čist.
Objašnjena je zagonetka,
Sad kad na vrata kuca smrt -
Trebalo nam je od početka
Gajiti smokvu, kopati vrt.
Koliko mora i planina
Da se na kraju stekne nauk :
Prava je mudrost kraj Solina
Saditi kupus, saditi luk.
Arsen Dedić
Sve je za nama, snijeg i žega,
Bio sam Juda, bio sam Krist,
Al' čovjek može i poslije svega
Ostati Candide, ostati čist.
Objašnjena je zagonetka,
Sad kad na vrata kuca smrt -
Trebalo nam je od početka
Gajiti smokvu, kopati vrt.
Koliko mora i planina
Da se na kraju stekne nauk :
Prava je mudrost kraj Solina
Saditi kupus, saditi luk.
Arsen Dedić
17. 08. 2011.
mama
Hej Mama
Samo je rekao ne postavljaj mi pitanja
Cuti i gledaj svoja posla kaze on
Zivot je surov
Svako pise svoja pravila
I nema prastanja
I nema milosti
Hej mama
Da li znas sta radi tvoj sin?
Hej mama
Da li znas ko je sada sa njim?
Hej mama
Mozda strepis da li je ziv
On je kriv
Nema milosti necu ti prastati
Ima zakona
Zakona jacega
Nema radosti
Necu se smejati
Nema ljubavi
Nije ni skrivao revolver ispod pazuha
Nisu se nikad vise smejali za njim
Ljudi su saputali price ispod pogleda
U pola glasa mracne price proslosti
Samo je rekao ne postavljaj mi pitanja
Cuti i gledaj svoja posla kaze on
Zivot je surov
Svako pise svoja pravila
I nema prastanja
I nema milosti
Hej mama
Da li znas sta radi tvoj sin?
Hej mama
Da li znas ko je sada sa njim?
Hej mama
Mozda strepis da li je ziv
On je kriv
Nema milosti necu ti prastati
Ima zakona
Zakona jacega
Nema radosti
Necu se smejati
Nema ljubavi
Nije ni skrivao revolver ispod pazuha
Nisu se nikad vise smejali za njim
Ljudi su saputali price ispod pogleda
U pola glasa mracne price proslosti
ekv
Samo je rekao ne postavljaj mi pitanja
Cuti i gledaj svoja posla kaze on
Zivot je surov
Svako pise svoja pravila
I nema prastanja
I nema milosti
Hej mama
Da li znas sta radi tvoj sin?
Hej mama
Da li znas ko je sada sa njim?
Hej mama
Mozda strepis da li je ziv
On je kriv
Nema milosti necu ti prastati
Ima zakona
Zakona jacega
Nema radosti
Necu se smejati
Nema ljubavi
Nije ni skrivao revolver ispod pazuha
Nisu se nikad vise smejali za njim
Ljudi su saputali price ispod pogleda
U pola glasa mracne price proslosti
Samo je rekao ne postavljaj mi pitanja
Cuti i gledaj svoja posla kaze on
Zivot je surov
Svako pise svoja pravila
I nema prastanja
I nema milosti
Hej mama
Da li znas sta radi tvoj sin?
Hej mama
Da li znas ko je sada sa njim?
Hej mama
Mozda strepis da li je ziv
On je kriv
Nema milosti necu ti prastati
Ima zakona
Zakona jacega
Nema radosti
Necu se smejati
Nema ljubavi
Nije ni skrivao revolver ispod pazuha
Nisu se nikad vise smejali za njim
Ljudi su saputali price ispod pogleda
U pola glasa mracne price proslosti
ekv
16. 08. 2011.
nostalgija
Dva put sam umra
kad je nebo
meni dalo tren
reklo mi je idi
bices njen
u srcu sam te
nosi ja
od kad sam se rodia
al sam kasno
svati ja
da nisam ja za te
al da bi tebe ima ja
tog sam dana tebi dosa ja
osim sebe nisam nista ima
a cime bi te prosi ja
da bi tebe dobi ja
srce nije dovoljno
nisam ja za te
zivote moj,
dva put sam umra
umra
za njom
prvi put
kad sam je vidia ja
drugi put
kad je otisla zivote moj
dva put sam umra
umra za njom
kad te danas vidim
da si snjim
ja od tuge za tren ostarim
i nebo je pogrisalo
kad te je
progrisalo
uzelo draga
zivote moj
dava put sam umra
za njom
i nisam ja za te
prvi put kad sam je vidio ja
drugi put kad je otisla
zivote moj
dva put sam umra za njom
Oliver Dragojević
kad je nebo
meni dalo tren
reklo mi je idi
bices njen
u srcu sam te
nosi ja
od kad sam se rodia
al sam kasno
svati ja
da nisam ja za te
al da bi tebe ima ja
tog sam dana tebi dosa ja
osim sebe nisam nista ima
a cime bi te prosi ja
da bi tebe dobi ja
srce nije dovoljno
nisam ja za te
zivote moj,
dva put sam umra
umra
za njom
prvi put
kad sam je vidia ja
drugi put
kad je otisla zivote moj
dva put sam umra
umra za njom
kad te danas vidim
da si snjim
ja od tuge za tren ostarim
i nebo je pogrisalo
kad te je
progrisalo
uzelo draga
zivote moj
dava put sam umra
za njom
i nisam ja za te
prvi put kad sam je vidio ja
drugi put kad je otisla
zivote moj
dva put sam umra za njom
Oliver Dragojević
15. 08. 2011.
ujed
Ja u mojoj glavi nosim samo tvoje ime
i kraj tvoga imena stavio sam tacku.
Moje noge hodaju a komanduje njima
misao sto lici na nakostesenu macku.
Bajaga
o sinosnjem napadu macka...
pisacu kad se oporavim?
desna noga je u ugrizima i ogrebotinama
+ psihicki sok...
i on je posle posete veterinaru u soku
i iskalio je svoj bes na moju nogu :((
sad smo oboje u zatvoru ##
p.s. razgovor sa mirom
telefonom
i reakcije njih dvoje?
jutros i inace...
i kraj tvoga imena stavio sam tacku.
Moje noge hodaju a komanduje njima
misao sto lici na nakostesenu macku.
