dopisnica

Dopisnica

Pišem ti dok sav šator spava
I letnji dan mre oko mene
Ko buket što se rasprskava
U nebu punom plave sene
Zaslepljujuća jedna salva
Još ne procveta a već vene

Gijom Apoliner
(fr. Guillaume Apollinaire),
(Rim 26. avgust 1880. — Pariz 9. novembar 1918 )

slika dana

krtica

Biće iz mraka

Bila je to krtica.
Znate li kako izgleda u ljetno podne?
Pustite djecu da se igraju i vidjet ćete kako umire
biće iz mraka. Crno i slijepo na suncu.

Gledala sam taj komadić tame i nejasno, ali nepogrešivo,
osjetila – ovo nije se smjelo izvlačiti iz zemlje. Ovo
ne smije izaći na svjetlo. Prvi instinkt kojeg se sjećam.
S rukama na leđima, nepomično zureći u krticu.
Između nas sporazum – tabu.
Sahranila sam je.

Dok ju nisam zaboravila, obilazila sam svaku zemunicu –
“to je unutra, tu živi”. I danas pokraj svakog briješka
izrovane zemlje pažljivije hodam. Da ne bih nagazila neko
biće ispod u mraku, koje možda umire ili se rađa.
Kasnije, kad sam čitala Kafk u opet sam se sjetila sunčanog
podneva i krtice – instinkt mi je bio sačuvan.
Ali nemoćan – svijet bijaše napučen umirućim prikazama.
Ta bića gutala su zrak, mučila se, gušila – dan je nemilosrdan.
A noću, iza ponoći, i još kasnije, iza dva – sablasna neonska
ulica i tišina – čas bi jecala, čas pjevušila. Nema pokoja.
Tmuša podvijena repa zavija, drhti u gradskoj kanalizaciji,
bježi u predgrađe, skriva se po teretnim kolodvorskim
skladištima. Posječena u šumama, u selu osramoćena, protjerana
s groblja. Sve više kamena u ravnicama. Cijele planine preselile
se – kameni humci jedan do drugoga, zbijaju se sve tješnje
i sve uži su prolazi među grobovima. Šmugne u crkvu. U ispovjedaonicu
praznu skloni se od vječnog svjetla – ne bi li konačno počinula,
shranila se. Uzalud! Zabruji alarm i upale se sva svjetla. Smrti
više nema. Duša.

Bježi i dalje gonjena, sakrije se negdje, pa čučne i plače.
U haustoru. Prolazeći začuđeno pogleda je neka mačka. I tu,
trpka i vidovita, pronađe ju – mala crna abeceda.

Djeca, što se igrahu na dvorištu, kao i ja, nisu još bila
pismena. Što će naučiti od svoje okrutnosti sada, kad više nema
životinja? Gdje će završiti ta okrutnost i kako će se uobličiti
dječja priroda ne dođe li do novih instinkta i dosluha?

Božica Zoko (1963)

citat

- Pa, očigledno da ih je lakše pisati, nego živeti. Zato su knjige moćne. Sve čega nema u životu, može da postoji u literaturi. Slobodno, potresno i skoro stvarno. Zato se ljudi vraćaju knjigama. Inače, duboko verujem da ljudi koji čitaju, imaju daleko zanimljiviji život od onih koji ne čitaju. Literatura, zajedno sa muzikom, najbolji je i najjevtiniji način da se spase vlastiti život. Verujem, takođe, da svi ljudi koji mnogo čitaju, jesu potencijalni pisci.

(M.B.Mojsilovic)

slika dana

Kate Moss

festival

Sarajevo - Ovogodišnji 17. Sarajevo film festival počinje večeras i donosi 205 igranih, dokumentarnih, kratkih i animiranih filmova u 13 festivalskih programa. Ovu filmsku smotru godišnje poseti oko 100.000 gledalaca, što iz BiH, što filmskih profesionalaca iz sveta.
U Open Air programu biće prikazano deset filmova u devet festivalskih dana, a ovaj program otvara se večeras filmom „Le Havre“ reditelja Akija Kaurismakija kojeg će sarajevskoj publici predstaviti glavni glumac filma Andre Vilms, dok će Sarajevo film festival biti zatvoren projekcijom filma „Prtljag“ Danisa Tanovića i filmom „Čuvar“ Johna Michaela McDonagha 30. jula.
U okviru Open Aira bit će prikazani filmovi „Orkestar“ Pjera Žalice, „Ulaz za poslugu“ Filipea Le Gaja, „Bilo jednom u Anadoliji“ Nurija Bilgea Kajlana, „Imamo papu“ Nanija Moretija, „Džejn Ejr“ Karija Fukunaga, „Krv prašta“ Džošue Marstona i „Melanholija“ Larsa fon Trira.
Među deset filmova Takmičarskog programa festivala, osam je onih u trci za nagradu Srce Sarajeva: svetsku premijeru imaće slovenački film „Piknik“, međunarodnu - hrvatski film „Fleke“ i turski „Polomljene školjke“, dok regionalne premijere očekuju albansko-grčko-francuski film „Amnestija“, bugarski „Ave“, austrijski „Disati“, rumunski „Loverboy“ i grčki „Protraćena mladost“. Van konkurencije je film kultnog mađarskog reditelja Bele Tara „Torinski konj“, kao i „Posljednje poglavlje“, crnogorski film, koji će takođe u Sarajevu imati svetsku premijeru.
Suzan Bir, rediteljka filma Oskarom nagrađenog filma „U boljem svetu“ gošća je 17. SFF-a, a najavljeno je prisustvo i brojnih drugih gostiju među kojima su i jedna od poslednjih filmskih diva - Šarlota Rempling, koja na ovom festivalu zastupa Fondaciju Katrin Kartlidž u čast britanske glumice, koja dodeljuje nagradu za novi kreativni glas u kinematografiji, zatim Vim Venders koji će predstaviti svoj 3D film o Pini Bauš, pa Nani Moreti i mnogi drugi.
Filmovi će biti prikazivani u Narodnom pozorištu, bioskopu Meeting Point, multipleksu Cinema City, KSC Skenderija, Ljetnom kinu !hej, Ljetnom kinu Vatrogasac, Ljetnom kinu Novi Grad. Najavljen je i poseban program i to sa Laško Summer Nights koji će biti postavljen na travi između Zemaljskog i Istorijskog muzeja.

iskustvo

Mjesto mudrosti iskustvo

Mjesto mudrosti iskustvo. Ta hrana
u bezukusnom stanju.
Mladost je bila k’o molitva nedjeljnog dana,
i zar da ne mislim na nju?
Koliko sam pustih putova prošla
s tim što mi ne bješe mio.
Koliko se molila u crkvi za onog
što je u me zaljubljen bio.
Sad sam zaboravljiva kao nitko na svijetu.
Tiho prolaze sati.
Nepoljubljene usne, nenasmijane oči
tko će mi više dati!

