sonja

Sonja

U beskrajnost pružila se stepa,
Od snega sibirskog prekrivena.
K'o stubovi pakleni štrče brda,
Željni snega i sunašca draga...

...I u kućici koju pritis'o je sneg,
Sedi k'o sužanj jedan čovek bled,
I u groznici gleda avet strašnu,
Muklo zvuči mu glas kroz noć tamnu...

Sonja, Sonja, tvoju crnu kosu,
Bezbroj puta u snu ljubio sam ja...
Zaboravit' te ne mogu cvete,
Iz Volginih dolina...

Sonja, k'o voda prolazi vreme,
Beskonačna je ljubav moja,
Čuj mi vapaj i uzdahe,
Plač mi srca mog,
Sibirski sneg dok me prekri svog.

Nekad mi smo bili muž i žena,
Ja voleo sam te k'o Boga svog,
Ni sanjao nisam da si mi neverna,
Niti znadoh za dragana tvog...

Jednog dana videh da ga ljubiš,
I ruka tvoja grlila ga tad,
Prob'o sam ga tad ja posred grudi,
K'o ubicu vezaše me ljudi...

Sonja, Sonja, tvoju crnu kosu,
Bezbroj puta u snu ljubio sam ja...
Zaboravit' te ne mogu cvete,
Iz Volginih dolina...

Sonja, k'o voda prolazi vreme,
Beskonačna je ljubav moja,
Čuj mi vapaj i uzdahe,
Plač mi srca mog,
Sibirski sneg dok me prekri svog

Cune Gojković