Bajaga
o sinosnjem napadu macka...
pisacu kad se oporavim?
desna noga je u ugrizima i ogrebotinama
+ psihicki sok...
i on je posle posete veterinaru u soku
i iskalio je svoj bes na moju nogu :((
sad smo oboje u zatvoru ##
p.s. razgovor sa mirom
telefonom
i reakcije njih dvoje?
jutros i inace...
mg i lchf
Zanemarivani mineral, bez kojeg ne možemo živjeti
-Suradnja kalcija i magnezija
Za zdravo su tijelo potrebni i kalcij i magnezij – u odgovarajućoj ravnoteži jednog u odnosu na drugi, kao i u odnosu na ostale potrebne minerale. Smatrani biokemijskim suparnicima, prvi ne može djelovati, a da ne izazove suprotnu reakciju drugoga. Pa ipak, i kalcij i magnezij moraju biti prisutni u uravnoteženim količinama, kako bi normalno djelovali u tijelu. Pojedini istraživači predlažu da bi zdrav omjer kalcija i magnezija iz prehrane trebao iznositi 2:1. Drugi uvažavaju odnos 1:1, koji odražava proporcije iz prehrane uz koje smo se razvili, prije pojave poljoprivrede. U današnjim, industrijaliziranim zemljama taj omjer iz prehrane iznosi od 5:1 do, gotovo, 15:1. Neravnoteža ovih dvaju iznimno važnih minerala stvara u tijelu brojne strašne posljedice, koje medicinski stručnjaci često previde kada liječe bolesna stanja koja ona uzrokuje.
Osim zamršenog električnog plesa koji kalcij i magnezij zajedno izvode, magnezij je potreban i kako bi održavao kalcij u nestaloženom stanju u tijelu, sprječavajući time njegovo neprimjereno taloženje u mekim tkivima. Dokle god imamo dovoljno klorovodične kiseline u našim želucima, možemo rastopiti kalcij iz hrane koju jedemo. Međutim, nakon što kalcij napusti kiselo želučano stanište, te stupi u lužnatu okolinu tankoga crijeva, magnezij je taj koji je potreban kako bi kalcij održao topljivim. Bez dovoljne zalihe magnezija, cijelo mnoštvo fizioloških poremećaja može nastupiti, zajedno s ozbiljnim zdravstvenim posljedicama.
*pošto zbog lchf-a vec 2 mjeseca imam ketozu, uzimam sumeci mg...
sa anitinog bloga jutros i o mg...
-Suradnja kalcija i magnezija
Za zdravo su tijelo potrebni i kalcij i magnezij – u odgovarajućoj ravnoteži jednog u odnosu na drugi, kao i u odnosu na ostale potrebne minerale. Smatrani biokemijskim suparnicima, prvi ne može djelovati, a da ne izazove suprotnu reakciju drugoga. Pa ipak, i kalcij i magnezij moraju biti prisutni u uravnoteženim količinama, kako bi normalno djelovali u tijelu. Pojedini istraživači predlažu da bi zdrav omjer kalcija i magnezija iz prehrane trebao iznositi 2:1. Drugi uvažavaju odnos 1:1, koji odražava proporcije iz prehrane uz koje smo se razvili, prije pojave poljoprivrede. U današnjim, industrijaliziranim zemljama taj omjer iz prehrane iznosi od 5:1 do, gotovo, 15:1. Neravnoteža ovih dvaju iznimno važnih minerala stvara u tijelu brojne strašne posljedice, koje medicinski stručnjaci često previde kada liječe bolesna stanja koja ona uzrokuje.
Osim zamršenog električnog plesa koji kalcij i magnezij zajedno izvode, magnezij je potreban i kako bi održavao kalcij u nestaloženom stanju u tijelu, sprječavajući time njegovo neprimjereno taloženje u mekim tkivima. Dokle god imamo dovoljno klorovodične kiseline u našim želucima, možemo rastopiti kalcij iz hrane koju jedemo. Međutim, nakon što kalcij napusti kiselo želučano stanište, te stupi u lužnatu okolinu tankoga crijeva, magnezij je taj koji je potreban kako bi kalcij održao topljivim. Bez dovoljne zalihe magnezija, cijelo mnoštvo fizioloških poremećaja može nastupiti, zajedno s ozbiljnim zdravstvenim posljedicama.
sa anitinog bloga jutros i o mg...
magnezijum
Magnezijum ima veoma važnu ulogu u vezivanju kalcijuma za kosti i u opuštanju mišića. Takođe, on učestvuje u regulisanju srčanog ritma i snižavanju nivoa holesterola. Ovaj oligoelement reguliše rad creva, naročito kod onih koje muči opstipacija. Kod trudnica, on smanjuje opasnost od spontanog pobačaja i prevremenog porođaja.
Ko treba da ga uzima?
Potrebe za magnezijumom se povećavaju u toku rasta, trudnoće ili dojenja. Kod mladih, nedostatak magnezijuma može izazvati nestabilnost karaktera i preteranu uznemirenost. Za sportiste on je stimulativno sredstvo koje se izlučuje znojem. Organizam starijih osoba ga teže apsorbuje.
U slučaju povećanog unosa alkohola, dijabetesa, dijareje, ali i uzimanja diuretika i nekih kontraceptivnih pilula (bogatih estrogenom), olakšava se njegovo izlučivanje putem urina.
Nedostatak magnezijuma povećava osetljivost na stres... Konačno, loša i neuravnotežena ishrana dovodi do nedostatka ovog oligoelementa.
Znaci upozorenja?
To su obično generalna usporenost, grčevi i bolovi u mišićima, nesanica, glavobolja, vrtoglavice, velika emotivnost, nervoza, uznemirenost... Nedostatak magnezijuma je otežavajući faktor u slučaju degenerativnih oboljenja i kardiovaskularnih bolesti, kao što je ateroskleroza.
Dnevna doza
Preporučena dnevna doza je 6 mg po kilogramu telesne težine, ali nju treba povećati u periodu rasta, trudnoće i dojenja ili ako se intenzivno bavite nekom fizičkom aktivnošću. Tako bi žena od 50 kilograma morala dnevno da unosi 300 mg magnezijuma.