Zakletva

Ona što se danas oprašta sa milim -
Nek bol svoj snagom zakiti
Kunemo se grobljem, okom detinjom
Da nas niko neće pokoriti

Ana Andrejevna Ahmatova (1899-19669)

mrtva priroda

William Scott

kao ptica

Ljubomoran, nemiran

Ljubomoran, nemiran, ali ne od grubih
Voleo me je kao svoje kosti
Ali moju belu pticu ubi
Da ne bi pevala o prošlosti
O zalasku uđe u moju sobicu:
”Voli me, smej se, piši stihove!”
A ja zakopah veselu pticu
Iza starog bunara, pokraj jove
Obećala sam da neću plakati
Ali srce pretvorih u stenje
I, čini mi se da su moji sati
Ispunjeni pesmom ptice ubijene

Anna Andreevna Akhmatova

William Scott

ljudi i mačke

Sloboda jednog mačora
Izlazeći iz prodavnice jednog od mobilnih operatera setih se jednog mačora. Mačora kojeg Srđan Valjarević pominje u jednom od kratkih zapisa svog Dnevnika druge zime.
Naime, mačor se sasvim slučajno uselio u njegov stan. Prvo ga je, neko vreme, čekao ispred ulaza u zgradu. Potom ga je pratio do prodavnice, pijace i po kraju. A onda je, na ponudu da uđe, ušao i našao svoje mesto u stanu. Potpuno opušteno. Kao da je oduvek tu živeo. Izlazio je iz stana kad i Srđan, čekao ispred ulaza, ulazio zajedno sa njim. A onda je, desetog dana, mačor stao kod vrata. Činilo se da mu se jako žurilo negde. Gazda je otvorio vrata. Sišli su liftom. Otrčao je do ulaznih vrata. Kada su se i ta vrata otvorila, odjurio je niz ulicu. I nikada se nije vratio.
„Čovek može samo da sanja o takvim odlascima“ – napisao je pisac na to.
A u prodavnicu tog mobilnog operatera ušao sam s idejom da sklopim postpaid ugovor jer nisam bio zadovoljan ponašanjem svog dosadašnjeg operatera. Hteo sam da uzmem neki fini telefon i započnem novu eru svog mobilnog telefoniranja. Nije šala! Posle više od deset godina kod prethodnog operatera ovo je stvarno izgledalo kao započinjanje nove ere.
(Ali... usledila su pitanja, formulari...i na kraju nije bio podoban.)
Okrenuo sam se i izašao.
Izlazeći pomislih na onog mačora. On nije ni svestan koliko je nepodoban. Jer može da odjuri niz ulicu i da se ne vrati. Jer on nema kredite. Ne uzima ih jer mu nisu potrebni. Ili zato što ih ne želi. Ili zato što smatra da je to zelenašenje. Njega sistem ne može da kontroliše. I on se ne dopada sistemu. Nema veze što pošteno radi i živi. Ne uzima kredite. Sumnjiv je. A da je samo znao koliko je važno da uzme neki kredit. Makar na pet godina. Koliko bi onda sve bilo lakše. A i mobilni operater bi imao mnogo veće poverenje u njega.
Ovako, on može da odjuri. Njega ništa ne kontroliše. A podobni ljudi mogu samo da sanjaju o takvim odlascima.
M.Č. Danas, 22.7.2011.

Paul Newman and Elizabeth Taylor: Cat on a Hot Tin Roof (1958)

epitaf

Epitaf

Plamen,- spržiti gde lek.
Mač,-odsecati glave gde kob.
Melem neprebolu.

Stamen bršljanu deblo,
vekovati gde vek.

Zloduh zlu, dobroti verni rob;
rođaju žrtva, žetvi klas;
pečali,- sebi, grob i spas.

Momčilo Nastasijević
(23. septembar 1894,Gornji Milanovac – 13. februar 1938, Beograd)

cimet

Njegovo veličanstvo cimet

Najnovija istraživanja ukazuju da bi aktivni sastojak cimeta (CEppt) mogao da spreči, a možda čak i leči, Alchajmerovu bolest, degenerativno oboljenje koje oštećuje pamćenje i dovodi do promena u ponašanju. Antivirusna i antiseptička svojstva cimeta poznata su od davnina, što je i podstaklo naučnike da istražuju ovaj mirisni začin. Nije reč o količinama cimeta iz štrudle ili čaja, već o koncentracijama aktivnog sastojka iz cimeta koje bi imale klinički dokazani efekat. To otkriće skreće pažnju sa skupih sintetskih lekova, koji su retko bez štetnih nuspojava, na hiljadama godina poznati začin.

liz-home

Elizabeth Rosemond "Liz" Taylor,(1932–2011)-Home

popa

Padni mi samo na pamet

Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu

Iziđi samo preda me
Ćutanje moje da ti vilice razbije.

Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raspada.
Dotle je među nama došlo!!!

Vasko Popa
(1922-1991)

paski sir

Paški sir nastao je isključivo iz ovčjeg mlijeka domaće autohtone pasmine paške ovce. Ovce se na otoku drže slobodno na pašnjacima koji obiluju aromatičnim biljkama. Uzrok tome je svojstvena mikroklima pri čemu je bitan element paška bura koja na pašnjake nanosi morsku sol. Paški sir se u Gligorinoj sirani proizvodi na tradicionalni način uz primjenu suvremenih sirarskih znanja.
Zreli Paški sir stariji od pet mjeseci karakterističnog je pikantnog okusa, svojstvenog mirisa, blago mramorirane i zrnaste strukture tijesta, te se mrvi i topi u ustima. Ima oblik koluta težine oko dva kilograma te čvrstu koru zlatnožute boje.
Paški sir proizveden u Sirani Gligora nositelj je brojnih domaćih i međunarodnih priznanja, poput prvog mjesta u klasi ovčjih sireva na sajmu u Castegnatu u Italiji, zlatnih medalja u Sloveniji i Novosadskom sajmu te višestrukog šampiona na sajmovima Enogastronomije u Zagrebu. Kao dokaz kvalitete i izvornosti proizvodnje Paškog sira stoji i dozvola Europske Unije Sirani Gligora za izvoz Paškog sira u zemlje članice EU. Sirevi iz Kolana proizvedeni u Sirani Gligora na etiketi nose potpis Gligora čime se jamči kvaliteta proizašla iz obiteljske tradicije i iskustva.

mirisanje

Deset najlepših mirisa:

1. Sveže pečeni hled
2. Čista posteljina
3. Sveže pokošena trava
4. Sveže cveće
5. Sveže samlevena kafa
6. Svež vazduh posle kiše
7. Miris vanile
8. Miris čokolade
9. Pržena riba i krompirići
10. Pržena slanina

