ljubav poezije

Ljubav poezije

Ja volim sreću koja nije srećna
Pesmu koja miri zavađene reči
Slobodu koja ima svoje robove
I usnu koja se kupuje za poljubac

Ja volim reč o koju se otimaju dve slike
I sliku nacrtanu na očnom kapku iznutra
Cvetove koji se prepiru sa vremenom
U ime budućih plodova i prolećne časti

Ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće
Kreće se po zakonima mirovanja i smrti
Volim sve istine koje nisu obavezne

Ja volim jučerašnje nežnosti
Da kažem svome telu "dosta" i da sanjam bilje
Prste oči sluh drugačije raspoređene
U šumi nego li u telu

Branko Miljković
(1934-1961)

Jez Smith

citati

I za hiljadu godina čovek će isto ovako uzdisati: “Ah, teško je živeti” – i u isti mah ovako isto kao i sada, bojaće se i neće hteti da umre.

Anton Pavlovič Čehov

"Teško je podići svoju nesreću u visinu. Biti posmatrač i posmatran istovremeno. Onaj koji je gore i onaj koji je dole. Onaj dole, to je mrlja, senka... Posmatrati svoje biće iz aspekta večnosti (iz aspekta smrti) Vinuti se u visine! Svet iz ptičje perspektive!"
"Kad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima ne bejaše strano iskustvo umetnosti."

Danilo Kiš

"Kada bi voljena osoba stalno bila prisutna, bila bi, u stvari, prisutna samo u svojoj neprestanoj prolaznosti, koju je moguće zaustaviti samo u trenucima usamljenosti."
"Ne treba se stalno vraćati u prošlost. Dovoljno je već i to što joj i protiv svoje volje moramo poklanjati toliko vremena. "
"U životu, dragi moj prijatelju, nije reč o tome da osvojite što je moguće veći broj žena, jer je to samo spoljašnji uspeh. Reč je, pre svega, o tome da negujete sopstvene visoke zahteve, jer se u njima ogleda mera vaše lične vrednosti. Zapamtite, dragi prijatelju, da pravi ribar vraća sitne ribice u vodu!"
"Postoji nekakav spoljašnji izgled žene, koji takozvani ukus malog grada pogrešno tumači kao lepotu. A zatim, postoji stvarna erotska lepota žene. Naravno, nije mala stvar prepoznati takvu lepotu na prvi pogled. To je - umetnost!"

Milan Kundera

vreme

ima li poezija svoje vreme
ili je nevreme njeno breme
ili izvoriste i staniste
ja ne znam velike sretne pesnike
kao ni sretne velike ljubavi
samo bol radja onu pravu veliku uzvisenu emiciju
te pojam srece postaje upitan
zato kad lisce opada vreme je za pesmu
bez patetike i otrcanih fraza
ali jesen je vreme zamiranja, odumiranja
pa i umiranja
negde ona traje krace, negde duze
negde je vecna i jedinstvena
bilo kako kad joj je vreme
tad se na dusu slegne dodatni talog
iz koga nista ne nice
samo bol vice
pisti i jeca
to je vreme za pesmu
za ekstazu poja
evo odvrcem cesmu
i hvatam kisnicu s jos puno zelenog lisca
sto je otislo pre vremena
jer je necija grana zelena
iznenada u nevreme
otsecena

8.10.2011.

William Scott

slika dana

ti si moja

Ti si moja ipak

Ti si česta slika moje žalosne ljubavi
Ti si moja samoća u kojoj smo prisutni oboje
Ti si moja Sinagoga ograđena žicom
Ti si moja naročito u ovo doba pogotovu sada
Ti si moj razgovor koji se u početku odnosio na nešto drugo
Ti si moj Pablo Pikaso i njegova ljubav prema nepojamnom
Ti si moja igra koja počinje kamenčićima
Ti si moja Sahara sa jednim cvetom pa čak i bez njega
Ti si moja devojka o kojoj ti nisam govorio
Ti si moj plemić koji je nekada živeo na Kavkazu neki Vsvold
Ti si mojih nekoliko godina od one noći
Ti si moja žena – ponoćni voz sa jednim putnikom
Železara u kamenom dobu – tы моя русская земля
Jedina žena koju menjam svakog dana
I pravi smisao toliko hvaljenih sloboda
Ti si moj heroj koji se postideo i ipak počinio izdajstvo
Ti si moja ljubav slavnih ljudi
Ti si moja junačka ljubav kako sam već rekao
Ti si moja obećanja koja nikada nisu ništa značila
Ti si moja ljubav iako sam bez nje kao što je poznato
Ti si moja, ipak
Tako je bilo oduvek i uzalud sam se bunio i sramotio oboje
Ti si jedna stvar koju je volela jedna žena
Ti si jedna žena koliko i svaka druga
Ti si moja uprkos poznatim istinama
To su bedni podaci kojima raspolažem
To su sva dela moje izvitoperene ljubavi
To sam sve mogao lepše reći ali nema razloga
Ionako samo nagađam i pretpostavljam
Ti si moja bolest bolešću izlečena
Ti si moje dete ti ništa ne razumeš
I ja doslovno moram reći da te volim

Matija Bećković

Photo: Irving Penn
Dandelion, New York, c. 1973

naziv

-Procitam juce u lokalnim novinama da se u vecernjim satima odrzava kurs zdrave hrane pri savetovalistu za porodicu. Resim da odem. Ionako sam slobodna, ovde je jednonedeljni raspust. Cim sam dosla, vidim poznatu medicinsku sestru i krene neko neobavezno cavrljanje medju nama, cisto prekracujemo vreme dok ona ne pocne sa predavanjem. Na stolu ogromna cinija sa vocem i sargarepama. Na samom startu joj kazem da sam na LCHF na sta ona ozbiljno negoduje. Ok, kazem joj, ja sam zadovoljna ali evo tu sam da cujem i tebe. Krene predavanje i pocne ona da palmudi sta i kako je dobro za nas. Kaze, za dorucak hleb sa zrnevljem ( lan, susam, semenke suncokreta i tikve) kriska sira ili sunke a moze i kuvano jaje. Za rucak, nastavlja ona, salata sa tunom ili salata sa mesom prelivenim nekim sosom. Za predvecerje, neko kuvano jelo od mesa i povrca sa salatom. U toku dana moze saka bobica ili zelena jabuka! palamudi ona i dalje, krenu ostali da je propituju i na kraju ukljucim se ja. Kazem ja njoj: Ti mene kritikova koliko pre sat vremena da je LCHF kao moj izbor losa varijanta. Hoces li mi molim te objasniti koja je razlika izmedju ovog tvog vidjenja zdrave ishrane i LCHF? Ona blene u mene, ostala bez teksta. Kaze, pa vi jedete masti. Jel'? A vi ne jedete? Ona i dalje gleda ne verujuci sta je snaslo. Ovo sto si do sada nabrajala je tipican LCHF jelovnik, u ciji opusteniji sastav ulazi i ova jabuka koju si nam pomenula, srocim ja njoj ukratko. Zavrsi se to i ona me zamoli da ostanem sa njom jos koji trenutak. Kaze ona meni: " pa ja Mina nisam imala pojma ja sam mislila da vi zivite na maslacu, slanini, maslinovom ulju i svinjetini "! E, draga moja, pre nego sto se latis predavanja, procitaj koji redak nece ti skoditi, posavetujem je ja i lagano krenem kuci. Dakle, po milioni put mogu da zakljucim da smo toliko pogresno shvaceni, nazalost. Mislim da u citavoj ovoj prici zbunjuje ono " slobodno mozete jesti meso, jaja, masti ..." jer vecina ljudi bukvalno shvata da mi maznjavamo kilograme i kilograme masti i proteina, ne znajuci pri tom sta je osnov LCHF.

-haha baš si me nasmijala, norveška :)
pa ti ljudi, ti razni "stručnjaci" su obične analfabete! ma samo da je žutu štampu čitala mogla je naučiti što je LCHF, dakle žena propovijeda LCHF a tebi tumači da je loš, e pa ovo ne zna čovjek bi li se smijao ili plakao ili vrištao od muke?
iako, ima tu istine, ovaj HIGH FAT dovodi do krive slike šta mi to uopće jedemo... nerado priznajem, ali moguće je da smo izabrali krivi naziv za ovaj naš način prehrane?! paleo je puno bolji naziv, ali među pristalicama palea nažalost još uvijek ima onih koji misle da su lovci-sakupljači jeli nemasno meso (a masnoću sa životinja su što - bacali?) pa zato ni paleo nije bio baš najbolji izbor. ali malo po malo, i pristalice palea shvaćaju da je prehrana davnih predaka sadržavala najveći izvor kalorija iz masnoća, tako da će se to sve s vremenom izjednačiti.
sviđa mi se izraz marka sissona PRIMAL BLUEPRINT (primal = prvotan)

LCHF, Paleo, Low Carb, Optimal, Primal... puno naziva za jednu te istu stvar --> prirodni, prvotni, iskonski način prehrane! Let's get primal, folk!

ptice

Richard Avedon

povratak

jos jedan put i jos jedan povratak, i isto i drugacije svaki put... ovaj put sam ostavila cetkicu za zube tamo, obicno je zaboravim da ponesem, samo to mi je sad u glavi, a sve ostalo kad vec nemam kome da pricam, necu ni da pisem, neka ostane tajna... gde sam bila, s kim sam bila, sta sam radila, kako mi je bilo... a i koga briga za to?
vratila sam se kao ptica selica pre ne-vremena i uspela da zadrzim toplinu u telu i dusi i tamo i ovamo i da se ovde opusteno predam hladnoci koja me cekala... ja sam nju docekala naoruzana do zuba vunenim carapama i jorganom umesto deke i sve je bilo ok, cak nocas nisam imala kaleidoskop u glavi, hvala bogu ponovo su to bili moji stari snovi, r.b. u juznoj africi i njeni, zapravo oni su mi u snu uvek ovamo, nikako da ja njima odem u afriku, mozda je ne mogu ni u snu zamisliti, sve u svemu igramo uvek na mom terenu... e, danas se kao i macak pred grejalicom i ja prepustam kucnoj atmosferi... sonja ce kupiti cevape, a sutra ce ona kuvati, u ponedeljak ne kuvamo, u utorak cu se valjda vratiti u ustaljeni film i sve ce ici svojim tokom...
za cudo drvece jos nije ogolilo, sve je zeleno, breza pored prozora kao i leti... sve zeleno i bujno i ne lici na jesen... ipak jesen je usla u dusu i nista je nije moglo zaustaviti da se tamo na vreme nastani...

želja

Želja

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il’ podnevnoj šetnji…
Probuđena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira…?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira…

Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim…

Dragana Konstantinović
(1961)

slika dana

pitanje i odgovor

-P: Nisam htjela stavljati novu temu na iskustva sa LCHF-om, da ne bi mislile da vas napadam, ovako je manje upadljivo.
Ja sam još skeptična prema svemu tome, jer mi gotovo svi kvalificirani ljudi (a znanci su, nije da me farbaju) koje sam pitala o lchf-u govore da je to jako loše za organizam (dugotrajno). A kako ste vi sve još dosta nove u tome, ne znam ima li tko osim fatlies da je više od 1 i pol godinu na LCHF, ako ima ispričavam se, ne mogu saznati od vas stvari koje me zanimaju.
Fatlies, ako može link na dugotrajnija iskustva s lchf-om?
I još nešto. Stalno se govori o suuuuper iskustvima s lchf-om, a nikada o lošim, pa mi je to malo... hm... nije važno ustvari, ali ono što bih još zamolila je linkove i na loša iskustva s lchf-om (ali ne kvazi-lchfista, nego ljudi kojima lchf naprosto ne paše).
Eto,hvala.