Kako izbeći nedostatak?
Uvrstite u svoju ishranu integralni hleb, kao i integralni pirinač koji sadrži pet puta više magnezijuma od belog. Koristite morsku so umesto rafinisane.
Jedite suvo povrće: sočivo, leblebije... kao i želeno povrće, boraniju, brokoli i spanać. Ne zaboravite bademe, orahe, lešnike, suve smokve i kajsije, avokado i luk.
Sto grama crne čokolade sa 70 odsto kakaa obezbeđuje 11 mg magnezijuma. Mleko u prahu je takođe dobar izvor magnezijuma.
Konačno, pijte mineralnu vodu koja sadrži više od 70 mg magnezijuma po litru.
Zapamtite!
Nedostatak magnezijuma može izazvati bolove i grčeve u mišićima.
Pijte vodu koja ga sadrži, jedite integralne žitarice, povrće, suvo voće i crnu čokoladu.
Gde se nalazi?
dva parčeta integralnog hleba (40 g) = 30 mg magnezijuma
125 g integralnog pirinča = 55 mg
200 g spanaća = 92 mg
jedna banana = 45 mg
šaka badema (30-40 g) = 90 mg
2-3 kockice crne čokolade = 35 mg
* podaci sa neta
14. 08. 2011.
Moderato Cantabile
Moderato Cantabile
Rijeka donosi jesen
dugo umire grad
i u nama toliko ljeta
mi smo siročad svijeta
Reci dali ćeš noćas
moći ostavit sve
svoju kuću
navike ljude
i poći a neznati gdje
Neka svi mržnjom isprate nas
ali draga život čeka
sad je čas
čitav svijet
biće tvoj novi dom
neka kažu avantura je to
Nikad žaliti nećeš
svoje stvari ime i grad
i u hladnoj sobi hotela
bićes slobodna sad
Neka svi mržnjom isprate nas
ali draga život čeka
sad je čas
čitav svijet
biće tvoj novi dom
neka kažu avantura je to
Duga očajna kiša
magla zastire grad
nekim putem
tijesno kroz jesen
nas će odvesti vlak
Arsen Dedić
Rijeka donosi jesen
dugo umire grad
i u nama toliko ljeta
mi smo siročad svijeta
Reci dali ćeš noćas
moći ostavit sve
svoju kuću
navike ljude
i poći a neznati gdje
Neka svi mržnjom isprate nas
ali draga život čeka
sad je čas
čitav svijet
biće tvoj novi dom
neka kažu avantura je to
Nikad žaliti nećeš
svoje stvari ime i grad
i u hladnoj sobi hotela
bićes slobodna sad
Neka svi mržnjom isprate nas
ali draga život čeka
sad je čas
čitav svijet
biće tvoj novi dom
neka kažu avantura je to
Duga očajna kiša
magla zastire grad
nekim putem
tijesno kroz jesen
nas će odvesti vlak
Arsen Dedić
kuca pored mora
Kuća pored mora
Raznesene valima i vjetrom
tu su tople ruševine ljeta
na rubu napuštenog mora
i jednog izgubljenog svijeta
Ničeg nema,ničeg nema
od tebe od mene
Ostala je samo prazna kuća
malo stvari ljetovanja nešeg
na stolu novine još leže
sa nekim datumima jula
Naša ljubav sad se ruši
kao pješčana kula
Al još sam uvijek ovdje
još zagledan u more
na vratima vile
u kojoj tuga spava
a kiše su se slile
u cvjetove agava
i ljetu je kraj
Od vremena poezije i mira
ostala je samo prazna kuća
u noći okrenuta moru
sad čeka ljubavnike nove
Ničeg nema,ničeg nema
od tebe od mene,od nas
Arsen Dedić
Raznesene valima i vjetrom
tu su tople ruševine ljeta
na rubu napuštenog mora
i jednog izgubljenog svijeta
Ničeg nema,ničeg nema
od tebe od mene
Ostala je samo prazna kuća
malo stvari ljetovanja nešeg
na stolu novine još leže
sa nekim datumima jula
Naša ljubav sad se ruši
kao pješčana kula
Al još sam uvijek ovdje
još zagledan u more
na vratima vile
u kojoj tuga spava
a kiše su se slile
u cvjetove agava
i ljetu je kraj
Od vremena poezije i mira
ostala je samo prazna kuća
u noći okrenuta moru
sad čeka ljubavnike nove
Ničeg nema,ničeg nema
od tebe od mene,od nas
Arsen Dedić
vracam se
Vracam se
Ona duga putovanja,
dani rasuti u snijegu;
zar je srcu sve to trebalo da shvati?
Ovo mi more vise znaci.
Ti ce mi ljudi vise dati.
Oni gradovi daleki jos se dalji danas cine.
Niti zvijezde nisu bile tako sjajne.
Sume su pute svoje skrile,
a dvorci cuvali su tajne
i od nas.
Vracam se tu,
da ti kazem - ovo sunce nek mi sja.
Vracam se tu,
to su luke iz mog sna.
Vracam se tu,
na toj zemlji gradim dom.
Vracam se tu,
sve cu dijeliti sa njom.
Dok smo trazili svoj dio,
dio srece, dio snova,
dok smo slijedili te ljubavi iz bajke,
zvalo me more svake noci
i blage oci moje majke.
Mozda posli bismo dalje,
da se ne vratimo nikad,
ali dobro su nas cuvali ti lanci.
Za toplu obalu djetinjstva bili smo vezani ko camci,
zivot sav.
Vracam se...