Jedno britansko istraživanje pokazalo je da se muškarcima više dopadaju mirisi pečene slanine i benzina od mirisa novorodjene bebe.
Na prvom mestu "najopojnijih mirisa" kako po mišljenju muškaraca tako i žena je miris sveže ispečenog hleba, a odmah zatim miris čiste posteljine i sveže pokošene trave.
Na listi dvadeset najlepših mirisa našli su se i miris nacionalnog specijaliteta od ribe i pečenih kropirića, čuvenog "fish and chips"-a, sveže samlevene kafe kao i miris vazduha posle kiše. Kada je reč o najneugodnijim mirisima na samom vrhu su smrad od povraćanja, znoja i javnih toaleta. Osećaj mučnine izazivaju, takodje, i smrad nogu, opušaka od cigareta, kontejnera i mokre pseće dlake.
Istraživanje, koje je na uzorku od 4.000 osoba sproveo Internet sajt www.OnePoll.com, pokazalo je da žene poklanjaju veliku pažnju mirisima. Njih 90 odsto smatra da mirisi mogu da utiču na raspoloženje. "Miris je oduvek imao značajnu ulogu u svakodnevnom životu ljudi. Kud god da krenemo, okruženi smo različitim mirisima od kojih su neki prijatni, a drugi neugodni", kazao je Stiven Veler, predstavnik Medjunarodnog udruženja proizvodjača parfema.
Psiholog dr Pamela Dolton objasnila je da ljudi različito reaguju na mirise koji imaju snagu da podstaknu nostalgiju za prošlim vremenima. Veza izmedju mirisa i pamćenja je snažna, istakla je ona i dodala da pojedinci različito reaguju na mirise u zavisnosti od vlastitog karaktera.
Istraživanje je, takodje, pokazalo da mirisi usrećuju 92 odsto žena i 80 odsto muškaraca. Ali, dok žene kažu da im mirisi vraćaju osmeh na licu jer ih podsećaju na voljenu osobu, kao miris afterševa na primer, muškarci više vole mirise koji kod njih izazivaju osećaj uzbudjenja.
Iznenadjujuće je da je ogromna većina muškaraca (94 odsto) izjavila da im je jako važno kako im kuća miriše. Medjutim, dve trećine ispitanika, pogotovu muškarci, ne bi nikada reklo prijatelju ili kolegi na poslu da smrdi.

slika dana

Sofia Loren u kuhinji

zablude

Kako je moglo doci do ove zablude i zasto jos uvijek traje? Razloga je nekoliko:

1. Profesionalne karijere su u pitanju. Nerijetko su naucnici ili doktori posvetili veci dio svoje karijere promovirajuci hipotezu ”zasicene masnoce i kolesterol uzrokuju srcane bolesti”. Iznenadni preokret za 360 stupnjeva je za vecinu nezamisliv – takva je ljudska priroda i ljudi stite svoje vlastite interese.
2. Naucnici bi mogli izgubiti sva svoja financijska sredstva za istrazivanje ako se usprotive opcim uvjerenjima, jer je nemoguce naci novac za dokazivanje da su masnoce i kolesterol korisni. (Jedino industrija – kao npr prehrambena i farmaceutska ima toliko novaca da placa znanstvena istrazivanja a oni sigurno nece placati da bi se dokazalo da su masnoca i kolesterol zdravi).
3. Nekolicina koja razumije problem se boji progovoriti. Mnoge tuzbe bi mogle biti posljedica razotkrivanja ovih dogmi. Moglo bi doci do tuzbe za davanje krivih medicinskih savjeta a u nekim slucajevima cak i smrtonosnih medicinskih savjeta (ljudi cesce pocinjaju samoubojstva radi depresije ako je njihov kolesterol previse snizen…)
4. Propadanje bogatstva. Previse novca je vec ulozeno u istrazivanja o kolesterolu – priznati da je sve bilo uzalud je neprihvatljivo.
Neki koji su se usudili ustati protiv dogmi su tretirani npr ovako:
1. Znanstvenik Kilmer McCully je otkrio da je visoka razina homocisteina (a ne kolesterola) tocan pokazivac ateroskleroze (zacepljenja zila). Otpusten je jer je doveo u pitanje ”The Cholesterol Thing” te su mu americke vlasti onemogucile da se bilo gdje bavi daljnjim istrazivanjem.
2. Finska mlijecna industrija Valio je proglasila da su zasicene masnoce i kolesterol bezopasni. Usutkani su teskim napadima medija koji su se nastavili mjesecima.
3. Finski prevod knjige ”Mitovi o kolesterolu” svedskog naucnika Uffe Ravnskova je zapaljena za vrijeme direktnog prenosa finske nacionalne televizije!
Da, ustajanje protiv dogmi je opasno! Paljenje politicki nekorektnih knjiga podsjeca na akcije protiv covjecnosti za vrijeme Velike Inkvizicije i III Reicha.
Znaci, toliko je lose? Srecom nije bas tako. Trenutni nutricionisticki diktatori, ”kolesterolski nacisti” i Big Pharma (industrija lijekova) zakoracili su na nesiguran teren.
Meta-analiza koja je izasla 2010 godine pomogla je da se preoblikuje nase shvacanje o zasicenim masnocama i kolesterolu. Meta analiza znaci da se podaci iz razlicitih istrazivanja na istu temu kombiniraju. Zakljucak (laicki receno) je: nema nikakve povezanosti izmedju unosa zasicenih masnoca i kardiovaskularnih bolesti. Stvarno? No, najupecatljivija je zakljucna recenica studije:
Jos vise podataka je potrebno da bi se ustvrdilo da li se rizik od srcanih bolesti moze povezati za specificni nutrijent koji se koristi kao zamjena za zasicene masnoce.
Ma nemojte se zezati! Za boga miloga koji bi to specificni nutrijent mogao biti?
Zar nije ocigledno da se uklanjanjem ili ogranicavanjem makronutrijenta koji se prirodno nalazi u prehrani i namirnicama, taj isti mora zamijeniti necim drugim? Masnoca daje hrani okus i miris – te se taj gubitak nadoknadjuje dodavanjem secera u hranu da bi ona bila jestiva. Obilje ugljikohidrata (najvise iz secera) te nedostatak zasicenih masti (koje se jos zamjenjuju i biljnim uljima) uzrokuje prejedanje i dovodi do modernih oboljenja kao sto su srcane bolesti, dijabetes, ADHD, poviseni krvni tlak, pretilost, bolesti kostiju, rak i tako dalje.
Lijekovi mogu promijeniti samo jedan biomarker, ali ne i poboljsati necije zdravlje. Novi lijekovi koji podizu HDL (lose ako je nizak) i snizavaju trigliceride (lose ako su visoki) ne poboljsavaju zdravlje srca. No treba pogledati sto radi ljudska biokemija. Cinjenica je da se HDL povecava kad jedemo vise zasicenih masnoca te da se trigliceridi snizavaju kad jedemo manje ugljikohidrata, narocito secera. Ako pratite prehrambene preporuke prema ”piramidi prehrane” jesti cete previse ugljikohidrata u obliku zitarica, kruha, tjestenine, krumpira, vocnih sokova i napitaka, koji svi imaju gadnu sposobnost izazivanja pretjerane zelje za jelom sto dovodi do prejedanja. Na kraju cete to biti vi koji cete izgledati kao piramida i uz to se i razboljeti.
Nadam se da ste se uvjerili da je prehrana sa povecanim unosom prirodnih masnoca i smanjenim unosom ugljikohidrata savrseno sigurna, i sto je jos vaznije, da je takva prehrana kljucna za dobro zdravlje i bolji izgled. Koliko cete medjutim povecati unos masnoca i smanjiti ugljikohidrate, ovisi o vasim tjelesnim predispozicijama i energetskim potrebama. To svatko mora pronaci za sebe.