-O: LCHF ima razne nazive, ovo LCHF je tipično švedski naziv ali se u zadnje vrijeme prihvaća i kod amera. inače low carb, paleo, primal, to su sve nazivi za više-manje isti način prehrane - manje UH i više masnoće... jel bi ti značilo da ti dam linkove na švedska iskustva? na engleskom ima koliko hoćeš, ali ne traži samo LCHF, nego i ove druge nazive. evo recimo primal blueprint od marka sissona to ti je isto LCHF kao i paleo.
a ovo da su kvalificirani ljudi protiv LCHF - u tome i jeste problem šta neće da progledaju, neće da čitaju, ne žele prihvatiti mogućnost da su godinama bili u krivu, nije ovo ništa novo, ovo je obični starinski način prehrane kako su ljudi jeli prije nego je industrija krenula haračiti sa svojim nemasnim, vodurinom i kemikalijama natrpanim u proizvodima.
što se tiče negativnih iskustva, teško je o tome pričati na ovakav način, trebaš znati da LCHF nije strogo određeni program prehrane nego smjernice, prema kojima svatko sebi određuje količine i vrstu hrane koja mu odgovara. kužiš? isto kao što neki ne vole ribu i školjke tako neki ne vole kokosovo ulje ili svinjsku mast. ali nećemo reći da su riba i školjke loša hrana jel tako. ono što ne voliš i što ti ne paše - ne jedi. zato ako slušaš svoje tijelo nemaš negativne posljedice.
LCHF su samo smjernice... jedi ono što voliš i što ti paše, ali izbaci industrijsko smeće, smanji UH - to ti je jasno - a masti - eh tu je veliki nesporazum jer ljudi (neupućeni) dobiju dojam da se prema LCHF nalijevamo mastima, naravno da to ne radimo. higf fat znači da ne bacaš masnoću sa hrane, ne skidaš ono bijelo s mesa, da normalno koristiš u kuhanju, da se ne bojiš začiniti salatu sa masl. uljem itd.
LCHF nije nikakav ekstremni način prehrane.

hickok

Kritičari su ranije smatrali da većina Hičkokovih/ Alfred Hitchcock/ filmova ima prvenstveno zabavni karakter na uštrb neke veće umetnicke vrednosti, sve dok ga nije otkrio Fransoa Trifo/ François Truffaut/ i proglasio ga vrhunskim autorom originalnog stila koji je ulogu reditelja stavio na važno i centralno mesto i zajedno sa ostalim velikanima filma: Čaplinom, Hoksom, Fordom i Velsom imao značajan uticaj na Novi talas u Francuskoj.
Hičkok je vizuelno kompleksan režiser i neprevazidjeni majstor psihološkog trilera i savršene montaže.
Film, o kome je ovde reč, je glamurozni špijunski triler Sever-severozapad/ North by Nortwest/koji je Hičkok snimio 1959. godine sa Keri Grantom / Cary Grant/ i Evom Marijom Sent/ Eva Maria Saint/.
I ovaj film, kao nekoliko Hičkokovih filmova, obiluje narativnim poigravanjima i zamenom identiteta. Hičkok je pribegao svom omiljenom triku za razvijanje zapleta priče , mekgafinu – beznačajan detalj koji se svuda provlači i pokreće glavne junake na akciju i razvija priču je u suštini potpuno nevažan detalj za gledaoce.
Sever- severozapad se smatra prvim Bond filmom.
Hičkok je imao i vrlo nestašan smisao za humor, u šta ćete se i uveriti u završnoj sceni filma.
O filmu se, pretpostavljam, već sve zna, pa je ovaj mali foto-esej posvećen samo jednoj sceni u vozu i veoma zanimljivom, punom skrivene erotike razgovoru izmedju dva glavna junaka: Rogera O. Thornhilla i Eve Kendall.
Scenario za film je napisao Ernest Lehman za koji je bio i nominovan za Oscara.

mitovi

MIT:
Dafne je bila lepa,mlada nimfa cerka majke Zemlje u koju se Apolon zaljubio.Bezeci pred njim Dafne zamoli svoju majku da je spasei kada je Apolon pokusao da je zagrli,majka je pretvori u lovorovo drvo.Da bi se utesio Apolon je glavu okitio lovorovim vencem koji je kasnije bio nagrada pobednicima na njemu posvecenim,Pitijskim igrama.
I kod nas stari zalosnu vrbu zovu Dafina
O pojedinim nimfama:
Kalisto – („najlepša“) bila je jedna od družbenica boginje Artemide u koju se zaljubio sam vrhovni bog Zevs. Znajući da ona čuva svoju čednost Zevs se pretvorio u Artemidu i zaveo je. Da bi je sačuvao gneva svoje ljubomorne žene Here, Zevs ju je pretvorio u medveda, ali je Hera otkrila prevaru i navela Artemidu da slučajno ustreli Kalisto. Po drugoj verziji, sama Artemida je otkrila da je Kalisto zatrudnela, te je pretvorila u medveda i ubila. Po tećoj verziji, Hera ju je ubila mnogo kasnije, zajedno sa sinom Arkasom, koji se rodio iz veze sa Zevsom. Kalisto i njen sin su postavljeni na nebu, kao sazvežđa Velikog i Malog medveda.
Dafne – nimfa pratilja boginje Artemide. Po dve verzije ovog mita ona je bila ili kći tesalijskog rečnog boga Peneja ili jelisejskog rečnog boga Ladona. Dafne je bila ljubavnica boga Apolona. Po Pauzaniji, Lisip je bio sin jelisejskog kralja Oenomaja. Mladi princ se zaljubio u Dafne, koja je često s družbenicama lovila kraj reke Ladon, Ali, Dafne nisu zanimali muškarci. Zato je Lisip pribegao prevari da bi joj se približio. Pošto je imao dugu kosu, prerušio se u mladu lovkinju, obukao ženske haljine i nazvao se Oena. Oena je u stvari bilo ime njegove sestre. Oena (Lisip) i Dafne su postale velike prijateljice i družbenice u čestim lovovima. Oena-Lisip je bila izvanredan lovac. Jednog dana Dafne i drugarice odlučiše da se okupaju. Priča se da je u Dafne bio zaljubljen Apolon i da je ljubomorni bog i naveo nimfe da se okupaju. Lisip je oklevao da se svuče pred njima, jer bi se otkrila njegova prevara, ali su ga Dafne i ostale nimfe same svukle. Kada su otkrile prevaru, razbesnele nimfe su potegle koplja i ubile Lisipa. Drugu verziju mita ispričao je rimski pesnik Ovidije u svojim Metamotfozama, koji je priču smestio u Tesaliju. Apolon je zadirkivao Erosa (Kupidona) govoreći mu da je bolje da svoj luk i strele da njemu, Apolonu. Ozlojeđen zbog ovih reči, Eros pogodi jednom strelom boga sunca i Apolon se smesta zaljubi u Artemidinu pratilju Dafne. Dafne je bila poznata u celoj Tesaliji po svojoj lepoti, ali je uporno odbijala mnogobrojne udvarače. Njen otac Penej joj je nerado dao blagoslov da ne mora da se uda. Dafne je želela da ostane čedna, jer je bila Artemidina pratilja. Apolon je progonio Dafne, a ona je neprestano bežala od njega. Ovidije kaže da je Dafne bila prva devica u koju se Apolon zaljubio, ali je ona uporno odbijala njegove ljubazne reči i ponude. Znala je da ako Apolonu ne bude ispunila želju dobrovoljno da će je Apolon ostvariti na silu. Iako je bila izvanredna trkačica Dafne je znala da će se brzo zamoriti, a i Apolon je bio brži od svakog smrtnika. Zato je Dafne zamolila oca da je spase od progonioca.
Muze
(gr. Μουσαι) su ćerke vrhovnog grčkog boga, Zevsa, i Mnemosine, boginje poezije, umetnosti i nauke. Ima ih devet, a njihova imena i atributi su:
Talija (Θάλεια [Thália]) – muza komedije (bršljanov venac, komična maska)
Uranija (Ούρανια [Úrania]) – muza astronomije (globus)
Melpomena (Μελπομένη [Melpoméni]) – muza tragedije (venac vinove loze, tragična maska)
Polihimnija (Πολύμνια [Polímnia]) – muza religijske i ozbiljne poezije (bez atributa, katkad svitak)
Erato (Έρατώ [Erató]) – muza ljubavne lirike (instrument sa žicama)
Kaliopa (Καλλιόπη [Kalliópi]) – muza epskog pesništva i elegije (voštana pločica, svitak, pisaljka)
Klio (Κλειώ [Klió]) – muza istorije (voštana pločica, svitak, pisaljka)
Euterpa (Ευτέρπη [Evtérpi]) – muza muzičke umetnosti (dvojnice)
Terpsihora (Τερψιχόρη [Terpsihóri]) – muza igračke veštine i horskog pevanja (lira i plektron)
Postoji verovanje da ko ponovi imena muza ovim redom ne može da pogreši, zato što početna slova imena muza na latinskom (ovim redom) daju izraz:
Tum Peccet, što znači: “neka greši”, ili “tada neka greši”.

Apollo and Daphne

eva

Kažete da je osrednjost blagodet i da svako iskakanje u veliki uspeh poremeti ravnotežu duha.
- Srećan je čovek koji nema ambicije. Ništa na svetu nema lepše nego biti običan čovek i posle radnog vremena doći kući, izuti cipele, igrati se sa decom, voditi ljubav sa ženom, ogovarati sa taštom... Od toga nema veće sreće. Ali mi koje je Bog zaj… da imamo ambicije i talenat ne možemo tako da živimo, niti takvi ljudi mogu sa nama da žive. Jer, taj naš talenat nas stalno goni da menjamo svet, da popravljamo, da ga učinimo boljim, a osrednji ljudi traže samo dobro za sebe. Volela bih da sam i ja takva. Ali moj talenat stalno u meni nešto radi protiv mene.

Jednom ste rekli da ljubav treba ukinuti da bismo bili slobodni i srećni. I dalje to mislite?
- Jeste. Ja ne znam nikoga ko je živeo u srećnoj ljubavi. Osim ako je, kao moj Ras, umro. A da je Ras sada živ, on bi isto video kako sam se udaljila od njega. Iako ni sa kim nisam bila. Fizički ga ni mrtvog nisam prevarila. Ali, bez obzira, da se on vrati sa onog sveta, ne bih umela više ni sa njim da živim. Ali taj 20. vek, u kom sam se ja rodila, tako je lažno uzdigao ljubav da su nas ubeđivali da je ljubav sve i ubedili su nas da mi bez ljubavi ne možemo. A bolje bi bilo da su nas naučili da volimo sebe. Jer ako sebe volimo, onda možemo i druge da volimo. Onda bi, u tom slučaju, možda i bilo srećnih ljubavi. Ovako su svi nesrećni.

Ali zašto?
- Zato što su osećanja kratkotrajna i nema te ljubavi koja se može protegnuti za ceo život. Pa i taj baletski igrač iz Pariza… Ko zna šta je sve doživeo i proživeo, ali ja sam mu ostala neispunjena želja i on sada pati za tim. A koliko li je žena unesrećio, ko bi znao! I koliko dece rasuo po svetu! Znate, muška priroda ne dozvoljava da ljubav traje. Mužjake je Bog stvorio da seju svoje seme i ne mogu oni dugo i uzalud sedeti sa jednom ženom. Žure, nema zadržavanja. A ako oni ne mogu biti verni, onda ni ljubav ne može biti dugotrajna. Jer kako da volite nekoga ko vas ne voli?