Arsen Dedić
bez riječi
14. 1. 2011.
vece
ne nalazim reci
ni jutrom
odustacu
sve vise mislim slikama
koje ne mogu pretvoriti u reci
cak ni dajalog mi ne ide
valjda sto se ne svadjam ni ne mirim
vece je pustinja bez prasine
izlistavam sve programe tva
i internet stranice
nista novo
samo slike
zudim za starim dobrim stvarima
nema ni nacina da ih vidim ni cujem
necu da placem ni za kim ni za cim
samo se pitam cemu ovakvi dani
kad smrkne cim svane
14.8.2011. nedelja
Skoro da mogu da potpisem od a do ž nesto od pre 7 mjeseci... kao jutro, podne ili veče, svejedno. Šta radim i sta mi se dogadja? I nista i svasta. Za druge je to ništa jer se ništa ne vidi. Mi smo narod koji uprkos silnim vidovnjacima, ne vidi nista ni vani, a kamoli unutra. Mozda je tako bolje, zamislite kako bi nas sve čitali, šta bi sve pitali? Muče me opet riječi kao nekog gusterača, sad su u fazi poetiziranja, nakrivljene na jednu stranu od rimovanja, nemam riječi da opišem stanje bez riječi, ali ni slike koliko god ih je oko mene za ta stanja-sranja... ipak cestitam samoj sebi na strpljenju, odricanju, a tek na taktici da neke stvari zaustavim, osmotrim, proanaliziram i dusom i tijelom, i mozgom i srcem, da sve prodje svoju emocionalnu reakciju, ali polako unutra, što bi se reklo sa zadrškom. Tačno znam koje stvari su me zaustavile na vratima na kojima sam izlijetala i nalijetala na sreću i nesreću na smjenu, a sve spontano u sklopu svoga bica, a onda sazrijevanje, prelaženje i starenje su najbolji filter za sve. Boli i sada, ali jači je ponos, prkos i poraz, jači je susret sa sobom nego sa drugima, snage su izmjerene, znam tačno svoju tezinu, svoje kordinate i ni za šta više ne trazim kompas, zapravo ni prije ga nisam tražila, samo sam prije isla po instiktu, a sada ne idem... toliko nepotrebmih stvari... a covjek je samo jedna žalosna životinja...
Kad smo kod traženja... šta sam htjela reci? Uh, produžena prethodna misao, pogled u ekran i u solju čaja i stop. Mora da je nešto važno, šta važno, genijalno.
Samo i toku ovog pisanja zaboravila sam jednu riječ za naslov i jednu misao za kraj... Tjesim se da se to svakome dogadja, svakome ko misli, tjesim se da su genijalci najveci ludaci, da ni oni nisu iskoristili ni djeloć svoga mozga, a kamoli izdresirali. Tako sam i jutros ostala kratkih rukava, a bogami i kratkih nogavica, brrr... o vremenu neću, tek onda neću izaći iz rečenice, ni napisati nešto smisleno za kraj... Naprežem mozak da se sjetim one prve riječi, tražila sam je od 7.8. punu semicu dana, čekala sam da se stvari same stalože, slože, i da napišem koju riječ o tom stanju i jutros mi iskrdnu ta tražena, bogomdana riječ... sjetiću se... joj, veš-masina na cenrtifugi vrti ne znam koji krug... vraćam se i nastavljam... riječ je bila glagolska imenica, (u zadnje vrijeme one su mi omiljene) kratko mi kroz glavu proleti lekcija iz gramatike (glagolske imenice su i glagoli i imenice po značenju, nastale su od glagola, tačnije od 3. lica prezenta i nastavka - nja, a po promjeni se ponašaju kao imenice, imaju padeže, jedninu i množinu i srednjeg su roda)... e sad koja je na tapetu, tražena sedam dana i jutros ubodena? Čekanje, nije, taloženje nije, sabiranje nije, sumiranje nije... gotovo, čak i da je se sjetim ne bih znala da je to ona, jer riječi su kao leptiri, žive jedan tren i odlete, ako je ubodež, ubodeš, ako ne, pazi drugi put...
vece
ne nalazim reci
ni jutrom
odustacu
sve vise mislim slikama
koje ne mogu pretvoriti u reci
cak ni dajalog mi ne ide
valjda sto se ne svadjam ni ne mirim
vece je pustinja bez prasine
izlistavam sve programe tva
i internet stranice
nista novo
samo slike
zudim za starim dobrim stvarima
nema ni nacina da ih vidim ni cujem
necu da placem ni za kim ni za cim
samo se pitam cemu ovakvi dani
kad smrkne cim svane
14.8.2011. nedelja
Skoro da mogu da potpisem od a do ž nesto od pre 7 mjeseci... kao jutro, podne ili veče, svejedno. Šta radim i sta mi se dogadja? I nista i svasta. Za druge je to ništa jer se ništa ne vidi. Mi smo narod koji uprkos silnim vidovnjacima, ne vidi nista ni vani, a kamoli unutra. Mozda je tako bolje, zamislite kako bi nas sve čitali, šta bi sve pitali? Muče me opet riječi kao nekog gusterača, sad su u fazi poetiziranja, nakrivljene na jednu stranu od rimovanja, nemam riječi da opišem stanje bez riječi, ali ni slike koliko god ih je oko mene za ta stanja-sranja... ipak cestitam samoj sebi na strpljenju, odricanju, a tek na taktici da neke stvari zaustavim, osmotrim, proanaliziram i dusom i tijelom, i mozgom i srcem, da sve prodje svoju emocionalnu reakciju, ali polako unutra, što bi se reklo sa zadrškom. Tačno znam koje stvari su me zaustavile na vratima na kojima sam izlijetala i nalijetala na sreću i nesreću na smjenu, a sve spontano u sklopu svoga bica, a onda sazrijevanje, prelaženje i starenje su najbolji filter za sve. Boli i sada, ali jači je ponos, prkos i poraz, jači je susret sa sobom nego sa drugima, snage su izmjerene, znam tačno svoju tezinu, svoje kordinate i ni za šta više ne trazim kompas, zapravo ni prije ga nisam tražila, samo sam prije isla po instiktu, a sada ne idem... toliko nepotrebmih stvari... a covjek je samo jedna žalosna životinja...
Kad smo kod traženja... šta sam htjela reci? Uh, produžena prethodna misao, pogled u ekran i u solju čaja i stop. Mora da je nešto važno, šta važno, genijalno.