* sa anitinog bloga (zablude o masnoćama 2)

slanina

Da odmah razjasnimo, kad predjemo na prehranu sa smanjenim udjelom ugljikohidrata, trebamo ih uglavnom zamijeniti masnocama a ne proteinima. Prehrana bogata proteinima sa malim sadrzajem masnoce i ugljikohidrata moze biti kratkorocna strategija za pokretanje gubitka kilograma, ali ne i zdrav nacin prehrane na duze staze. Veliki broj ljudi koji su voljni pokusati, ili su vec iskusili prednosti LCHF prehrane, boje se da sebi ne naskode, posto je opce poznato da zasicene masnoce i kolesterol uzrokuju srcane bolesti i zacepljenje zila. U stvarnosti je ovo toliko daleko od istine koliko je Zemlja daleko od Sunca!
Zasicene masnoce (iz mesa, jaja, maslaca, vrhnja i sl) i kolesterol su vazne komponente zdrave stanicne membrane (ovojnica ljudskih stanica). Zasicene masnoce daju stanicnoj membrani optimalnu cvrstocu a bez kolesterola bi se bilioni nasih stanica pretvorilo u zelatinoznu masu. Za razliku od visestruko nezasicenih masnoca (npr iz biljnih ulja) zasicene masnoce ne oksidiraju tako lako jer imaju vrlo stabilnu molekularnu strukturu. Usput receno, aterosklerotski plak (naslage na zilama) sastoji se uglavnom od visestruko nezasicenih masnoca (i to onih oksidiranih).
Smanjenim unosom zasicenih masnoca, nemoguce je dobiti dovoljno vitamina topivih u mastima (A, D, E, K). Mnostvo hranjivih tvari iz povrca nemozemo iskoristiti ako se povrce ne pripremi sa masnocama i to onim zasicenim, jer samo zasicene masnoc’e imaju sposobnost da se odupru djelovanju visokih temperatura i time ne oksidiraju. Osim toga, masnoca nam osigurava dugotrajnu izdrzljivost, ne dovodi do nedostatka energije te daje najbolju sitost od svih makronutrijenata.
Kolesterol je vazan za zdravo funkcioniranje mozga i stiti od depresije. Djeluje kao snazan antioksidans i cak nas stiti od raka. Bez kolesterola nasa koza nije u stanju sintetizirati D vitamin iz suncevog svjetla. Sa premalo kolesterola nase tijelo ne moze stvarati nove stanice i dovoljno brzo obnavljati stare, sto dovodi do ubrzanog starenja. Osim sto je gradjevinski materijal za tijelo, kolesterol se u tijelu koristi za sintezu hormona koje trebamo za borbu protiv stresa i jednostavno za normalni zivot. Upravo ovo je razlog sto stres podize razinu kolesterola u krvi – jer ga trebamo vise da bi se tijelo nosilo sa povecanim zahtjevima. Stariji ljudi imaju vise kolesterola jer se za vrijeme njihovog zivotnog vijeka stvorilo vise stanicnog ostecenja u odnosu na mladje osobe – zbog toga nije pametno snizavati njihov kolesterol sa lijekovima. Usput receno, ljudi sa visim razinama kolesterola zive duze nego ljudi sa nizim razinama kolesterola.
Buduci da je kolestrol tako vrijedna tvar, proizvodnja ove komplicirane molekule u tijelu pomno je regulirana: vlastita proizvodnja se povecava kad ga kroz prehranu dobivamo premalo, te se smanjuje kad ga dobivamo dovoljno iz namirnica bogatim kolesterolom.
Pa zasto se onda toliko bojimo zasicenih masnoca i kolesterola? Zasto nam je receno da su stetni i opasni?
Prica pocinje sredinom 50-tih godina, kada je jedan covjek pod svaku cijenu zelio otkriti uzrok srcanih bolesti. Iznio je hipotezu da su zasicene masnoce i kolesterol glavni krivci. Ancel Keys se toliko zaljubio u vlastitu ideju da je ”proizveo” dokument kojim je pokazao usku korelaciju (povezanost) izmedju ukupnog unosa masnoca i smrtnosti u 6 zemalja. Zasto rijec ”proizveo”? Zato sto je u to vrijeme imao dostupne informacije iz 22 zemlje! Da je ukljucio sve zemlje, nikakve povezanosti ne bi bilo! Keys je bio ismijan jer je njegova studija imala tako slabu statistiku, pa se odlucio osvetiti. Proveo je istrazivanje u razlicitim regijama 7 zemalja, koja je pokazala kontradiktorne rezultate – npr razlicit broj smrtnosti u razlicitim regijama iste zemlje. Ali Keys i njegovi pristase vidjeli su samo ono sto su zeljeli vidjeti i rezultat istrazivanja je analiziran na nacin koji je zadovoljio njihova ocekivanja (i opravdao trosak miliona dolara novca poreznih obveznika!) Svaki istrazivac otvorenog uma, koji je imao pristup cjelokupnom materijalu, dosao bi do zakljucka da je ucestalost stope srcanih oboljenja bila povezana sa unosom secera! Nazalost cijelo zapadnjacko prehrambeno obrazovanje i savjeti temelje se na ovoj studiji. Sve velike studije kasnije provedene nisu uspjele potvrditi rezultat Keysova istrazivanja, ali javnost je bila obavijestena drugacije – sto se i nastavilo raditi.
Veliki problem sa znanstvenim istrazivanjima je taj sto je moguce koncentrirati se na one metode analize koje potvrdjuju ocekivanja upravo onih koji provode i placaju istrazivanje. Stovise, statisticke analize ostavljaju mnogo prostora za razlicita tumacenja. Dakle, moguce je lagati o rezultatu i doprijeti daleko s njim. Najcesce je abstract (sazetak) jedini dio studije koji se cita, a ne cijela studija.