Nikad se ne kajem
Kajete li se zbog nečega?
- Nikada se ne kajem, uvek nađem neki izgovor da oprostim sebi. Ja Evu volim najviše na svetu i puno razumevanja imam za sebe. Svi mi koliko god voleli druge ljude, koliko god smo požrtvovani i bliski, moramo da sačuvamo jedan kutak u srcu gde nikoga ne puštamo. Jer kada sve izgubimo u tom kutku ćemo uvek naći sebe.

o5 o rambu

Veliki eko-intervju
Rambo Amadeus: "Austrija je sva pod šumom, a od Bosne kupuje drvo"
Antonije Pušić na ovim prostorima od 1988. godine poznat je kao Rambo Amadeus. Tada je definisao pojam turbo-folk, danas "živi, radi, eksperimentiše i filosofira u Beogradu", a osim u muzici aktivan je i u ekologiji. Stoga smo u ovom velikom eko-intervjuu Rambu Amadeusu dali priliku da progovori isključivo o ekološkim pitanjima, te svojim neospornim autoritetom mladima (ali i starima) koliko-toliko pokuša otvoriti oči. Govori o demokratiji kao diktaturi glupih, najavljuje eko diktaturu Amerike, te objašnjava zbog čega čovječanstvo, nisko, nesolidarno, pokvareno, bahato, strašljivo i lažljivo, zaslužuje da nestane.
Razgovarao: Almir Panjeta
Totalitarni režimi su očito u krivu kad brane slobodu govora, jer svjedoci smo da na našim prostorima mnogi godinama govore, trube, mole, i pokušavaju masama otvoriti oči i objasniti im da ništa ne valja, a opet su godinama isti ljudi na vlasti zahvaljujući izborima a ne vojnim huntama i pozicije su im sve stabilnije. Kako to tumačite?

Pa, mediji su privatizovani, napokon su vlasnici kapitala shvatili da je važno da drže medije u rukama. Sloboda govora stvara iluziju da postoji stvarna sloboda, zapravo, vlasnici kapitala su sigurniji nego ikada da su nedodirljivi. Države su siromašne, nemaju novac ni za šta, smanjuju čak i policiju, dok kapitalisti imaju sve moćnija obezbjeđenja, privatne vojske od kojih regularne policije zaziru. Tako da, zapravo, totalitarno društvo je ovo u koje je svijet ušao zadnjih 20 godina, a Balkan od skoro, kada su bogataši napokon, uzeli direktnu vlast.

Vlada Federacije BiH nedavno je najavila da će do 2018. na 51 posto BiH (koliko je FBiH) izgraditi desetine hidro i termo centrala i skoro niko se nije pobunio protiv toga. Postoji li ikakva formula po kojoj se judima u BiH ali i u komšiluku može objasniti da će uz poslove na izgradnji tih elektrana izgubiti rijeke, čist zrak i dobiti masu kojekakvih oboljenja?

Evo citata pametnijeg od mene:
"Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od očigledne štete." Ivo Andrić .

Ministar energetike na promociji ovog plana je kazao i kako "obnovljivi izvori energije u ovom trenutku nisu prioritet, jer nismo iskoristili ni postojeće potencijale". Kakva bi sudbina stigla nekog evropskog političara da nešto slično izjavi?

Rigorozni kriterijumi ne bi ni dopustili da neko sa takvim izjavama dođe u priliku da se kandiduje za neku javnu funkciju. Ipak, u državi u kojoj nije razvijena ni osnovna infrastruktura teško je govoriti o alternativi.

Moram vas zamoliti da date komentar na još jedan biser ovdašnjih vlasti: delegacija BiH je na samit u Kopenhagenu otišla kako bi rasprodala emisione certifikate, jer je BiH jedina zemlja koja je od 1990. ("zahvaljujući" ratu) smanjila zagađenje za 35 posto, a ne sa idejama kako da toliko smanjenje zagađenja pozitivno iskoristi. Treba li ovome komentar?

Nije to ništa. Austrija, koja je sva pod šumom, kupuje od Bosne drvo, jer svoje neće da siječe. Opet, Bosna uvozi laminat, koji je stostruko skuplji od sirovine koju prodaje. Znanje je najskuplje, kao što vidimo. Treba puno truda , rada i pameti, da jedan narod stasa do tog stadijuma da može o svojim interesima da vodi računa. Neobrazovanost po pravilu vodi u siromaštvo.

"CRKVA JE TEK NEDAVNO PRIZNALA DA JE ZEMLJA OKRUGLA"

Amerika kao najveći zagađivač ne želi ratificirati Kyoto protokol, a samit u Kopenhagenu su blago rečeno "otkulirali" da ne može "kulje". Do kada će se oni ovako ponašati?

Dok skroz ne ovladaju čistim tehnologijama i sami postignu eko standarde drugima će bacati prašinu u oči, a onda će naglo okrenuti kormilo i zavesti eko diktaturu ostalima.

Iako nisu neki zagađivač, ali na spisku zemalja koje nemaju stav o Kyoto protokolu je i Vatikan. Kako to da tako mala a tako moćna zemlja koja zagovara mir&dobro ne iskoristi svoj uticaj po ovom pitanju?

Ne treba od Crkve očekivati da bude u toku. Oni su tek prije koju godinu javno priznali da je zemlja okrugla, a vjerujem da još uvijek u to nevjeruju. Podsjetiću da još nisu priznali da smo evoluirali od majmuna, iako je to neosporna naučna činjenica.

Kakva je situacija u Srbiji kad je ekologija u pitanju, a kakva u Crnoj Gori?

I dalje je dominantna preduzimačka logika u kojoj se napredak mjeri kroz izgrađene kvadrate poslovnih prostora i šoping molove. Još se slabo razumije šta je to održivi razvoj. Uprava Beograda je sebi dozvolila da posječe 400 gorostasnih platana zasađenih 1925. godine, zbog "renoviranja" ulice - to je očigledno svjetlosnim godinama daleko od ekološke osviještenosti. U Crnoj gori se grade ogromni turistički kompleksi, ruinira se prirodni prostor, sve u nadi da će u te privatne betonske distrikte da nahrle horde bogatih turista i da donesu enormni profit. Vrlo naivno poimanje biznisa rekao bih.

Pokušaj da se spasu platani u Bulevaru sveo se na to da ste vi izašli na cestu i legli, ali nije bilo nikoga da vas slijedi u tome i platani su posječeni. Činjenica je da ljudi na ovim prostorima nisu spremni zauzeti se čak ni za neke stvari koje smatraju mnogo bitnijim od drveća. Kako tumačite to da je nekada revolucionaran narod postao toliko pasivan?

"Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od očigledne štete." Ivo Andrić . Ovaj citat je odgovor na mnoga pitanja.
Kazali ste da prijateljima kao poklon nosite štedljive sijalice. U kolikoj mjeri ih prihvataju?

Ispostavlja se da su štedljive sijalice gore i otrovnije od normalnih, čovjek stvarno ima sve više teškoća da razluči ekologiju od surovog biznisa. Danas se iza ekologije krije mnogo hoštapleraja. To sa neonskim sijalicama, koje fakat troše manje, ali se za njihovu proizvodnju potroši mnogo više, i koje su neosporno opasne po okolinu je tipičan primer.

Nerijetko pročitam kako se "u posljednje vrijeme" bavite ekološkim temama. Međutim, pjesma "Beton" mnogo ranije je bila ekološki angažovana. Čini li Vam se danas, mnogo godina poslije, da su se mnoge crne prognoze iz te pjesme počele ostvarivati?

Stvar je jednostavna: Demokratija je diktatura glupih, jer su oni u većini. Svijet se pretvorio u brod budala koji hrli u provaliju. Korijenite promjene su nužne, prije svega u moralu, a onda dalje. "Ne zagađuj " bi trebalo da postane prva božija zapovijest, ukoliko i sam Bog ne želi da se udavimo u sopstvenim govnima.

Šta može spasiti svijet?

Prihvatanje novih, strožijih moralnih normi je neophodno. Bez toga džabe ovladavanje novim tehnologijama, jer će trka za profitom uvijek pokvariti svaku dobru namjeru. Čovječanstvo, ovako nisko, nesolidarno, pokvareno, bahato, strašljivo, lažljivo, zaslužuje da nestane. Čast izuzecima. Njihova je slava.

Kako vidite planetu za deset godina?

Svakako manje bezbrižnu nego sada.

Šta još, osim nebrige ljudi za okoliš, muči RASMC-a?

Muči me puno toga, najviše kako da moja djeca u ovom ambijentu postanu kvalitetni ljudi i pronađu pod sve sivljim nebom svoj kutak.

Koliko pored svega imate vremena za muziku?

Muzika je za mene terapija.

"USKORO ĆE SE UKINUTI PRIVATNI HARD DISKOVI"

U pjesmi Urbano napravili ste jedan precizan presjek današnjeg društva. Da li je bilo negativnih reakcija od onih koji su se eventualno u svemu prepoznali?

Boli njih k.... za pjesme, dok god im se ne smanjuje profit.

S piratima se kod nas nema smisla boriti, Edo Maajka je svojevremeno najavljivao da će sam izdati piratsko izdanje i prodavati ga na pijaci, kako vi vidite budućnost muzičke industrije? Vani su počeli prodavati pjesme po 10 centi, ali sumnjam da i to kod nas može proći...

Živim od koncerata, uživam u svirkama, volim da pravim show pred ljudima. Od toga živim. Živi koncert i ta atmosfera ne može se prenijeti ni preko najsofisticiranijih medija, tako da nisam preokupiran tim problemom. Ubrzo, kada budu ukinuti privatni hard diskovi, kada sve bude centralizovano, uvešće se i red u toj oblasti, ali to će donijeti mnogo drugih nevolja.

Nedavno se u medijima u Srbiji pisalo kako turbo-folk propada. Koliko tu ima istine?

Ne propada, nego su ljudi koji pišu za novine postali turbo folk, pa im više ništa ne bode oči. Kad imate turbofolk kriterijume, onda turbofolk ni ne vidite, mislite da je sve normalno,.

U pjesmi jasno kažete "ja nisam izmislio turbo-folk, ja sam mu samo dao ime". Ima li još onih koji vas označavaju kao tvorca turbo-folka i koliko vas to nervira?

Ne nervira me. Kriv sam koliko i Einsteinovo e = mc 2 za atomsku bombu.
Turbo folk je medijska slika liberalnog kapitalizma, tu je moja anticipacija nebitna.

Beton

Da se pitam ja bih betonir'o travu
I ofarbo tamno braon svaku vodu plavu!
Nekako bih probusio tanki sloj ozona
A Zemlju bih zastitio kesom od najlona!

Beton, beton, samo beton!
Beton, beton, samo beton!
Beton, beton, samo beton!
Beton nama treba!

Da se pitam ja bih posjeko sve sume,
I za ukras postavio od traktora gume.
Kiselinom ja bih zemlju navodnjavo,
A djecu bih svaki dan rentgenom slikavo!

Beton, beton, samo beton!
Beton, beton, samo beton!

Da se pitam na sred grada lozio bih kazan,
Svako bi mi jeo, zna se, rucak jednobrazan.
Praznikom bi instalir'o oko glave lovor
I narodu odrzao sledeci govor:

Beton, beton, samo beton!
Beton, beton, samo beton!
Beton nama treba,
Jer iz trave opasno nas ljuta zmija vreba!