Samo i toku ovog pisanja zaboravila sam jednu riječ za naslov i jednu misao za kraj... Tjesim se da se to svakome dogadja, svakome ko misli, tjesim se da su genijalci najveci ludaci, da ni oni nisu iskoristili ni djeloć svoga mozga, a kamoli izdresirali. Tako sam i jutros ostala kratkih rukava, a bogami i kratkih nogavica, brrr... o vremenu neću, tek onda neću izaći iz rečenice, ni napisati nešto smisleno za kraj... Naprežem mozak da se sjetim one prve riječi, tražila sam je od 7.8. punu semicu dana, čekala sam da se stvari same stalože, slože, i da napišem koju riječ o tom stanju i jutros mi iskrdnu ta tražena, bogomdana riječ... sjetiću se... joj, veš-masina na cenrtifugi vrti ne znam koji krug... vraćam se i nastavljam... riječ je bila glagolska imenica, (u zadnje vrijeme one su mi omiljene) kratko mi kroz glavu proleti lekcija iz gramatike (glagolske imenice su i glagoli i imenice po značenju, nastale su od glagola, tačnije od 3. lica prezenta i nastavka - nja, a po promjeni se ponašaju kao imenice, imaju padeže, jedninu i množinu i srednjeg su roda)... e sad koja je na tapetu, tražena sedam dana i jutros ubodena? Čekanje, nije, taloženje nije, sabiranje nije, sumiranje nije... gotovo, čak i da je se sjetim ne bih znala da je to ona, jer riječi su kao leptiri, žive jedan tren i odlete, ako je ubodež, ubodeš, ako ne, pazi drugi put...
12. 08. 2011.
kupina
Svima je poznata nutritivna vrijednost antioksidansa; zeleni čaj i sok od šipka imaju gotovo kultni status, a u njihovo elitno društvo dolazi i novi član: kupine. Bobice ovog delikatesnog voća 10 puta su bogatije antioksidansima nego rajčica ili brokula, a sadrže i specifični antioksidans elagitanin, kojeg nema gotovo u ni jednoj drugoj namirnici.
Elagitanini su odgovorni za 50 posto antioksidativnog učinka kupine. Nizozemski znanstvenici u novom broju časopisa BioFactors raspravljaju o specifičnim spojevima uočenih u kupinama, o njihovoj biokemiji te utjecaju skladištenja i industrijske prerade na količinu antioksidansa. Doista je nevjerojatno koliko vrijednih sastojaka kriju sićušne bobice kupine: eterično ulje, tanin i pektin, jantarnu, jabučnu, oksalnu, mliječnu, salicilnu kiselinu i veliku količinu vitamina C (na 100 g kupina čak 21 g C vitamina!). Kupina je vrlo bogata vlaknima, a sadrži željezo (što je osobito važno u prve dvije godine djetetova života, te kod trudnica, dojilja, u pubertetu i klimakteriju) i kalcij. Dakle, kupina je dobar izvor željeza u prehrani. Laboratorijski testovi upućuju na moćno antioksidantsko djelovanje te smanjeno stvaranje LDL kolesterola tzv. lošeg.
No, nije međutim istraženo kakav antioksidantski učinak imaju smrznute kupine, što je značajan podatak s obzirom na to da im je vijek trajanja u svježem stanju vrlo kratak.
U borbi protiv raka:
Sok od kupina sadrži betaine, koji potiču rad jetrenih stanica, te štite jetru i žučne puteve od raznih tegoba. Osim ploda upotrebljavaju se i korijen (oguliti koricu i osušiti je na suncu) i list, koji imaju veliku količinu tanina koji ima stežuće djelovanje, te se koristi kod dizenterije (težih proljeva).
*upravo sam sad pojela kupine sa pavlakom...
mali covek
Mali covek
Mali covek zeli preko crte
Preko crte zeli ali ne sme
Njega guse propisane norme
Preko crte njegovo je mesto
Mali covek zeli preko crte
Preko crte zeli ali ne sme
Preko crte zeli ali ne sme
Mali covek zeli preko crte
Sarlo Akrobata
Mali covek zeli preko crte
Preko crte zeli ali ne sme
Njega guse propisane norme
Preko crte njegovo je mesto
Mali covek zeli preko crte
Preko crte zeli ali ne sme
Preko crte zeli ali ne sme
Mali covek zeli preko crte
Sarlo Akrobata
arsen
Otkako te ne volim
Vraca mi se okus, kao poslije bolesti
Strah me kad se sjetim, kuda me to moglo odvesti
Osmijeh mi se vraca, neces me prepoznati
Kao na slobodi, opet ucim jesti, hodati
Otkako te ne volim,
Opet nocu kise moje,
Izgubljeni zvuci, boje,
Ni sa kim ih ne dijelim.
Otkako te ne volim,
netko mi iz vlaka mase,
Prazno mi je, ali lakse
Otkako te ne zelim.
Pitao sam ljude, kolko ce to trajati,
Moze li se umrijeti, hocu li se poslije kajati,
Gnjavio sam ljude,pravio sam paniku
Prejako je svijetlo, samo da se oci naviknu
Otkako te ne volim,
opet nocu kise moje,
izgubljeni zvuci, boje,
Ni sa kim ih ne dijelim.
Otkako te ne volim,
netko mi iz vlaka mase,
Prazno mi je, ali lakse
Otkako te ne zelim.
Otkako te ne volim.
Arsen Dedić
Vraca mi se okus, kao poslije bolesti
Strah me kad se sjetim, kuda me to moglo odvesti
Osmijeh mi se vraca, neces me prepoznati
Kao na slobodi, opet ucim jesti, hodati
Otkako te ne volim,
Opet nocu kise moje,
Izgubljeni zvuci, boje,
Ni sa kim ih ne dijelim.
Otkako te ne volim,
netko mi iz vlaka mase,
Prazno mi je, ali lakse
Otkako te ne zelim.
Pitao sam ljude, kolko ce to trajati,
Moze li se umrijeti, hocu li se poslije kajati,
Gnjavio sam ljude,pravio sam paniku
Prejako je svijetlo, samo da se oci naviknu
Otkako te ne volim,
opet nocu kise moje,
izgubljeni zvuci, boje,
Ni sa kim ih ne dijelim.
Otkako te ne volim,
netko mi iz vlaka mase,
Prazno mi je, ali lakse
Otkako te ne zelim.
Otkako te ne volim.