*anitin blog - zablude o masnocama 1

na dd

New Delhi: An assortment of peas welcomed users to the Google home page on July 20, 2011. The peas arranged in the shape of the Google logo is Google's tribute to Austrian botanist and monk George Mendel on his 189th birth anniversary.
Born on July 20, 1822 in Heinzendorf, Austria (now in the Czech Pepublic) as Johann Mendel he was given the name Gregor when he joined a monastery as a novitiate of the Augustinian order.
He studied physics and mathematics at Vienna and more importantly studied the anatomy and physiology of plants under botanist Franz Unger.

romantika

Zar se nivo ljutske komunikacije nije srozao ? Uverena sam u to. Kada čovjeku padne u ruke jedna hartija sa početka vijeka, jedno pismo između ljubavnika, prijatelja, roditelja i djece - tada jasno uvidimo kako su ti ljudi prošlosti imali senzibilniji rječnik, drugačiji pristup, svaka pismena korespodencija sadržavala je vrijednost maloga književnog djela.
Sada je drugačije, sve se svodi na tanušne sms-ove, ili onaj kleti facebook. Šteta što je jedna tako romantična stvar kao što je pisanje pisama odlazi arhiv istorije, još se pomalo drže čestitke za praznike, ali i one polako blijede i postaju nepopularne. Ta elektrika, računala, mreže i čipovi dali su nam mnogo, ali i oduzeli nešto esencijalno, čini mi se da smo zahvaljujući svemu tome postali više roboti nego ljudi. Nema one romantičarske zanesenosti, prepuštanja, kockanja... Ovo naše vrijeme je sirovo, plastično divlje, nimalo uglađeno... ne sviđa mi se to.

Joseph Mallord William Turner

sofija

Sophia Loren

andric o

Mladost je uvek opisivana, i jedino i mogla biti opisana, posredno tj. po svojim manifestacijama i svom dejstvu na okolinu. Jer mladi ljudi, po pravilu, nisu skloni samoposmatranju, a i kad jesu, nisu sposobni da se sagledaju u celosti ni da se trajno udube u ono što vide. Njih vode nagoni, zaslepljuje ih svet oko njih i zavodi ono što čeka, ono šzo oni misle da ih čeka. A ukoliko su stariji, po sećanju ili posmatranju opisivali mladost, to nije isto, nije ono pravo.
Starost tj. vreme opadanja ili oronulosti posmatrana je i opisana u svim svojim fazama i pojavama, jer zreli ljudi to mogu, i čine to sa zadovoljstvom. U njihovoj potrebi za pričanjem o starenju i starosti krije se žal zbog izgubljene snage i minule mladosti, koja im uvek izgleda krataka i nerazumno iskorišćena, i strah od potpune oronulosti i praznine koju u njima otvara misao o neminovnoj i bliskoj smrti.
Tako se može reći da mladost nije nikad pravo ni potpuno opisana, iako u stvari samo mladost i postoji, a da starost nije ništa drugo do mladost koja je iščezla.

Budite nepovjerljivi prema sebi, svojim osjećajim i raspoloženjima. Budite nepovjerljivi prema sebi pa nećete imati potrebe biti pretjerano nepovjerljivi prema cijelome svijetu. A time ćete biti bolji, pravedniji, svima prijatniji, i samome sebi lakši. Čim osjetite opću zlovolju prema svijetu i nepovjerenje prema ljudima, više nego je to razumno opravdano i potrebno, odmah budite na oprezu, ali prema samome sebi, i obratite pažnju na svoju unutrašnjost, jer je to najbolji znak da nešto u vama nije u redu.
Ljudi nisu toliko pokvareni koliko pokvaren čovjek misli.

Čim vidiš da netko, u razgovoru, bez potrebe tumači tuđe postupke, ili riječi, ili čak samo namjere, i izvodi samovoljne zaključke i donosi stroge sudove, koji su u stvari presude, -znaj da nije dobar čovjek, ni na dobrom putu. I kloni ga se kad god možeš.

Posrnut ćete, ali nećete pasti; a i ako se to desi-izuzetan slučaj! - baš i da padnete, nećete se povrediti nego ćete, čim se pridignete, produžiti mirno i bodro svoj put. Različiti ste od svega oko sebe, sve vam preti i sve vas ugrožava, ali vam se ne može ništa zlo i nepopravljivo desiti, jer u vama od začetka vašega živi skrivena i neuništiva iskra životne radosti koja je moćnija od svega što vas okružuje. Samo ćete celog veka, sve do poslednjeg daha, patiti zbog svoga neprirodnoga položaja u svetu u koji ste bačeni. tako se može reći da vam je, kroz sve mene i obrte dugog života, dvoje zajamčeno i osigurano : duga patnja i sigurna pobeda.

Ništa nije zbrinuto ni utvrđeno, ništa jasno ni izvesno. Niko nije tačan. Svak je nepouzdan i sve je nesigurno, i ništa nije nemoguće.
- A ako nije sve baš tako crno kao što tebi izgleda? Što onda?
- Onda tek ne valja ništa i nije dobro po onoga kome izgleda da je tako.

Vredelo bi, zaista, da postoje život i svet i posle naše fizičke smrti. Vredelo bi već zato što bismo se s vremena na vreme mogli slatko nasmejati svim obzirima, brigama i strahovanjima, i svemu onom što nas sada uznemiruje, muči i satire. A kako, po svemu sudeći, takvoga života nema i ne može ga biti- smejmo se sada. Odmah!

propovedanje

Propovedanje ljubavi

Nema mene al ima ljubavi moje;
Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti.
Dovršava se an u njenoj zahvalnosti
Slično muzici slično praznini, spokojem.

Ona će sačuvati namere moje i tvoje
I vaskrsnuće mrtve rođendane po milosti.
U podnožju vetra nemerljiva sen oholosti
Nestaće u pepelu onih što više ne postoje.

U pusto srce u mrtvo vreme me zovi
Minula čežnjo, da se svet ponovi.
Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um,
Pa mi je prazan dan koji još došao nije
Ko granu koja se izdužuje u uzaludan šum
Neka me nedostojnog vetar obavije.