Beton, beton, samo beton!
Beton, beton, samo beton!
Beton nama treba,
Jer iz trave nonsalantno ljuta zmija vreba!

o5 o pismima

Ljubavna pisma

Žene se trude da budu “objektivne” prema sebi, prema svetu, prema muškarcima. Svesne su konteksta i postaju ga svesne dok pokušavaju da mu se prilagode i ostvare ženske ideale koje on diktira. Za razliku od njih, muškarci nisu svesni konteksta jer su oni taj kontekst. Doživljavaju svoje privilegije kao nešto “prirodno”. Zato su žene bile u prednosti da uvide poreklo opresije. Muškarci, mada većina njih zahvaljujući nasleđu, bilo da je u pitanju tradicija ili konkretnije, nekretnina, ima i novca i sopstvenu sobu, razboljevaju se jer patrijarhat diktira da muškarac, da bi bio muškarac, mora imati više od sobe i više od plate. Patrijarhat nameće muškarcu ogromne zahteve- da bude dobar vojnik, dobar muž, dobar otac, šta god to “dobar” značilo, ili, da bude “uspešan poslovan čovek”. I ti zahtevi spadaju pod “normalne”, niko ne sagledava koliko odgovarati na takve zahteve uništava individualca., identitet, ili koliko nameće identitet. To je smrt. Niko se ne pita, ni psihijatar ni njegov pacijent, da li možda nešto nije u redu sa svetom koji pred pojedinca stavlja takve zahteve i razboljeva ga. Jer, nije nimalo lako biti vojnik, nije nimalo lako biti muž, nije nimalo lako biti otac, itd. Muškarce koji nisu u stanju da ispune sve uloge do kraja, društvo žigoše. Međutim, muškarci ne uviđaju kontekst jer ne žele da uvide kako je njihovo nasleđe, i njihovo prokletstvo. Oni ne žele da se odreknu privilegija koje smatraju prirodnim i smatraju, da kao pojedine osobe, nisu krivi ni za poredak sveta, ni za žensku potlačenost. Dakle, oni su osobe van konteksta. Osobe po sebi. Subjekti. Bogovi. Njihov posed i njihova nevinost su neupitni, dok se žene lome oko njih, da ih “izvedu na pravi put”, da im “pomognu”, da ih “izleče”. One su pune reči, dok su oni neartikulisani.
Dokaz za to su ljubavna pisma žena.
Raspolažem slučajnim uzorkom od ljubavnih pisama koja su mom pokojnom stricu pisale različite žene. To su ženska svedočenja o svetu u kome živimo. Ljubavna pisma su možda najverodostojniji istorijski dokumenti, materijalni dokazi o poretku u svetu. To je prosto fascinantno, žene različitog porekla, statusa, obrazovanja, godina, žene kroz vekove, sve žele isto, ljubav. One se sve bave popravljanjem muškarca, i sve pitaju isto- da li me voliš? I koliko? I izvini. Toliko izvinjavanja. Naša pisma su Dokaz. Idealan muškarac ne postoji, ali postoji ženska zajednica koju žene ne vide od tog ideala. Postoji ovaj izmučeni frajer, nesposoban da bude muškarac po kriterijumima sveta čiji je on centar. Neuspešan. Promašen. Promašeniji nego one koje mu pišu. Jer, one makar smeju da kažu da pate. I, mada se svaka osećala usamljenom, zapravo su deo hora. I taj hor se sjedinio na dnu fijoke u kojoj sam ih pronašla. Kad pevaju njemu, to opet patrijarhat peva, to se onda zove zvocanje. Mi treba samo da se više obraćamo jedna drugoj. Pa, hajde da počnemo sa smakom sveta. Tako je glup, zao i dosadan. I muškarac bi bio mnogo srećniji kad ne bi bio bog.
Pisma sam prekucala onako kako su zaista pisana, nisam ih gramatički I pismeno prepravljala. Ovde nisu prekucana sva pisma, jer neka nisu dovoljno čitka, a i vidi se da su ista kao prethodna, tako da sam se zadržala na uzorku od 15 pisama, dodavši tome i Tatjanino pismo Onjeginu, jedno moje i nalaz vojnog lekara o psihosomatskom stanju moga strica dok je služio vojsku.

o piću

U istoriji svetske književnosti biti slavan pisac i pijanica je redovna, takoreći zakonita pojava. Dovoljno je navesti velikane kao što su bili Džek London, Skot Ficdžerald, Tomas Vulf ili Tenesi Vilijams. I kome je to smetalo? Nikome, a pogotovo ne ženama, stajale su u redovima ispred njihovih hotelskih soba. Nije smetalo ni Nobelovoj fondaciji da dodeli nagradu za književnost velikanima čašice. Od sedam američkih pisaca dobitnika Nobelove nagrade za književnost, čak su petorica bili notorne pijanice: Luis Sinkler, Judžin O Nil, Fokner,Hemingvej i Džon Štajnbek. Ovaj poslednji laureat je odmah posle svečanog uručenja, slaveći po stokholmskim barovima, zagubio ček Nobelove nagrade na milon dolara.
Lep i poučan primer za mlađe pisce je Čarls Bukovski. Taj mali poštar, ali veliki pisac, imao je samo jednu dilemu - da li da se napije ili da jebe svoje obožavateljke, pošto u te dve velike strasti nije mogao da uživa istovremeno. Pitanje da li da pije i piše istovremeno, nije se uopšte postavljalo.
Majstor iz Petrograda je imao nešto drugačiju dilemu - piti votku ili se kockati. Dobri poznavaoci lika i dela velikog Fjodora kažu da je on taj Gordijev čvor najčešće rezao tako što je i pio i kockao.Tek kad izgubi velike svote pozajmljenog novca i onako dobrano mamuran, sedao je da piše, pre toga ni slučajno. Tako su nastala, po mnogima, najbolja dela ruske i svetske književnosti: Zločin i kazna, Idiot, Braća Karamazovi ...
Svakako, ne može se zaobići ni genijalni Džejms Džojs. Kao mlad pisac po dablinskim pabovima je pio i pisao. Dobro je podnosio piće, zato njegov Stiven Dedalus iz «Portreta umetnika u maladosti», zrači entuzijazmom i energijom. Sa «Uliksom» je već išlo teže, pijani Džojs piše nerazumljivo i nepovezano. Ali gle čuda, kritičari upravo «Uliksa» dižu u nebesa. I šta da radi nesrećni Džojs? Umesto da ostavi piće zbog ciroze jetre, žrtvuje se za književnost i do kraja života pije još više i piše «Fineganovo bdenje». Kad je završio svoje poslednje, za čitaoce potpuno nerazumljivo višetomno delo, od pića poremećeni genije, izjavljuje da je za razliku od «Uliksa» romana toka svesti, «Fineganovo bdenje» roman toka podsvesti i da ga kao takvog ne mogu razumeti savremenici. To će, kaže Džojs, uspeti kritičarima i čitaocima tek u narednim vekovima. Kritičari, njegovi savremenici to ne prihvataju i veličaju «Bdenje» do besvesti, iako ne razumeju ni jedan pasus. Ugledni književni kritičari su jedinstveni u stavu da su svi pisci evropske postmoderne iščilili ispod Džojsovog šinjela ili bolje rečeno iz Džojsove čaše, Džojs nije nosio šinjel – najveći deo svog života proveo je pijući i pišući po tavernama u toploj Italiji.
Mora se priznati da su pojedini velikani ipak malčice preterali, kao Edgar Alan Po, koji je umro u delirijum tremensu. Ili mladi, ali nadaleko čuven pesnik Jesenjin koji je u trenucima velikog pijanstva i velikog pesničkog nadahnuća, a to je kod njega uvek išlo zajedno, izvršio trostruko samoubistvo – sečenjem vena, vešanjem i spaljivanjem. Svako pravilo ima i svoje izuzetke. Svi veliki pisci, sem nekoliko izuzetaka, su dugo uživali u svojoj slavi i u svom piću.
Nije teško zaključiti da istorija književnosti, a i ona je učiteljica, ako ne svima piscima sigurno, poznaje dve vrste pisaca. Prvu vrstu čine pisci koji su pijanice i poznati. O njima svi govore s poštovanjem, a u istoriji književnosti ostaje zapisano samo da su veliki i slavni, a ne i da su bili alkoholičari. Drugu vrstu čine pisci pijanice i anonimni. O njima svi govore da su alkoholičari, a u istoriji književnosti ih nema.

Charles Bukowski

o trstu

Miris Beograda
ili
Proširena biografija
Trst je, nekada, dok smo bili gladni svega, mirisao na zemičke sa tvrdom korom i kožne cipele, na italijansku salamu i farmerke marke ‘’svinger”, Pariz je mirisao na kroasane i caffe au lait, Atina na žućkastu prašinu Akropolja i ovčiji loj, Crikvenica je mirisala na crno- bele fotografije izreckanih ivica, na more i borove iglice. Mitrovac na Tari mirisao je na oštre noći, na razblaženi čaj od šipka koji se pije iz plastične šolje, na ”Gavrilović” paštetu…
Miris Beograda, oh, pa to može biti priča o čitavom jednom životu:
Miris bureka sa višnjama u staroj pekari iza Bajlonove pijace;
Miris vlažnih lešnika u Botaničkoj bašti i miris našeg straha dok ih krademo i bežimo preko ograde od pobesnelog čuvara; Pomešani mirisi orahovog drveta, hortenzija, lastinih govanaca i roza sedefastog laka za nokte komšinice iz dvorišta; Miris ajvara i prvih trešanja; škripanje najlonki na halter naše majke dok ponosna vodi nas tri u šetnju, na baklave kod ”Medjeda” i miris njene male tvrde kožne tašne model Džeki O, i miris njenog majušnog crvenog karmina koji leži unutra i koji ona vadi drvcetom šibice .
Miris sumraka i lubenica sa prasećim repovima koje naš otac znalački kucka i osluškuje i onda prti jedan džambo primerak na svoja visoka ramena, smejući se, dok mi trčkamo za njim Drinčićevom.
Miris nedelje, sa zvucima radija koji se kroz prozore suterena u Gundulićevom vencu, šire po ulici kestenova, zajedno sa mirisima pohovanih šnicli, i pržene kafe i zvucima radio prenopsa fudbalske utakmice.
I zatim, mirisi leda na klizalištu na Tašmajdanu, miris novih fotelja u Domu pionira, mirisi slave i spektakla u Takovskoj kad proviri Čkalja ili Dragan Laković iz zgrade televizije.
I miris Skadarlije, puberteta, lake nesvestice od zaljubljenosti, miris Old Spice after shave , pomešan sa mirisom gulaša od bubrega sa kajmakom u vrućoj lepinji.
Miris parfimerija Jasmin, sa svim onim lažnim biserima u izlozima, i miris otmenosti u čuvenoj obućarskoj radnji ”Kralj” u Knez Mihajlovoj ulici.
Miris preprženog ulja u Manježu, i girica u ”Poletu”.
I zatim, mirisi reke, miris dasaka na splavovima koje ljubimo mokri, dok ležimo na svim našim južnim morima ispod Čukarice;
I onda, miris tišine i svečanosti u Narodnoj biblioteci Srbije na Vračaru, miris indeksa i beogradskih tramvaja koji se ljuljaju penjući se Beogradskom; miris traganja za mirisima sveta na Festu u Sava centru; miris trave na Kalemegdanu iza Vojnog muzeja pomešan sa mirisom neba u junu i prvim poljupcima.
Miris ”Jelen” graševine u Medjunarodnom pres centru i miris važnosti dok je pijemo uz zalogaje tatar bifteka – Beograd u godinama kada je mirisao na belo vino.
I, kasnije, Beograd crnih vina, vrelih strasti, začina i ljutine;
Miris pokislih kaputa na demonstracijama; i mirisi paljevine i straha, i miris bombi i bespomoćnosti.
I, zatim, svi oni užasni mirisi u redovima za vize, za banke, za kafu i benzin.
I zatim, mirisi mamurluka, ličnih i političkih, mirisi užasnih tekstova po novinama, mirisi šerpi i lonaca pomešani sa mirisima mraza i gripa.
Beograd tužnih Novih godina, i opustelih leta, bez para, sa krntijama na ulicama, ozloglašen, u cipelama od skaja.
I, onda, ponovo, miris ruža i magnolija na Neimaru.
Miris mermera i groždja, mirisi tamjana i divnih crkava, mirisi straha i nade na licima nedužnih običnih ljudi, začinjeni mirisima golih pupkova i espresa, mirisi opuštenosti i grča.
Svi oni odlasci i opijajući miris povratka.
Miris Beograda, to je priča.
A, ja? Šta da kažem?
Mirišem na Beograd.