Arsen Dedić
crni ples
Crni ples
baci pogled bejbe preko ramena
stani ili kreni nemas vremena
navijam za tebe
tvoju igru igram ja
da-a-a
samo reci sebi mogu moram
ne ne misli da gubis imas me
neka igra krene
pusti sve i idi sam
igraj crni ples
igraj protiv vremena
samo crni ples
tvoju igru igram ja
da-a-a
igraj sporo bejbe igraj hrabro
ne ne misli da gubis uzmi sve
neka igra krene
pusti sve i idi sam
igraj...
Oktobar 1864
baci pogled bejbe preko ramena
stani ili kreni nemas vremena
navijam za tebe
tvoju igru igram ja
da-a-a
samo reci sebi mogu moram
ne ne misli da gubis imas me
neka igra krene
pusti sve i idi sam
igraj crni ples
igraj protiv vremena
samo crni ples
tvoju igru igram ja
da-a-a
igraj sporo bejbe igraj hrabro
ne ne misli da gubis uzmi sve
neka igra krene
pusti sve i idi sam
igraj...
Oktobar 1864
flekica
fleke, mrlje, zakrpe... razne... ali jedna nam je dosla glave, ali i sebi... bio jednom jedan: pink... i njegov vlasnik koji je nazalost bio kul mizicar u poznatoj grupi: oktobar 1864. danas tone i on i mi... gledali smo flekicu, razni mi iz razno raznih razloga, bila je mjerna jedinica naseg stanja i propadanja... narodnjaci, sapunice, realitiji... pa i tome dodje kraj, a sta ce sada biti... trazili ste, gledajte...
Otvoricu put koji vodi u kraj,
u kome govore sleng,
igra je betl and sans
pozelecu svet na uglu svetova zla
cudan sesir i glas istocna obala
otvoricu put koji me vodi do dna
tu gde je cetvrti kraj
raj negde umire sam
pozelecu jug i stvoriti vatru za kraj
skinuti seir i plac
sve kao redovna stvar
put medju stazama sna
nestajem zauvek znam
put koji vodi me
dug prema kraju
put je bez povratka
Oktobar 1864
E7/9
Otvoricu put koji vodi u kraj,
u kome govore sleng,
igra je betl and sans
pozelecu svet na uglu svetova zla
cudan sesir i glas istocna obala
otvoricu put koji me vodi do dna
tu gde je cetvrti kraj
raj negde umire sam
pozelecu jug i stvoriti vatru za kraj
skinuti seir i plac
sve kao redovna stvar
put medju stazama sna
nestajem zauvek znam
put koji vodi me
dug prema kraju
put je bez povratka
Oktobar 1864
ne volim
ruznocu, glupost, mrznju, nacionalizam, šovinizan, fasizam, rat, glad, laz i pohlepu, kič i šind, narodnjake, torte, slag, plastično cvijece, kic svadbe i bijele vencanice, hleb, secer, krompir, konzerve i konzervans... zlo i duhovno siromastvo, nepismenost, bruku, buku, frku, brzu voznju, fafarone, vunu, sintetiku, telefon fiksni i mobilni, interfon... goste, fejs, praznike, prejedanje, novac, zimu, hladnocu, snijeg, maglu i vlagu, duge sive dane, veceri bez veze, nesanicu, nekulturu, zaostalost, predrasude, bele zavese, grickalice, plastiku, visoke pete, usku garderobu, tange... pranje sudja, peglanje, politiki i politicare, vlast, brak, zutu stampu, buvljake, slomljena ogledala, vesti, pse, zmije i gustere, miseve, policijske i vojne filmove, nezdravu hranu, pusenje, alkohol, drogu, bolest, lekove, smrt... ljekare, zubare, veterinare, bolnice, guzve, groblja, cirkus, sport, teretane, silikone, proteze, perike, botoks i plasticne operacije... pitu, picu, pivu, brzu hranu, koka kolu, gazirana pica... prašinu, smrad, prljavstinu...
volim
volim sebe, svoju kcerku, sestru... zivot, lepotu, slobodu, umetnost... kikiriki, zvake, knjige, filmove, serije, rijalitije, lchf hranu... sir, kajmak, puter, pavlaku, sarenu slaninu, lepe ljude, pametne, dobre, lepa sela, lepe gradove, zemlje, spavanje, toplinu, jutra, caj, macke, prolece, leto, ranu jesen, sunce i hladovinu, naocale i sesire, farmerice i svilene bluze, crnu boju odjece, zelenu u plavu boju, odmaranje, slike na netu, pisanje bilo gde i bilo sta, prijateljstvo, zdravu hranu, vodu, vino, poeziju, reci, uspomene na roditelje i ljubav, ugodna mesta, lepe sobe, lepe stolove, cistocu, pranje, tusiranje, crnu cokoladu, dobru muziku, sumeci mg i ca, kefir, karfiol, patlidzan... knjizevnost, art, fotografiju, male jastuke, tamne zastore, roletne i radijatore, limun i peršun, maslinovo ulje i ulje za slikanje, ribe i piletinu, blitvi, spinat, jaja, permezan... tave, tanjirice, zdjele, tacne, salatu, biber, ruzmarin, miris jorgovana i levande, more, klupe, duge nokte, dugu kosu, kozne tasne, niske cipele, espadrile, pamuk i svilu... mir, tisinu i samocu...
11. 08. 2011.
pismo
Pismo
Živ sam i zdrav,
Samo stanujem visoko.
Kroz krov stakleno oko
Gleda na Dunav.
Voda je pepeljasto - siva,
U podne od oblaka polilej,
U suton ladja se u vrbak skriva
Što iz Bakua za Nirnberg nosi petrolej.
Inače... jesenje boje u spektru dana,
A uveče krupna,zvezdana slova:
Noć je kao rana,
Noć je Ana Pavlova.
Koji put okno zatresu kiše
Kao bezbroj žutih leptira,
Tad na krovu džin neki počne da diše
I oluja na oluku zasvira.
Glavno je da sam živ i zdrav,
Mada stanujem visoko.
Samo jedno:ko reče da je Dunav plav
Kao kravlje oko?....
Rade Drainac
Živ sam i zdrav,
Samo stanujem visoko.