Branko Miljković

slika dana

stastistika

Statistika
Ponekad zaista zaboravimo koliko smo sretni...
Kad bismo mogli cjelokupno covjecanstvo svesti na selo sa stotinu stanovnika, a poštujući proporcije svih postojećih naroda svijeta, selo bi bilo ovako sastavljeno:
- 57 Azijata, 21 Europljanin, 14 Amerikanaca (sjevernih i juznih) i 8 Afrikanaca
- 52 zene i 48 muskaraca, 70 ne-bijelaca i 30 bijelaca, 70 ne-krscana i 30 kršćana,
89 heteroseksualaca i 11 homoseksualaca...
- 6 osoba bi posjedovalo 59% sveukupnog svjetskog bogatstva i svih 6 bi bili iz Sjedinjenih Americkih Drzava, 80 bi ih zivjelo u kucama bez osnovnih uvjeta stanovanja, 70 bi ih bilo nepismenih, 50 bi bilo neuhranjeno, 1 bi umirao, 1 bi se radjao, 1 bi imao kompjuter, 1 bi posjedovao fakultetsku diplomu...
Ako se svijet gleda u svjetlu ovih podataka potreba prihvacanja, razumijevanja, suosjecanja i edukacije postaje ocita.
Razmislite i o ovome:
Ako ste se jutros probudili zdraviji nego bolesniji sretniji ste od milijun ljudi koji ne će dočekati iduci tjedan.
Ako nikad niste osjetili opasnost rata, usamljenost zatocenistva, agoniju mucenja, ugrize gladi,sretniji ste od 500 miliona (1/2 milijarde) ljudi ovoga svijeta.
Ako mozete otici u crkvu bez straha da vam prijete, muce ili ubiju, sretniji ste od 3 milijarde ljudi ovoga svijeta.
Ako u vasem hladnjaku ima hrane, na vama odjece, nad glavom imate krov i krevet u koji ćete leći, bogatiji ste od 75% stanovnika ovog svijeta.
Ako imate racun u banci, novac u novcaniku i nesto sitnisa okolo u nekoj kutijici, pripadate medju 8% najbolje stojecih ljudi na svijetu.
Ako su vam roditelji jos zivi a uz to jos uvijek u braku, spadate medju uistinu rijetke osobe.
Ako mozete procitati ovu poruku upravo ste dvostruko blagoslovljeni: jer je netko mislio na vas i jer ne spadate medju 2 milijarde onih koji ne znaju citati a imate kompjuter.
Netko je jednom rekao:
Radite kao da vam novac nije potreban.
Volite kao da vam nitko nikad nije nanio bol.
Plesite kao da vas nitko ne gleda.
Pjevajte kao da vas nitko ne cuje.
Zivite kao da je Raj na Zemlji.

psiho

Psycho (1960)
Anthony Perkins - Norman Bates
Alfred Hitchcock (1899-1980)

pisanje

Pisati se mora, a živjeti ne mora.
Mora, ali sta... pisala bih, ali nema inspiracije...i sta sad... ne pisat??? Ne, to ne bih bila ja da tek tako odustanem pa da vidimo o cemu bih pisala... vrtim kalendar uff koliko datuma, koliko sjecanja, koliko dogadjaja, ali zivot ide dalje... toliko presucenog, toliko lazi, toliko tajni... ne znam, nekako me sve to opterecuje, a moram olaksat dusu... ali da prijedjemo na vedrije teme... .............................................................................................................................. ovo nije dobro, nema veselijih tema, a kamoli zanimljivijih. Zivot mi je postao kolotecina, odradjujem dan za danom i neprimjeceno koracam ovom zemljom, a imam potrebu ostaviti trag, ucinit nesto vazno i presudno, biti primijecena makar ponekad imam osjecaj da ljudi pokraj mene prolaze kao pokraj nekih svakodnevnih stvari poput zidova, stupova, zgrada, auta za koje znas da su uvijek tu negdje, ali ne pridajes im neku posebnu važnost...e pa tako se osijecam a to nije lijepo, nimalo... nemojte me pogrešno shvatiti, ne zelim pažnju masa vec pojedinaca s kojima provodim svaki dan 8 sati ili znati da se nekome dopadas zato sto sam bas takva, imati osobu koja te slusa s kojom mozes razgovarati, koja te ozbiljno shvaca, osobu kojoj je stalo, koja primjeti ako si tuzan, ljut, sretan, razocaran... valjda trazim nepostojece...znam da ovo nije bas neka vesela tema, ali zbilja ne znam o cemu bih pisala, a pise mi se... napisala sam neke pjesme koje ne znam da li ce vidjeti svjetlo dana, mozda samo rijetke osobe budu privilegovane pa to i procitaju. Pa sad vise zaista ne znam sta bih napisla, a ne zelim zavrsiti ovaj post ovako sumorno i depresivno... nije mi nista nisam depresivna ni tuzna sto mi u zadnje vrijeme svi govore nego sam razocarana svojim zivotom, ljudima oko sebe koji se ne sjecaju, vec tako lako zaboravljaju i prolazi im zivot bez da su ikada uistinu bili svoji, kriju se iza paravana, smjeska koji kao da je vidljivo pricvrscen na njihova lica, ali to njih ne smeta niti malo jer vazna je samo ta prokleta slika koja je tako vještačka... ponekad mi se cini kao da sam ja iz crno-bijelog filma zalutala u ovo sarenilo u ove sljokice, sjaj koji odvracaju pozornost od zivota, osjecaja, ljudi... a meni je sve to nevazno i zato se ne uklapam... mogla bih jos jako dugo filozofirati, ali ne zelim se zamarati, ne zelim biti na teret ne zelim biti glas stvarnosti i razuma, jer jos uvijek vrijedi ubi glasnika...
...........................................................................................................................
(sa nepoznatog bloga)

sto te nema

Što te nema

Kad na mlado poljsko cv’jeće
Biser niže ponoć nijema,
Kroz grudi mi želja l’jeće:
"Što te nema, što te nema?"

Kad mi sanak pokoj dade
I duša se miru sprema,
Kroz srce se glasak krade:
"Što te nema, što te nema?"

Vedri istok kad zarudi
U trepetu od alema,
I tad duša pjesmu budi:
"Što te nema, što te nema?"

I u času bujne sreće
I kad tuga uzdah sprema,
Moja ljubav pjesmu kreće:
"Što te nema, što te nema"…

Aleksa Šantić
(1868-1924)

komentar

Uh, ponesena lepotom ovog teksta zaboravih u prethodnom postu navesti par korisnih cinjenica. LCHF kao nijedan nacin ishrane ranije, dozvoljava uzitak za sva cula a da pri tom ne narusava harmoniju unosa prirodnih, nama na dohvat ruke dostupnih namirnica. Navescu i kako. Svako LCHF jelo, bez obzira da li se radilo o obroku zasnovanom samo na supi, salati, ribi ili masnom mesu sa umakom ili bez njega, dozvoljava upotrebu prirodnih zacina i trava, pa je tako riba mnooogo bolja ako je zaspemo persunom, limunom i belim lukom, solju i biberom, nego li nekom Vegetom koja je bukvalno prevedeno obicno smece puno raznog otrova! Meso marinirano vinom, belim i crnim lukom sa dodatkom bibera i senfa pravi je uzitak za sva cula, a povrce zapeceno sa sirom i jajima uz dodatak case jogurta savrsena je kombinacija za letnje dane. Za rucak jedna snicla sa grilovanim povrcem prelivena maslacem i dobra mesana salata je pun obrok. LCHF predstavlja lepotu zivljenja sa prirodom u svakom pogledu. Bilje ubrano iznad zemlje, sumsko voce, meso , riba i jaja sasvim su dovoljni da nas odrze u zdravlju i ravnotezi! Obilazeci markete sa LCHF listom shvatila sam da, zapravo 2/3 rafova u prodavnicima predstavljaju smece. Ti isti rafovi preplavljeni su NEPOTREBNOM HRANOM u vidu razno-raznih grickalica punih secera, soli, razno-raznih emulgatora, vestackih boja, aroma, kvasca...jednostavno receno, ja ih dozivljavam kao ambalazu u kojima su spakovane najgore moguce bolesti danasnjice! Osvrnucu se malo i na kucni budzet jer se to pitanje kako tako namece samo po sebi. Naizgled preskup LCHF je u sustini mnooogo jeftiniji u odnosu na bilo koji drugi nacin ishrane. A evo i kako. Sa ovom ishranom ne trebaju vam lekovi, lekari,fizioterapeuti, masazeri...Uz ovaj nacin ishrane ne trebaju vam teretane, vezbe, instruktori.. Jednostavno, vremenom organizam uzima samo ono sto mu je potrebno, pa cete ubrzo nakon prelaska na LCHF shvatiti sa koliko malo hrane pune pravih hranljivih sastojaka i za organizam neophodnih nutrijenata , mozete da zivite sa puno zdravlja i energije a da pri tom novac ne bacate na uzaludne usputne grickalice koje van narusavaju zdravlje !