Mirjana Bobić Mojsilović

o coveku

Čovek u životu trepne 415 miliona puta
Čovek u životu izbaci 40 hiljada litara mokraće
Čovek u životu peške pređe 22 hiljade kilometra
Čovek u životu vodi ljubav oko 3 hiljade puta
Čovek u životu proizvede 950 kilometara dlaka
Čovek u životu pojede 440 komada jaja
Čovek u životu pojede 160 kilograma čokolade
Čovek u životu prolije 65 litara suza
Čovek u životu provede 12 godina razgovarajući
Čovek u životu izgubi 11 godina ćuteći ispred televizora
Čovek u životu presedi 6 meseci na WC šolji
Čovek u životu provede 3 godine sedeći za stolom i jedući
Čovek se u životu samo 2 puta iskreno zaljubi…

o naocalama

Kaže se da su oči ogledalo duše, ali možda bi bilo bolje reći da one odaju naš stil života. Stoga treba da imaju svežinu, vlažnost i puno, puno odmora. Iako su naočare prvenstveno idealna zaštita od vetra, dima i UV zraka, ušle su u modu na velika vrata.
Njihovi današnji oblici nastajali su pod uticajem ulice, ali i modnih dizajnera, pružajući priliku da budemo „in“ bez obzira za koji se istorijski modni period i kakav „look“ odlučili – retro kojim caruju avijatičarski i predimenzionirani okviri kakve je nosila Džeki Onazis, a čija je današnja velika ljubiteljka Paris Hilton, ili pak totalno futuristički tip naočara oštrih linija, koje se preporučuju odvažnim i samouverenim osobama.
Optičari savetuju ulaganje u dobre naočare i kvalitetna stakla sa UV zaštitom, jer one ne služe samo za ukras i skrivanje pogleda, već nas štite od štetnih sunčevih zraka i ostalih spoljnih uticaja. Optimalnu zaštitu očima pružaju stakla koja blokiraju najmanje 99 odsto štetnih UV zraka, a nekvalitetne naočare uopšte ne pružaju tu zaštitu, imaju slabu optičku čistoću i često iskrivljuju sliku, što dovodi do naprezanja vida i zamora.
Što se tiče izbora boje stakala, neće svakom oku odgovarati ista boja, kao i stepen zatamnjenja. Obično svetlije oči traže tamnija stakla zbog svoje osetljivosti, ali to nije pravilo, kao što ni njihova boja i tamnoća ne mora nužno da upućuje na sposobnosti blokiranja UV zraka. Najčešće boje su siva, sivoplava, smeđa i zelena koje dobro štite kod jakog sunca. Tamnija stakla štite oči od bleštenja, no u određenim situacijama mogu smanjiti moć opažanja, npr. tokom vožnje, kada se smenjuju sunčani predeli sa onima u senci ili pri čestim prolazima kroz tunele.
Stakla mogu biti izrađena od stakla ili plastike, a sportistima se preporučuju isključivo od polikarbonata, odnosno tvrde plastike koja je otporna na udarac. Metalik stakla redukuju svetlost koja dopire do oka, ali ne moraju i UV zrake, od kojih potpunu zaštitu pružaju polarizirajuća stakla. Reflektirajuća stakla odbijaju odsjaj, odnosno refleksiju sa glatkih površina poput vode i snega, a fotosenzibilna su osetljiva na sunce i prema intenzitetu svetla menjaju intenzitet zatamnjenja.
Kad je u pitanju izbor oblika okvira, uopšteno treba težiti obliku okvira suprotnom obliku lica. Na primer okruglom licu najbolje pristaju naočare koje su svih samo ne okruglih okvira. Uglasti oblici lica, kao i uska lica izgledaju bolje sa okruglim okvirima. Ovalnim licima pristaju okviri svih oblika.
Pripazite i na neke detalje poput toga da stakla u pravilu ne bi smela dodirivati obraze, kao i na težinu samih naočara. Masivni okviri nekima će nakon dužeg vremena postati teški, pa će pritisak osećati najviše na ušima. Svakako, okviri ne smeju biti premali jer će vas stiskati i usecati se u slepoočnice.
Izboru naočara i njihovom kvalitetu treba posvetiti veću pažnju, naročito ako treba da nosite stakla sa dioptrijom ili se bavite određenim sportom koji zahteva prikladne naočare vrhunskog kvaliteta. Stoga naočare kupujte u specijalizovanim optičarskim radnjama i uživajte u biranju pravih!

o zacinima

Kada lekari kažu da treba izbegavati začinjenu hranu, obično misle na tradicionalne začine poput bibera i soli. Međutim, začinske trave su lekovite pa ih uz kuvare preporučuju i lekari. Čak i jaki, ljuti začini, koji nisu deo naše tradicije (čili, kurkuma, kari) imaju lekovita svojstva pa ih, bar povremeno, treba dodati ishrani.
Većina začina i začinskih trava su dobri za zdravlje, nekalorični i lekoviti. Ako ste na dijeti i žalite se na jednoličnu ili neukusnu hranu, istražite začine. Dok nije bilo naučnih saznanja o hemijskom sastavu začina, ljudi su ih intuitivno koristili na prave načine i u pravim kombinacijama – u teško svarljivu hranu dodavali su trave koje pospešuju probavu, zimi su koristili začine koji greju, a leti one koji ubijaju mikroorganizme.
U poslednje vreme kod nas se mogu nabaviti začini iz skoro svih krajeva sveta pa nije loše znati ponešto o njihovoj lekovitosti i načinu upotrebe.
Anis, bosiljak, cimet
Anis se zbog zvezdastog oblika najčešće koristi u doba Božića, što je i zdravstveno opravdano jer greje organizam. Pomaže kod nadutosti nakon prazničnog prejedanja, dezinfikuje i umiruje želudac, reguliše probavu, sprečava grčeve, smiruje kašalj, pomaže protiv prehlade i pospešuje san. Bosiljak je tipičan mediteranski začin, koji se najčešće dodaje ribi, jagnjetini, salatama, prelivima, supama i umacima. Posebno dobro slaže se sa paradajzom. Pomaže u borbi protiv prehlade. Cimet dokazano štiti od dijabetesa i srčanih bolesti, ali i reguliše krvni pritisak. Služi kao sedativ i analgetik, opušta napete i bolne mišiće, a u kombinaciji sa đumbirom služi za grejanje organizma i protiv prehlade. Samo pola kašičice cimeta dnevno efikasan je lek za sniženje holesterola i glukoze u krvi. Dobro se slaže sa svinjetinom, tikvicama, bundevama i poslasticama.
Kari, beli luk, čili
Kari se najčešće dodaje barenom povrću i mesu, posebno piletini, pirinču i tikvicama. Štiti mozak i sprečava nastanak Alchajmerove bolesti. Beli luk je od davnina poznat kao prirodni antibiotik, snižava holesterol i poboljšava zdravlje srca i krvnih sudova. Čili se po upotrebi u svetu nalazi na drugom mestu, odmah nakon soli. Vrlo ljut začin, koji se u malim količinama dodaje povrću, pečenom krompiru i mesu. Olakšava bolove i napetost u zglobovima, ali suzbija i visok pritisak, holesterol, depresiju i probavne smetnje. Uopšteno, istraživanja su pokazala da, pored čili paprika, i svi drugi ljuti začini smanjuju učestalost raka, plućnih i srčanih bolesti (posebno infarkta).
Kim, karanfilić
Kim je jedan od najstarijih začina, a najbolji je uz mahunarke i dinstana jela. Leči bolesti probavnog trakta, kašalj, akne i ublažava bol. Karanfilić ublažava respiratorne i probavne smetnje, a u Kini se upotrebljava za lečenje atletskog stopala, gljivičnih infekcija, proliva i kile. Ide uz slatka jela ali se dodaje i kuvanom vinu i punču.
Komorač, korijander
Komorač ide uz svinjetinu, bundeve, repu, umake, plodove mora i ribu. Najpoznatiji je kao lek protiv nadutosti i gasova, posebno kod male dece. Korijander pomaže kod infekcija mokraćnih kanala. Salatama i supama daje poseban okus.
Majčina dušica, matičnjak
Majčina dušica vrlo je korisna za želudac i pluća. Smiruje i ublažava grčeve i kašalj, rastvara sluz, deluje antiseptički i neutrališe masnoću. Jelima daje pikantan ukus, a najčešće se dodaje povrću, krompiru, salatama, supama i umacima od povrća. Matičnjak je lekovit za srce, dobro deluje protiv nadutosti i crevnih grčeva, proliva i želudačnih smetnji, bronhijalnog katara, migrena i premorenosti.
Peršun, ruzmarin
Peršun je lagani diuretik i osveživač daha, pomaže i kod infekcija bešike. Dobro ide uz ribu, piletinu, povrće, krompir, testeninu i salate… skoro da i nema slanog jela kojem se ne može dodati. Ruzmarin sadrži puno vitamina C, služi kao zamena za aspirin, smiruje nervni sistem, poboljšava probavu i leči niski krvni pritisak. Može se koristiti u gotovo svim mediteranskim jelima. U većim količinama može biti otrovan, izazvati proliv i nadražaj bubrega.