Kroz krov stakleno oko
Gleda na Dunav.
Voda je pepeljasto - siva,
U podne od oblaka polilej,
U suton ladja se u vrbak skriva
Što iz Bakua za Nirnberg nosi petrolej.
Inače... jesenje boje u spektru dana,
A uveče krupna,zvezdana slova:
Noć je kao rana,
Noć je Ana Pavlova.
Koji put okno zatresu kiše
Kao bezbroj žutih leptira,
Tad na krovu džin neki počne da diše
I oluja na oluku zasvira.
Glavno je da sam živ i zdrav,
Mada stanujem visoko.
Samo jedno:ko reče da je Dunav plav
Kao kravlje oko?....
Rade Drainac
međa
Pravoslavna crkva u Međi - mom rodnom mestu
Međa - je izgrađena u istočnom delu žitištanske opštine, kilometar od državne granice prema Rumuniji. Naselje se nalazi na 81m nadmorske visine.
Međa spada u red najstarijih naselja u opštini i u čitavom Banatu. Prvi put se pominje pod nazivom Pardanj 1247. godine kao manastirsko mesto.
Godine 1753. Pardanj je zabeležen kao srpsko naselje. Polovinom 18. veka u naselja se doseljavaju Mađari i Nemci. Početkom 19. veka postojala su dva naselja - Mađarski Pardanj i Srpski Pardanj. Dva Pardanja se ujedinjuju u jedan 1907. godine.
Nakon I svetskog rata, Versajskim mirom juna 1919. godine Pardanj je pripao Rumuniji. U sastavu Rumunske države ostao je do 1924. godine kada je ušao u sastav Jugoslavije. Tada dobija ime Ninčićevo po ministru Ninčiću.
Posle II svetskog rata na mesto Nemaca doseljavaju se stanovnici iz Bosne i Hercegovine. Novodoseljeni stanovnici naselju daju ime Međa zbog blizine državne granice.
Prema posljednjem popisu iz 2002. godine, Međa broji 1155 stanovnika.
Познати грађани:
Српски политичар Вук Драшковић је рођен у Међи.
Амерички глумац Џони Вајсмилер познати филмски Тарзан је, према тврђењу мештана, рођен у Међи.
grešio sam
Grešio sam
Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo ce gresi, kada budem pao
biti samo moji - sve drugo je tuđe.
Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.
Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.
Duško Trifunović
(1933-2006)
Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo ce gresi, kada budem pao
biti samo moji - sve drugo je tuđe.
Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.
Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.
Duško Trifunović
(1933-2006)
oblomov
Ivan Aleksandrovič Gončarov rus. Иван Александрович Гончаров, Uljanovsk, 18.6. 1812. - Sankt Peterburg, 27.9. 1891.) je bio ruski pisac iz doba realizma. Najpoznatije djelo mu je Oblomov (1859.), čiji je naslovni lik prešao u simbol realistički razvijenog suvišnog čovjeka, pojma koji se baštini još iz romantizma, a u ruskoj je književnosti (zbog ispreplitanja dvaju pravaca u djelu Puškina i Ljermontova) ostavio znatan trag. Pojam oblomovština predstavlja opis i utemeljenje onoga što je Gončarov iznio u svom djelu.
Povratak suvišnog čoveka
Roman Oblomov Ivana Aleksandroviča Gončarova javlja se u svom vremenu kao savremena literatura druge polovine devetnaestog veka. Situirana u rusko društvo toga doba priča tretira fenomen suvišnog čoveka kroz sudbinu glavnog junaka Ilje Iljiča Oblomova. Kriticizam sa kojim su napredni, ali ne uvek i mudri tumači literarnih dela, kao isključivo društveno i politički inspirisanih akcija pristupali Oblomovu, reducira impozantnu psihološku studiju likova i svojevrsnu proznu magistralu o vremenu i prilikama onog doba u Rusiji na povest o društveno nekorisnom pojedincu.
Istinska veličina Oblomova preživljava do današnjih dana svojim najzastrašujućim tonom - kao jednolični zvuk uzbune za sveopštu opasnost od nadolaženja civilizacije suvišnih ljudi. Prepoznavanje je neizbežno i višestruko moguće. Ovo je samo jedna od mogućih verzija scenskog uprizorenja Oblomova koja već svojim naslovom preispituje literarni žanr originala - istovremeno otvarajući široko polje za zamišljanje Oblomova i u drugim dramatizacijama, drugim žanrovima. Zavaravujići osećaj da su neke epohe više a druge manje blagonaklone prema suvišnim pojedincima konačno nestaje u sadašnjosti koja i nije ništa drugo do večnost merena ljudskom jedinicom. Danas je Ilja Iljič stotinupedeset godina stariji od trenutka kad je prvi put ugledao Olgu, ušuškan u tehnološku, deprimirajuću udobnost koja se od onda do danas podrazumevajuće menjala u hiljadama svojih sitnih detalja ne bi li napredovala. Čak i kada bi pokušao da konačno ustane i krene da potraži lek za svoju bolest, kada bi od suvišnog čoveka pokušao da postane aktivni suvišni čovek, Ilja Iljič bi se teško dao prepoznati u masi sličnih.
Nema ni potrebe. Lek ne postoji. Svako živ ima svoju Oblomovku. Mesto na kojem je već živeo i umro.
Uglješa ŠAJTINAC, dramaturg SNP-a
boža
Boza zvani Pub
Ovo je prica koju vrlo rado pricam
To je prica o Bozi zvanom Pub
Jedni ga hvale, drugi zale, treci kazu:
E, moj brale, taj je bio kvaran kao supalj zub
Odavde pa sve do Peste i do Srema na jug
Jos prica bajke o njemu mutni kockarski krug
I kazu: Taj u zivotu nije igr'o na dug
I svi se slazu kako danas nema takvih kao Boza Pub
Negde je imao imanje, to se znalo vise manje
Mada o tom nije prico ni za lek
Treb'o je biti veterinar, al' je ter'o neki inat
Pa je ziveo od kocke ceo vek
O, taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih
I uvek 'ladan k'o spricer, uvek opasno tih
I samo kad tera maler on bi rekao stih
I svi jos pamte reci kojim' maler tera Boza zvani Pub
Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje
I pogledi cvrsti i lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje
E, pa da...