*Mina iz Morveške (sa bloga Istine i laži o prehrani)

umiranje

Umiranje ljubavi

To što nismo više volšebnici
Što ne razumemo šta šapuće granje
Što priroda govori sa nama
Kao i s drugim svetom
Što nismo bliski više
Sa kamenom i cvetom -
Ljubavi znači tiho umiranje.

To što nam zvezde opet
Kao i drugima sjaje
Što se misli vraćaju u trezno stanje
I kule se oblaka kvare
Što sve dobija obične oblike stare -
Ljubavi znači tiho umiranje.

To što jasno vidimo sve stvari
Proleće što nam ne stavlja na čelo
Što život svetlu oljušticu svlači
I snovi svakog jutra što se smanje
Što se sve na malu ljudsku meru svelo -
Ljubavi znači tiho umiranje.

Desanka Maksimović
(1898-1992)

slika dana

misljenje

Žena na Balkanu

Da skratim priču, jer uopšte ne želim da smaram čitaoce svim tim vajnim teorijama zavjere i velikim pričama koje prate svako pominjanje položaja žene na ovim prostorima: osnovni problem žena na Balkanu jeste što su njihova prava apsolutno neproporcionalna njihovim obavezama. Tačka.
Nema tu previše filozofije: žena ovdje mora da stigne da rodi djecu, da brine o njima, da brine o mužu, da brine o muževoj familiji, da održava kuću, da radi, napravi karijeru, da stigne da brine malo i o sebi (kako inače da bude poželjna svom mužu, zjenici oka svoga). A dan ima dvadeset i četiri časa. Za to vrijeme, Njegovo Veličanstvo Muž je na poslu, ili jadan brine zato što nema posla. Njemu je uvijek najteže, kakogod da se okrene. Ovo društvo je talac nesposobnih i patetičnih muškaraca, a uopšte nije teško provaliti i razloge takvog stanja.
Radi se o tome da je muški šovinizam na Balkanu prosto vrijednosno-kulturni obrazac funkcionisanja društva. Da se razumijemo, i muškog i ženskog šovinizma ima svuda, pa tako i kod nas. Međutim, za razliku od nekih razvijenijih sredina, u kojima ima svega u razumnim mjerama, kod nas se radi o modelu na kojem je zasnovan cijeli sistem. Taj vrijednosno-kulturni obrazac podrazumijeva tip „muškarčine“ koji je u javnosti jedno, a u četiri zida se radi o jednom iskompleksiranom slabiću koji je frustriran jer realno nije sposoban da se nosi sa ulogom mačomena koju je oberučke prihvatio, te se zbog toga najčešće ili iživljava na ženi i djeci, ili se prepušta nekoj drugoj patologiji (laganju, izmišljanju, preljubi, alkoholu i sl.).

*Tina J. sa bloga Teza-Antiteza-Sinteza

nasa ljubav

Naša ljubav

Noć me ta u mladosti stiže
Pa mi u srcu spava da ne ozebe!
Videste li pseto koje čovek tera od sebe
A ono mu i dalje ruke liže?

Sa mnom je tako: mogu i ne mogu bez nje.
Kada se osamim zaogrne me ogrtačem snova.
I mada mi davno reče sve
Uvek je za me nova.

Danima se koljemo kao hijene
I jedno u drugom vidimo kugu
A opet… izvan te kobne žene
U mojoj duši nema mesta za drugu.

Otkad se znamo sanjamo da se rastanemo
I već sam od toga kao mesec žut
Pa se opet neobjašnjivo sastanemo
Da zajedno produžimo put.

Ne znam više da li je to ljubav
Ili zagonetni čulni mrak;
Znam samo da bih se bez nje razbio kao splav
O rečni brzak.

Rade Drainac
(1899 -1 943)

odmor

odmor

u proslim danima
izgubili smo sve
krojim ti pesmu bez reci
unutra ciste emocije
svana kolaz od tudjih reci
a sta ti htedoh reci
kad god cujem crnjanskog
cujem kako mi govoris serenadu
k'o nekad pricu
sad si samo vetar ili tisina
jablan ili bor
i molis da ne placem
da odmorim
ko zna gde cemo biti dogodine
kad bagrem zamirise beo
a ja bih htela mili moj isto
da zivimo prokleto cisto
a kad dodje vreme
da umres posle mene
da pricas
dok ja odmaram
pricu
dolazi dan
koji cekam ovde zakopana

1. 7. 2011.

zena

Žena

Srce mi je milosti izvor;
moje reči se uz rane previjaju
kao listovi lekovitog bilja
koraci mi umeju da vode
i one što lutaju bez cilja.
Mene privlače oči nesrećnika
i čela samoubica
nesanicom ispijena.
Sa mog čita se lica
da sam deset puta sestra
pa jednom žena.
Ne bih mogla voleti bez tuge.
Rođena sam da na krilu nišem
bolove čije dok ih ne ublažim,
rođena nad čijim snovima
nemirnim da uplašeno dišem.
Ne bih mogla voleti bez tuge
ni radosna priviti na nedra.
Ne bih mogla pružiti ruku
onom kom laka su jutra
a uzglavlja vedra.
Rođena sam da živim za drugog.
Preliva se samilost srcu preko rubova.
Na dlanima mi piše da umeju da vidaju
u očima da umeju da greju
na usnama da gorčinu skidaju.