o afrodizijacima

Ljubavne napitke i ostale afrodizijake od davnina koriste ljudi sa svih kontinenata. Kakao, celer, školjke... Otkrijte koji su glavne namirnice koje imaju afrodizijska svojstva.
Tokom asteškog perioda, kakao se smatrao jakim ekscitantom. Pio se jako začinjen, sa paprikom, biberom i karanfilićem. „Da je žene znala šta celer učini od muškarca, tražila bi ga od Pariza do Rima“. Evo šta je rekla Madam Pompadur. Ova čuvena kurtizana je toliko verovala u afrodizijska svojstva ovog povrća da ga je svako veče spremala svom ljubavniku, Luju XV, da bi održala njihov seksualni život na visokom nivou. Dejstvo pojedinih namirnica na stimulaciju hormona i podsticanje seksualne želje se može objasniti hranljivim supstancama ovih namirnica.
Lista afrodizijaka je veoma duga. Začini su poznati po tome da prirodno stimulišu požudu. Među najpoznatijim afrodizijacima su sigurno:
Čokolada. Ali zašto ovaj ukusan slatkiš uzbuđuje čula? Zato što sadrži L-arginin, amino-kiselinu koja se u organizmu pretvori u nitrički oksid, sa vazodilitatorskim dejstvima. Stimuliše i hormone zadovoljstva.
Špargla. Volite li špargle zbog njihovog svežeg ukusa? Sada kada znate da stimulišu proizvodnju testosterona, hormona koji igra glavnu ulogu u dobrom funkcionisanju seksualnosti, volećete ih još više! Plinije Stariji, rimski pisac i naturalista, prvi je otkrio afrodizijska svojstva špargle.
Plodovi mora su takođe izvrsni stimulanti seksualne želje jer imaju visok sadržaj joda i fosfora. Među morskim plodovima izdvajaju se školjke, bogate cinkom. Ovaj oligo-elemenat poseduje svojstva koja pospešuju proizvodnju testosterona, hormona koji, kako kod muškaraca, tako i kod žena, stimuliše želju.
Kavijar. Svi znamo koliko je kavijar skup. Da li su razlog tome njegove afrodizijske moći? Salu na stranu, Persijanci su kavijar zvali hlebom ljubavnika! Njegova glavna uloga je da ubrza cirkulaciju krvi.
Beli luk ima slična svojstva. Ali koji će se to ljubavnik usuditi da pre sastanka jede beli luk?!
Najskuplja vrsta pečuraka, koja međutim garantuje vatrenu noć – tartuf. Veoma cenjen, italijanski beli tartuf se može prodati i po ceni do 15 000 evra po kilogramu!!! Retki su oni koji su spremni da daju toliko novca da bi uneli u organizam androsteron, muški hormon koji potiče od testosterona.
Začini i trave koje podstiču telesnu požudu
Začini i trave takođe, kao i gore navedene namirnice, pobuđuju čula.
Dumbir su koristili kineski carevi da bi mogli da zadovolje svoje mnogobrojne konkubine, izazivajući veći dotok krvi u genitalne organe. Jedan od sastojaka đumbira je gingerol, koji povećava broj spermatozoida. Sve je tu!
Prirodna vanila. Sitna semena njene mahune je stvoriti euforičnu atmosferu.
Šafran je afrodizijak par excellence, jer deluje stimulativno na neke hormone.
Cimet se vekovim koristi zbog sastojaka koji nadražuju čula. Isto tako i paprika, bogata vitaminima A, E, C i K.
Biber stimuliše krvotok.
Majčina dušica je trava koja osvežava nerve. Koristite je ako želite burne noći, kao i čubar i johimbin. Johimbin je čuvena trava poreklom iz Južne Afrike, poznata celom svetu kao stimulans.
Karanfilić je jedan od najmoćnijih prirodnih afrodizijaka, a i efikasan je protiv mentalnog i fizičkog zamora. Probajte ga kada primetite da između vašeg partnera i vas nešto nije kako treba.
Konzumirati ove seksualne ekscitante je veoma jednostavno. Ukoliko ne volite da kuvate i otkrivate načine kako ćete ih spremiti, kupite ih u apoteci u obliku kapsula.

o nespavanju

U sobi je vruće, stvari su razbacane, elektronske naprave svijetle iz raznih kutova, a vi ste prije spavanja naporno vježbali. I sad se čudite što vas muči nesanica? Pogledajte što ste još skrivili.
Svakodnevne navike koje osiguravaju dobar san:
1. Vježbajte većinu dana u nedelji, makar to bio i samo odlazak u šetnju ( no ne i prije spavanja, to bi vas razbudilo )
2. Bez kofeina nakon 19:00
3. Sat vremena prije odlaska u krevet izbjegavajte bilo kakav posao koji bi vas mentalno razbudio. Ispeglajte odjeću za sutra, ali ne analizirajte nikakvo zahtjevno štivo.
4. Neka temperatura spavaće sobe bude manja nego u drugim sobama.
5. Prostor za spavanje treba biti u tami. Studije pokazuju da čak i mala svjetlost s elektronskog sata može ometati ciklus spavanja. Imate li više takvih naprava koje bliješte zelenom ili drugom svjetlošću nije ni čudo da imate problema sa spavanjem. Svjetlost uličnih lampi ne smije prodirati u sobu, zamračite prozore.
6. Uz sve navedeno spavaća soba treba biti uredna i čista. Uznemirujuće je spavati u neredu i prašini.
Ako san ne dolazi:
1. Duboko i polako udišite i izdišite.
2. Ako vam se misli ne mogu smiriti jer prolaziti preko obaveza i problema. Sjednite i zapišite ih. tehnika obično pomaže.
3. Prije spavanja ste se otuširali? Ako nemate tu naviku zbog higijenskih započnite je onda zbog toga jer tuširanje opušta i smiruje te priprema za spavanje. Premažite se naknadno kremom što će dodatno opustiti tijelo.
4. Imate li hladne noge, obucite čarape s labavom gumicom koja ne zaustavlja cirkulaciju.
5. Protegnite se.
6. Popijte topli napitak.
7. Zijevajte.
8. Istegnite prste gore, pa dolje nekoliko puta.

Insomnia

Deep in the bosom of the gentle night
Is when I search for the light
Pick up my pen and start to write
I struggle, fight dark forces
In the clear moon light
Without fear... insomnia
I can't get no sleep

I used to worry, thought I was goin' mad in a hurry
Gettin' stress, makin' excess mess in darkness
No electricity, something's all over me, greasy
Insomnia please release me and let me dream of
Makin' mad love to my girl on the heath
Tearin' off tights with my teeth
But there's no release, no peace
I toss and turn without cease
Like a curse, open my eyes and rise like yeast
At least a couple of weeks
Since I last slept, kept takin' sleepers
But now I keep myself pepped
Deeper still, that night I write by candle light
I find insight, fundamental movement, uh
So when it's back this insomniac take an original tack
Keep the beast in my nature under ceaseless attack
I gets no sleep
I can't get no sleep

I can't get no sleep
I can't get no sleep
I need to sleep, although I get no sleep
I need to sleep, although I get no sleep

Faithless

o stvarima

Jeste li svjesni do koje se mjere vaša osobnost odražava u svemu? Obilježja vašeg karaktera bi se u prvom redu trebala projicirati na izgled vašeg doma. Svijest o sebi i vaš ukus ne smiju početi ni završiti samo na vanjštini. Vaše je da nešto od svog duha unesete i u ambijent u kojem živite, što će vama, ukućanima i gostima pružiti osjećaj ugodnosti. Vaš stan treba biti vaš dekor u istoj mjeri u kojoj je to vaša odjeća, frizura i šminka. Lijep i ugodan stan je samo onaj koji odražava osobnost domaćice. Ma koliko dobro i skupocjeno namješten, po nekim uzorima sa strane, stan neće nikada biti tako ugodan i topao kao onaj, pa i najskromniji, u koji ste unijeli svoju osobnost. Stil koji odgovara vašoj osobnosti bit će zastupljen i u vašem stanu.
Ako ste, na primjer, suvremeni tip, najugodnije ćete se osjećati okruženi namještajem jednostavnih, ravnih površina, koje će upotpunjavati neupadljive zavjese i jednobojni tepih. Naprotiv, ako ste ženstvena osoba, sigurno ćete izabrati kitnjastiji namještaj i upotpuniti ga raznim ukrasima.
Žena koja voli čitati ne može zamisliti svoj stan bez biblioteke. U svakom slučaju okružit ćete se onim što volite, svojim omiljenim bojama, a ukrase ćete birati prema osobnom osjećaju za lijepo. Inicijativom u pogledu uređenja stana još više ćete učvrstiti svoju sigurnost i individualnost.
Nije nepohodno imati skupocjene i stilske stvari. Čak i najstandardniji, industrijski proizveden namještaj, ako se lijepo razmjesti i oživi, može stvoriti ugodnu atmosferu. Neoprostivo je pretvoriti stan u kulise među kojima nije ugodno živjeti i nitko se ne može osjećati “kod kuće”.
Jeste li zaposleni? Ako jeste, onda i vaše radno mjesto odražava vašu osobnost. Morate naći način da i svoje radno mjesto obilježite svojim prisustvom. Dovoljna je samo neka sitnica, možda samo pepeljara, pa da vaš radni stol više ne djeluje hladno i bezlično.

cokolada

Čokolada je dobra za vaše srce, no samo ona tamna i ne više od jedne kockice na dan. Pojedete li čitavog čokoladnog zeca ili par čokoladnih jaja, srcu ćete prije odmoći nego pomoći. Pogledajte još neke zamke.
Trgovci žele prodati čokoladu, šunke, jaja, sastojke za kolače i druge delicije no vi budite pametniji i promislite mora li sve to baš u tolikim količinama proći kroz vaš želudac. Punu košaru iz nutricionističke noćne more možete zamijeniti jednako ukusnim laganijim voćnim desertima i raznovrsnim sezonskim povrćem.
Nedavno istraživanje pokazalo je da se količina hrane na slikama koja prikazuje Isusovu posljednju večeru povećavala kroz stoljeća. A uskršnji banketi koji ga navodno slave danas su vrlo daleko od beskvasnog kruha i malo vina.
No bez obzira slavite li uskršnjim banketom čudo vaskrsnuca, dolazak božice proljeća i magičnu peobrazenje ptice smrznutih krila u zeca ili je tek riječ o izgovoru za porodicno okupljanje, proljeće je najgore vrijeme za debljanje.
Istraživanja koja ne biste smjeli zloupotrijebiti:
1. Čokolada je dobra za zdravlje jer sadrži korisne flavonoide. Tačno, ali u vrlo malim količinama, ne više od kockice na dan, a i riječ je prije svega o onoj s velikim sadrzajem kakaa. Veće količine zapravo štete krvnim zilama.
2. Jaja su superhrana. Tačno, ali ni s njima ne smijete pretjerivati. Jedno je sasvim dovoljno.
3. Riba je izvor omega 3 kiselina. Tačno, no bolje bi bilo jesti je redovito tijekom sedmice nego prežderati se bakalara ili fiš paprikaša par puta na godinu.
4. Šunka, teletina, govedina i janjetina bogatije su željezom, a svinjska šunka je i iznimno masna i često presoljena. Šunku, dakle, jedite u malim količinama.
5. Janjetina je izvrstan izvor proteina i važnih B vitamina kao i niacina, koji štiti od Alzheimerove bolesti. Tačno, no istovremeno je i poprilično masna - i ovdje je presudna umjerenost.
Uz sve navedeno jedite radije više povrca i salata. Malo šampanjca poboljsaće probavu, a dobro bi bilo popiti i čašu crnog vina. Sva druga alkoholna pića radije ne pijte uz jelo jer će samo usporiti probavu.

egipat

Egipat
Staro carstvo 3100-2185
Srednje carstvo 2133-1786
Novo carstvo 1580 - 1085
URBANIZAM
– otvoreni grad, bez zidina - prostorno organizovan prema Nilu
Npr. NO-AMON – nepravilan plan
Odvajaju gradove S desne strane Nila – gradovi S lijeve strane – gradovi mrtvih – Dolina kraljeva i Dolina kraljica, Saqqara, Gizeh