A karta je kurva, izvin'te me sto psujem
Jer ja samo pricam onako kako cujem
I ako su lagali mene i ja lazem vas
Tu pricu zna svako od vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
I kockar se krije i cuci u svakom od nas
I ceka pravi cas
Jednom se kart'o s nekim ruskim emigrantom
To je bio lihvar bogat kao knez
Igr'o je i upravnik poste, zvani Ljupce od miloste
I neki svercer kog' je jurio sav srez
U, to je partija bila, jos se prica o njoj
Kibiceri u transu, 'ladan probija znoj
Na stolu kamara para, da ne spominjem broj
I povuk'o je damu na osamnaest mrtav 'ladan Boza Pub
A znate l' za ono kad je s izvesnim baronom
Igr'o cet'ri dana, to je bio rat
Isle ga stalno karte jake pa je odneo fijaker
Crnog konja, tabakeru, stap i sat
Baron je pricao posle da je spil bio star
Da je previse pio, da ga poneo zar
Pa svi sto gube se ljute, to je poznata stvar
A svako gubi bar ponekad, ali nikad Boza zvani Pub
Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje
I pogledi cvrsti i lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje
E, pa da...
A karta je kurva, izvinte me sto psujem
Jer ja samo pricam onako kako cujem
I ako su lagali mene i ja lazem vas
Tu pricu zna svako od vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
I kockar se krije i cuci u svakom od nas
I ceka pravi cas
Sa svalerske strane nije spado u tarzane
Al' daleko o tog da je bio zec
Im'o je neki tu i tamo al' svi vrlo dobro znamo
Da kod zena igra neki peti kec
Ljubav je igra u kojoj cesto ne pali blef
Srce se otvara teze nego najbolji sef
Im'o je on svoje dame karo, pik, herc i tref
I bio im je veran sve do sudnjeg dana Boza zvani Pub
E, gospodo draga, on je nestao bez traga
I to celoj prici daje cudan ton
Neki se dzambasi kleli da su kod Sombora sreli
Jednog tipa sto je bio isti on
Mozda ga je odvela karta cak u Prag ili Bec
Vec dugo niko o njemu nije cuo ni rec
Da l' se jos drzi na svetu il' je predao mec
Pa s andjelima navrh neba igra rauf, preferans i ajnc
Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje
I pogledi cvrsti i lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje
E, pa da...
A karta je kurva, izvinte me sto psujem
Jer ja samo pricam onako kako cujem
I ako su lagali mene i ja lazem vas
Tu pricu zna svako od vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
I kockar se krije i cuci u svakom od nas
Djordje Balašević
Ovo je prica koju vrlo rado pricam
To je prica o Bozi zvanom Pub
Jedni ga hvale, drugi zale, treci kazu:
E, moj brale, taj je bio kvaran kao supalj zub
Odavde pa sve do Peste i do Srema na jug
Jos prica bajke o njemu mutni kockarski krug
I kazu: Taj u zivotu nije igr'o na dug
I svi se slazu kako danas nema takvih kao Boza Pub
Negde je imao imanje, to se znalo vise manje
Mada o tom nije prico ni za lek
Treb'o je biti veterinar, al' je ter'o neki inat
Pa je ziveo od kocke ceo vek
O, taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih
I uvek 'ladan k'o spricer, uvek opasno tih
I samo kad tera maler on bi rekao stih
I svi jos pamte reci kojim' maler tera Boza zvani Pub
Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje
I pogledi cvrsti i lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje
E, pa da...
A karta je kurva, izvin'te me sto psujem
Jer ja samo pricam onako kako cujem
I ako su lagali mene i ja lazem vas
Tu pricu zna svako od vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
I kockar se krije i cuci u svakom od nas
I ceka pravi cas
Jednom se kart'o s nekim ruskim emigrantom
To je bio lihvar bogat kao knez
Igr'o je i upravnik poste, zvani Ljupce od miloste
I neki svercer kog' je jurio sav srez
U, to je partija bila, jos se prica o njoj
Kibiceri u transu, 'ladan probija znoj
Na stolu kamara para, da ne spominjem broj
I povuk'o je damu na osamnaest mrtav 'ladan Boza Pub
A znate l' za ono kad je s izvesnim baronom
Igr'o cet'ri dana, to je bio rat
Isle ga stalno karte jake pa je odneo fijaker
Crnog konja, tabakeru, stap i sat
Baron je pricao posle da je spil bio star
Da je previse pio, da ga poneo zar
Pa svi sto gube se ljute, to je poznata stvar
A svako gubi bar ponekad, ali nikad Boza zvani Pub
Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje
I pogledi cvrsti i lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje
E, pa da...
A karta je kurva, izvinte me sto psujem
Jer ja samo pricam onako kako cujem
I ako su lagali mene i ja lazem vas
Tu pricu zna svako od vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
I kockar se krije i cuci u svakom od nas
I ceka pravi cas
Sa svalerske strane nije spado u tarzane
Al' daleko o tog da je bio zec
Im'o je neki tu i tamo al' svi vrlo dobro znamo
Da kod zena igra neki peti kec
Ljubav je igra u kojoj cesto ne pali blef
Srce se otvara teze nego najbolji sef
Im'o je on svoje dame karo, pik, herc i tref
I bio im je veran sve do sudnjeg dana Boza zvani Pub
E, gospodo draga, on je nestao bez traga
I to celoj prici daje cudan ton
Neki se dzambasi kleli da su kod Sombora sreli
Jednog tipa sto je bio isti on
Mozda ga je odvela karta cak u Prag ili Bec
Vec dugo niko o njemu nije cuo ni rec
Da l' se jos drzi na svetu il' je predao mec
Pa s andjelima navrh neba igra rauf, preferans i ajnc
Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje
I pogledi cvrsti i lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje
E, pa da...
A karta je kurva, izvinte me sto psujem
Jer ja samo pricam onako kako cujem
I ako su lagali mene i ja lazem vas
Tu pricu zna svako od vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
I kockar se krije i cuci u svakom od nas
Djordje Balašević
Pretplati se na:
Postovi (Atom)