ARHITEKTURA
Egipatska religija je orijentisana u potpunosti na zagrobni svijet, pa će se i umjetnost prije svega orijentisati na monumentalne grobnice i njihovu opremu.
Za vrijeme Starog carstva tipične su PIRAMIDE
Najstarija je
· Stepenasta piramida faraona Đosera (Saqqara, 2600 pr. K.) – graditelj IMHOTEP – prvo zabilje - Grobna komora se nalazi ispod nivoa zemlje
- Cijela grobljanska četvrt – hramovi i druge zgrade – tu su se odrzale.
· Piramide kod Gizeha (2530-2470 pr. K.) – Keops, Kefren i Mikerin
- Uz piramide se grade i MASTABE – male krnje piramide za dostojanstvenike i članove kraljevske porodice.
- Uz svaku piramidu pogrebni hram od kojeg vodi put za procesije do hrama u dolini Nila.
- Kraj Kefrenove piramide i velika sfinga (20 m ), koja je navodno imala njegovo lice.
- Grobne komore su iznutra ukrašene raskošnim freskama ili plitkim reljefima s prikazima priča o U Novom carstvu se grade grobovi uklesani u stijene (Ramzes II, Tutankhamon)
Grobni hram kraljice Hatšepsut (1485), Deir el Bahari – hram terasasto usječen u stijenu, terase su povezane dugim rampama, prostori hrama usječeni u samu stijenu
Amonov hram u Karnaku
Amonov hram u Luxoru – predimenzionirano, nije prilagođeno čovjeku, osjeća se malo i izgubljeno
- Aleja sfingi, pilon na ulazu, hipostilna dvorana (sa „šumom stupova“), dvorište, uzdu KIPARSTVO
- Kruto, standardizirano, nije se puno mijenjalo kroz cijelu povijest Egipta
- Ukočeni, statični volumeni bez imalo pokreta, frontalni stav, ukočene ruke, noge i pogled, sjede ili stoje
- Portretne statue
- Svi oblici izvedeni iz kocke – na stranama pravokutnog bloka nacrtali sliku s lica i iz profila i klesali dok se projekcije ne bi srele
Pr., Kefren, Mikerin sa Pisar Kai
OBOJENI RELJEFI I SLIKE
Strogi smisao za red
Hijerarhijska perspektiva, vertikalna perspektiva, plošnost – te Egipatski kanon – likovi prikazani uvijek u istom polo Muškarci prikazani tamniji,
Taj strogi kanon se prekida jedino za vrijeme Akhenatona (Amenofisa 4.) koji uvodi monoteističku religiju, zatvara Amonove hramove
- Novi ideal ljepote – manje ukočeno, veća individualizacija
- Pokret, neusiljeno dr - Čudno ispijeno lice, prenaglašeni valoviti oblici
Nakon njega se vraćaju tradicionalnim kanonima, ali ipak ostaje nešto od slobode, izrazavanja.

suvo voće

Suvo voće - najbolja hrana za zimu
Tradicionalno konzumiranje suvog voća, koje se najviše i uobičajeno konzumira za vreme posta, trebalo bi da postane navika.
Sudeći po tome šta se sve nalazi u njemu, stariji ljudi su bili očigledno mudri kada su govorili da na stolu uvek treba da stoji činijica suvog voća i orašastih plodova.
Suvo voće je vrlo poželjno, jer istovremeno predstavlja izdašan izvor kalorija i različitih zaštitnih sastojaka. Spada u vrlo zdravu hranu, u kojoj su sve hranljive materije višestruko koncentrisane, dok se energetska vrednost povećava između šest i deset puta, zavisno o kojoj vrsti je reč.
U našem podneblju u upotrebi su najčešće suve šljive, smokve, jabuke, kruške, kajsije, grožđe, mada se sve više navikavamo i na egzotične vrste kao što su urme, ananas, banane, papaja...
Vrednost suvog voća se, pre svega, ogleda u bogatstvu mineralnih materija, a naročito kalijuma i magnezijuma. Suvo voće ima i zavidnu količinu gvožđa, a predstavlja i savršeni antioksidansni koktel, sa vitaminima C, E i beta-karotenom, kao borcima protiv slobodnih radikala. Ipak, ovih vitamina je nešto manje u odnosu na voće u svežem stanju, jer tokom sušenja stradaju, kao i folna kiselina.
Savremeni nutricionisti smatraju da osušeno voće treba jesti u umerenim količinama tokom cele godine. Ovo posebno važi za osobe sa povišenim holesterolom, jer ne sadrži masti, a prebogato je biljnim vlaknima i šećerima. Preporučuju ga i kao prvoklasnu namirnicu za doručak, jer pomaže pri varenju, dok ga treba izbegavati posle glavnog obroka, jer usporava varenje, a donosi previše kalorija.
Dodatak zimskoj ishrani
Banane treba jesti jer su dobre protiv stresa, dok šaka suvog grožđa zasićuje i utoljava glad, a šećeri iz njega pomažu da se lakše podnose fizički i mentalni napori. A da bismo lakše zaspali, pre spavanja treba uzeti dve sušene banane i šolju mleka. Banane su važne jer obiluju velikim količinama magnezijuma.
Suve šljive i smokve preporučuju se u okviru dijete, jer sadrže obilje vlakana. Osim toga, tri-četiri suve šljive pre doručka ubrzaće varenje, ukoliko je ono usporeno. U slučaju jake gladi, dobro je pojesti dve-tri smokve. Suve smokve su bogate magnezijumom i vlaknima, a manje kalorične u odnosu na drugo sušeno voće.
Kao začin
Da bi sušeno voće povratilo sočnost, treba ga držati u mlakoj vodi, rumu ili nekom drugom alkoholnom napitku ili čaju. Sušeno voće predstavlja idealan sastojak za voćne salate.
U slanoj verziji suve šljive mogu da se koriste kao začin za pečenje. Smokve popravljaju ukus hlebu, serviraju se uz guščije paštete ili uz jači stariji sir.

o slobodnom vremenu

Raspravljanje o pikanterijama iz tuđih života može da smanji preteranu samokritičnost. Ako čujete da neka slavna ličnost iza sebe ima četiri propala braka ili pet slupanih automobila, shvatićete da i niste tako loši. Ogovaranje je takođe odličan lek protiv stresa, smatra dr Elizabet Rozel, koja je sprovela istraživanje o ogovaranju među medicinskim sestrama. Budući da njihov posao fizički i emotivno iscrpljuje, bolje se osećaju ako se mogu da se povuku negde i ogovaraju zahtevne pacijente ili naporne posetioce
U dva sata TV-a više se uživa nego u četiri.
Smatra se da gledanje televizije zatupljuje, ali ne mora da bude tako ako birate ono šta ćete gledati. Možete da gledate filmske klasike, proširiti opšte znanje TV-kvizovima i upoznati svet prateći dokumentarce. Međutim, ako gledate televiziju iz navike, neprestano menjate programe ili gledate "Farmu" dok vaša porodica odlazi kod bake na selo po svež sir i jaja, preterujete. Ljudi koji gledaju TV dva sata na dan u tome uživaju više od onih koji ga gledaju četiri sata.
Fejsbuk nije izašao iz pakla, ali?
Ukoliko provodite ceo dane čitajući statuse prijatelja na fejsbuku, možda malo preterujete. Ipak, društvene mreže mogu da budu korisne u održavanju kontakta sa prijateljima i dobijanja podrške. Sve dok vam je stvarni svet važniji od kompjutera, sve je u redu.

vino

Svakim danom otkriva se sve više dobrobiti vina. Mnogi kažu da ova božanska kapljica i nije alkohol, nego hrana, i to ona zdrava, a to potvrđuju i poslednja istraživanja. Umerena konzumacija vina pridonosi boljem zdravlju.
Vino je najpopularnije alkoholno piće, a sastavni je deo mnogih evropskih i mediteranskih kultura. Osim što je reč o ukusnom napitku, najnovija istraživanja pokazuju da je reč i o vrlo zdravoj kapljici. Naravno, sa vinom ne treba preterivati.
Preporučuje se jedna čaša dnevno i upravo u toj kolilčini dobrobiti su velike. One sklone preterivanju valja upozoriti da vino ima pozitivne efekte samo kad se konzumira umereno. Vino donosi niz zdravstvenih dobrobiti.
Za zdrav mozak i zdravo srce
Vino može da sačuva vaše pamćenje. Naučno je dokazano da žene u trećoj dobi koje su dnevno pile čašu vina imaju bolje pamćenje i bistrije su. Vino sprečava nastajanje ugrušaka i upalne procese krvnih ćelija. Reč je o tegobama koje najčešće dovode do srčanih bolesti. Osim toga, vino podiže količinu tzv. dobrog holesterola koji sprečava začepljenost arterija.
Za vitkost
Jedno je istraživanje pokazalo da su ljudi koji piju čašu vinu dnevna vitkiji od onih koji vino konzumiraju povremeno, ali u većim količinama. Ljudi koji redovno konzumiraju vino u umerenim količinama imaju uži struk i manje masnih naslaga na stomaku. Alkohol iz vina podstiče telo na brže sagorevanje kalorija. Međutim, oprezno. jer više od jedne čaše vina može da ima za posledicu debljanje.
Za bolji imunitet
Jedno je britansko istraživanje pokazalo da čaša vina dnevno smanjuje rizik od dobijanja Helicobacter pylori koja uzrokuje gastritis i druge probleme u probavnom sistemu. Špansko istraživanje je pokazalo i da vino ublažava i trovanje hranom. Dakle, vino u umerenim količinama poboljšava imuni sistem organizma
Za čvršće kosti
Žene koje dnevno konzumiraju čašu vina imaju bolju masu kostiju od žena koje to ne čine. Alkohol u umerenim količinama podiže količinu estrogena koji usporava trošenje kostiju s godinama. Zato je istraživanjem utvrđeno da starije žene koje su redovno konzumirale vino imaju čvršće kosti od onih koje nisu pile vino.
Za menopauzu bez posledica
Žene koje se nalaze u životnom razdoblju neposredno pre menopauze trebalo bi da piju čašu vina dnevno jer će se tako zaštititi od dijabetesa tipa 2, pokazalo je to veliko harvardsko istraživanje. Nije tačno jasno zašto je to tako, ali čini se da vino smanjuje otpor insulina kod pacijenata koji boluju od dijabetesa.

fotografi

Matthias Herrmann’s, Raphaël Neal, andreas h.bitesnich, andreas johansson, anthony boccaccio, arno rafael minkkinen, bell soto, bennu gerede, brian moss, brian riley, calle stoltz, carrie yamaoka, cedric tanguy, cellina vonmannstein, chi peng, chris reynolds, christopher makos, daniele buetti, david vance, david vasiljevic, dianora niccolini, duane cramer, ernestine ruben, fabien de cugnac, fabrice cazenave, felix larher, fred goudon, glen hanson, gregory gore, howard roffman, isabel munoz, jens boldt, johan van breukelen, john andresen, josman art, juliane biallas, ken heyman, knotan, lewis payton, lubomir arabadjiev, lynn goldsmith, maleonn, marc lagrange, marc zaffuto, marco carocari, marino parisotto, miles aldridge, nick koudis, nigel barker, paul frecker, peter van stralen, pink & wrinkly, richard de chazal, rinaldo hopf, robert gligorov, roberto chiovitti, thijs van gils, thomas mitchell, thomas paquet, toky world, vangelis efthymiou, will mcbride...

erotic m.art
-----------------

Cabinet photographique érotique

Elmer Batters, Heinz Cibulka, Ilse Haider, Meirav Heimann, Matthias Herrmann, John Hilliard, Franz Hubmann, Gudrun Kampl, P. Kramreiter, Elke Krystufek, Rudi Molacek, Helmut Newton, Arnulf Rainer, Thomas Ruff, Jan Saudek, Andres Serrano, Jock Sturges, Jean Luc Vilmouth, Erwin Wurm, Lu Zhirong (Rong Rong)

c-b foto
Louis Stettner
Elliott Erwitt
Thomas Billhardt
Will McBride

slika dana

Tina Modotti by Edward Weston
1923

sloboda

Pronaslo me jutros nesto sto nije trebalo da me pronadje. Neko ko mozda nije umeo predano da voli, al je umeo da peva o tome. Ko je mozda umeo i previse da voli, ali samo na kratko. A ima li drugacije ljubavi od trenutne i nije li svaka konacna?
On je prelomio. Ja se jos borim sa sobom i prelamam. Upala sam ovih dana u raspravu jednu koja me podstakla da mnogo razmisljam. Ja, veciti borac za apsolutnu slobodu, fanaticni glasnogovornik Slobode, nasla sam se ponovo u jebenoj 'nikad ne reci nikad' sitaciji gde ne mogu da prihvatim apsolutnu slobodu drugog. I imam uzasan problem sa tim. Licni. Filozofski. Idejni. Pricipijelni. Emotivni. I imam na dve strane da prelomim: ili cu prihvatiti potpuno njega i njegovo pravo na slobodu, ali cu onda vratiti i svoju bezkrupuloznu i bezobzirnu slobodu koje sam izabrala da se odreknem jer sam verovala da je on taj, ili necu moci da prihvatim i ostavicu ga. A on ne razume. Nece da razume.
Gledala sam ga sinoc kako spava. Koliko sam ga volela. Kakva je to ljubav bila i sta je sve obacavala. I toliko dugo sam zelela uprkos svemu da verujem da je on taj. Juce sam shvatila da je bio u pravu. Ja volim iluziju za koju sam se tako cvrsto vezala. Ja volim proslost. Ja volim ono sto je moglo ili ono sto bi moglo da bude. Ja volim ono sto smo trebali da postanemo, a ne ovo sto smo postali. Ja ne volim njega, bar ne onako kako treba da se voli neko, potpuno, totalno, bezuslovno, cisto, sirom otvorenih ociju i duse.
Secam se na pocetku, pitao me je, kad bi se desila nesreca i on ostao nepokretan da li bih ostala sa njim. Naravno, odgovorila sam bez razmisljanja. I u dobru i u zlu, kroz sve patnje, nesrece i bolesti, kroz sve rajske vrtove i siroka polja i vedre dane. I udala sam se za njega na vrhuncu bolesti, u najvecem zlu. I ostala sam, sve dok bolest nije zalecena. Ali ovo nije bolest. Ovo je... Ne znam ni ja sta je, al ne mogu vise da dozivljavam i prozivljavam svaki dan isti scenario pakla.
I u pravu je, ja nikada nisam bila sama, ja ne znam kako je to, to je jedan od mojih najvecih strahova. I ne znam kako da izdam nesto za sta sam se ceo zivot borila. I ne znam kako da prezivim i podnesem to sto boli.

srdela

srdela... riba kojoj se ne pjevaju ode... riba koja se moze nazvati hraniteljicom svih tezaka... riba koja do "izuma" nezasicenih masnih kiselina, nije bila poznata nego samo siromasnima...( iako ce se naci neki koji ce me opovrgnuti ) panirana srdela - uzeti friscu srdelu, maknuti joj glavu i utrobu... rastvoriti je i izvaditi joj sredisnju kost - staviti najprije u brasno... pa u jaja... pa u mrvice i prigati... ja nakapam limuna po njima tako priganim kad ih jedem...
...uz to posluziti blitvu ili rastiku, rastu bez neke pretjerane brige i truda... sve sto treba je zataknuti u zemlju i nakon toga brati - kazu da su pune vitamina - stavim u hladnu vodu par krompira - vodu posolim, kad se voda sa kumpirima zakuha ubacim listove rastike ( onu peteljku malo ocistim stanjim ) - kad je kuhano, ocjedim i napravim na padelu - sto to znaci - stavim obicno ulje na lagani plin, sa reznjom, dva cena bijelog luka - na to ulje bacim rastiku i kumpire i pofrigam - pred kraj dodam cistog maslinovog ulja...

ucitelj

Young teacher the subject
Of schoolgirl fantasy
She wants him so badly
Knows what she wants to be
Inside her there's no room
This girl's an open page...

Kazu da je odnos ucenika i ucitelja po definiciji opterecen emotivnim i erotskim nabojem, barem na nekom nivou. Kazu da se ljudsko bice uvek vezuje za onog od koga uci. Kazu da onaj koji je u poziciji ucitelja nikada ne sme zanemariti ovu cinjenicu...
Svakog dana ucitelja obasja sunce kad udje u ucionicu. Kad im se pogledi sretnu vreme stane, a zemlja se prestane okretati oko svoje ose.
Utopljeni jedno u drugom, nestaju sve barijere koje obicno dele dva ljudska bica i vracaju se svojim prapocecima, deo jedne celine, fuzija dvaju bozijih cestica...

Don't stand so close to me!

lepota

Puno puta sam slusala hvalospjeve o ljepoti arapskih zena. Medjutim nikad se nisam osobno uvjerila u te price. Imam prijateljicu koja radi kao kozmeticarka u Dubaiju. Kaze da nigdje nije vidjela ljepsih ljudi sto zena sto muskaraca.
U mom gradu zivi svaka moguca nacionalnost pod kapom nebeskom, pa se tako ovdje mogu naci i arapi raznih vrsta. Ponekad, u smiraj dana na promenadu u coporu izadju bule iz libijske ambasade, gurajuci kolica sa djecom i razdragano se kikocuci. Na vjetru leprsaju njihove skupocjene tkanine, cuje se zveket zlata, a iza njih ostaje oblak teskog parfema. Naravno, ne vidis im nista osim ociju koje sijevaju na sve strane. A svaki par tih ociju prica drugaciju pricu.
O ocima arapskih zena pisane su brojne pjesme tako da sada ne bih elaborirala na tu temu. Ogromne su, tople, crne kao barsunasta pustinjska noc, misteriozne i duboke. Medjutim, nikada nisam vidjela puno vise od ociju.
Danas je u cekaonici sacekala jedna bula. Kada je usla i zatvorila vrata iza sebe muskarci su gutali knedle jer je jednim gracioznim pokretom skinula svoju pokrivku i potpuno se otkrila. Bilo je to kao da je neko skinuo prekrivac sa najsjajnijeg dragulja.
Ogromne oci na porculanski bijelom licu, da mi je ntko rekao da su arapske zene tako bijele ne bih vjerovala. Doduse ona je iz Kuvajta i moguce da su samo zene iz Kuvajta tako bijele. Stvarno ne bih znala.
Tesko je opisati teksturu od koje je njena put sazdana. Prvo sto mi pada na pamet je sedefasti sjaj bisera. Usne mekane i blago ruzicaste.
Nekoliko slojeva najmekse svile i tu i tamo opet izviri ta nevjerovatna mlijecno bijela glatka koza. Delikatni prsti i barsunasta crna kosa. Sve to uvijeno u njezni miris ruzinih latica. Ljepota i još skrivena.

stare slike

Nikada nisam voljela prebirati po starim fotografijama. Marljivo ih skupljam na veliku hrpu i sve su bez ikakvog reda odlozene u jednoj kutiji, fotografije iz teenage dana smjenjuju se sa gologuzim slikama iz prve godine zivota.
Ovih dana mi je slucajno pogled privukla ta ista kutija i neka neobjasnjiva sila me natjerala da pocnem razgledavati fotografije koje nisam pogledala godinama. Fragmenti zivota zamrznuti u vremenu i prostoru. I sa svakom fotografijom se pitam - da li sam to stvarno ja?
To jesu ilustracije mojih proslih dana, ali koliko one stvarno predstavljaju mene?!
Gledam ih i pokusavam se sjetiti sta sam bas u tom momentu kada je kamera skljocnila mislila ili osjecala... I ne ide. Kao da je na tim slikama zarobljen potpuni stranac.
Da su barem fotografije mogle ovjekovjeciti sve mirise, prizore i zvuke koji su zaista znacili moje odrastanje.
Da li bih sada vidjela sebe kao bjesomucno kruzim ulicom gledajuci u zatvorene prozore, da li bih osjetila tjeskobu koju donosi kraj ljeta bas kao u onoj pjesmi Don Henley-a Boys Of The Sumer...
ili bih mozda vidjela sve one veceri u Shakespeare-u, osjetila miris mora dok se u ljetnoj noci vozim barkom pijana od srece...

totem

Jos u studentskim danima dok bi se dugo vozila autobusom i posmatrala najrazlicitije ljudske face dosala sam do zakljucka da svako ljudsko bice ima svoju - ja sam to nazvala- "totemsku zivotinju".
Totemska zivotinja je zivotinja kojoj ste srodni. Ovoj zivotinji ste slicni kako izgledom tako i kretnjama. Ponekad se ovo vidi iz aviona, medjutim ponekad je i izvjezbanom oku potrebno provesti sate i sate u obzervaciji prije nego sto se totemska zivotinja otkrije. Ovaj zadatak je utoliko tezi ukoliko je u pitanju vrlo egzoticna i ne pretjerano poznata zivotinjska vrsta. Za uspjesno bavljenje ovim hobijem neophodno je temeljito poznavanje zoologije.
Bilo kako bilo, ima u mojoj ulici, dvije kuce nize jedna familija za koju sam sigurna da svi odreda pripadaju africkoj vrsti srodnoj mungosima koja se zove Meercat (na engleskom, na nasem ne bih znala). Ova zivotinja zivi u grupama, i karakteristicno je da se non-stop propinju na zadnje noge i izviruju iz svojih jazbina.
Slicnost ovih mojih komsija, zovimo ih odsada familija Mercat, sa tom zivotinjom je tako upecatljiva da sam se danas kad mi je to sinulo, smijala cijelim putem do kuce.
Naime ima ih cetvoro. Tata, mama i dva mala sincica koji slice kao jaje jajetu. U stvari kad bolje razmislim, svi cetvoro slice kao jaje jajetu, sicusni su (mislim da mi tata dopire do pazuha, mama do pupka, a sincici iako ranih teenage godina mozda do kuka), crni i dlakavi, imaju ogromne oci i svi cetvro nose naocale. Prilicno su stidljivi. Iako ovdje zivim vec vise godina sa svim komsijama uvjek izmjenim nekoliko recenica. Medjutim pripadnici Merkat familije najcesce se boje i pogledati u mom pravcu, ako se desi da im uhvatim pogled onda ce stidljivo promrmljati pozdrav i skrenuti pogled na dole.
Ono sto mi je najinteresantnije kod Mercat familije je njihov obicaj da non-stop izviruju iz svojih vrata i gledaju niz ulicu. Kada sam to prvi put primjetila, bio je u pitanju deckic (koji od dvojice ne bih znala da me ubijes) i pomislih : "Ok, mozda nekoga cekaju." Medjutim, ubrzo je postalo jasno da je to neki cudni porodicni ritual. Mama Merkat, tata Merkat svaki puta kada prodjem uvjek je to neko drugi. Pomole svoju kustravu glavicu kroz vrata, zaposleno gledaju daleko niz ulicu, kao da se koncentrisu da slucajno ne pogledaju u mene, a zatim nakon nekoliko sekundi uz tresak Merkat glavica nestane iz vrata Merkat kuce.
I to tako traje vec godinama. Dala bih ne znam sta da mi netko objasni o cemu se tu u stvari radi.