Desanka Maksimović
(1898-1992)

*sestri Miri za rođendan

sto x

...po stoti put zavrsavam letnji deo postanja na blogu ponavljajucu, pa brisuci postove: pesmu o emiliji i sliku koju sam naslovila: odmor; jer mi ona izgleda kao raj za dusu, odmor za oci... i evo sad i moje slike moga stola, moga novog stola, sto je na sred moje stare sobe... sto je uvek centar sobe, soba je moj mali svet, novi sto je ukras mog malog sveta, mog mikrokosmosa... sta pisati kad slike govore vise od sto reci... o hrani uopste, o novoj ishrani kao nacinu zivota, o staroj prici o kcerki, o novom prijateljstvu sa bivsim mm... i o spremanju sobe i stana, o nadanju, o doruccima, zavrsenim realitijima, o starim spanskim sapunicama i novim turskim serijama i filmovima na tv-u... o ruckovima tacno u 2, o orasima, semenkama i kefiru, o novcu i stanovima, i usisavanju i pranju deka, o macku u ss zavucenom u jorgan posle porcije piletine, o citanju poezije na netu, o pisanju na starom forumu i emiliji kao starom i novom nicku, o slusanju inxs-a i nevernih beba, i o napokon pronadjenom kokosovom ulju u butiku badem na bascarsiji i uzimanju istog malim kasicicama, i o novoj kutiji za puter i obrisanoj prasini i opranim prozorima magicnom krpom, o kisnim danima i opet zaspaloj po danu staroj devojcici, o ne-opravim sudovima, o lignjama sa krompirom za njih i blitvom za mene za danasnji rucak, o zvaki orbit, kikirikiju i komadicima crne cokolade, o piletini i ribi na maslinovom devicanskom ulju, o travnickom siru, ovcijem ili kravljem i suvoj pecenici ili vratu... o planovima za odlazak na pale, i o planovima za krecenje naseg stana na jesen... o sestrinom sutrasnjem rodjendanu, o dorucku koji se hladi, o greskama na tastaturi, i o brojevima u svemu, o novim pesmama koje pisem i starim pismima koje citam, o internetu koji ne placam peko leta jer reala leta je sveta, o svilenim zelenim pantalonama koje opet nosim sa crnim maicama i novim naocalama kojima gledam tv, i o jos nepopravljenom kutnjaku i neskinutom kamencu, o jos neporavljenoj bateriji za tuširanje, i o skorom farbanju i sisanju kose, o radovom skidanju kg i kupovini domacih jaja i sira, o njegovom pranju sudja i vikanju na sonju, o njemom sedenju na stolici i gluvoci na sve ovo za trun njene srece, o jos neizvanjenim pasosima, nepopravljenim zubima, nekupljenim koferima, neopranim stvarima, nebacenim nepotrebmim predmetima... o njenim vec starim snovima o americi koje prenosi iz godine u godini kao uvek nove i o mojoj staroj, novoj sobi i njenom novom centru, o stolu sa 4 noge i utrobom ispod poklopca, punom meni vaznih sitnica... bas kao paviceva kutija za pisanje... inventar, sa bezbroj duplih dna i pretinaca, u kome se pronalaze predmeti različite starine i simbolične vrednosti...

emilija

Starinska molitva za Emiliju

Neka nađe sreću Emilija
crven končič
nek se smeje
neka mirno spava.

Nek živi Emilija
sa onim koga ljubi
ne moram da budem ja
nek ona živi...

Nek postane majka
nek joj šikne mleko
nek joj dete živi.

Nek se seti Emilija
prozora na niskoj kući
i jesenje uspavanke.

Nek joj se ispuni želja:
stara klupa
niska kuća izvan grada.

I kad zbraja dane
nek se seti mene
i mojih molitava…

Nek sa decom večerava
pod zvezdama za dugim stolom.

A kad joj mreti dođe
u poslednjoj suzi
nek bude i mene.

Te večeri nad njenom ikonom
nek prođu rumene zvezde.

Od njenih zvona nek proplaču
i neznani na svome putu.

Nek umre samo posle mene
ma gde se obreo
i ma gde bio.

Amin

Slobodan Marković – Markoni
(1928-1990)

posudje

John Currin

Foruma o HCHF: http://lchfhrvatska.freeforums.org/index.php

pismo zeni

Pismo ženi

Vi pamtite
vi sve dobro pamtite, znamo
kako sam stajao
vama sučelice;
uzbuđeno ste hodali po sobi amo, tamo
i grube mi riječi
bacali u lice.

Govorili ste:
rastati se treba
da vas je slomio
ovaj život gadan
da vam je služit koru hljeba
a meni je -
da sve niže padam.

Ljubljena!
Srce niste dali meni.
I niste znali da sred toga drača
ja bijah kao konj, i sav u pjeni
ošinut bičem smiona jahača.
Vi niste znali,
u dimu što se klati
i u životu koji šiba bura,
mučim se stoga što ne mogu znati
kamo nas sudba događanja gura.

Licem k licu
lica vidjet nije.
Vidi se bolje na rastojanju.
Kad more kipi i vrije -
brod je u bijednome stanju.
Zemlja je brod!
I naglo neko
u život novi, novu slavu
i pored bure, ravno prijeko
uputio je lađu pravu.

Tko od nas nije na palubi tako
psovao, bljuvao, padao s nogu?
Malo je tih što sasvim lako
valjanje takvo podnijeti mogu.

Tada sam i ja
uz huku voda
no dobro znajući što radim
sišao na dno ovog broda
jer povraćanja tog se gadim.

To dno bješe -
ruska krčma neka
i ja uz čašu svakim danom
znajuć da patnji nema lijeka
ubijam sebe
u otrovu pjanom.

O ljubljena!
ja bijah zao
i oči su vaše
bolno sjale
jer pred vama sam često znao
traćiti sebe na skandale.

Vi niste znali
u dimu što se klati
i u životu koji šiba bura
mučim se stoga
što ne mogu znati
kamo nas sudba događanja gura.

Godine su prošle.
ja sam u dobu inom.
Ne osjećam i ne mislim po staru.
I govorim za praznike, uz vino:
hvala i slava kormilaru.
Danas me neka
tiha nježnost peče.
Sjetih se vašeg umora i jada.

I evo, žurim,
hoću da vam rečem
kakav sam bio
i kakav sam sada!

Ljubljena!
Mogu ponosno da pišem:
ja nisam pao umirući
i sad u ovoj zemlji, više
od sviju, saputnik sam ljući.

Ja nisam taj
što bijah tada.
Ne bih vas mučio
ko u ono vrijeme.
Za znamen slobode
i časnog rada
čak do Lamanša spreman sam da krenem.

Oprosti mi...
ja znam: vi ste druga -
vi provodite s mužem život čedan
i ne treba vam prošli jad i tuga
i ja sam vama
posve nepotreban.

Nek život vodi vas
zvijezda što plamti
pod toplim dlanom obnovljene sjeni;
No s pozdravima
zauvjek vas pamti
poznanik dobri, vaš Sergej Jesenjin

Sergej S. Jesenjin

lily

*lilly

o ljubavi

-Nažalost svaka prava i velika ljubav mora da se završi tragicno...ili raskidom ili brakom.

-Prave ljubavne price se nikad ne završavaju.
-Ako pokažete ljubav ništa ne gubite,ako prikrivate ljubav bicete na gubitku.
-Ljubav je bolji ucitelj nego dužnost.
/Ajnštajn/
-Ako nadjete u svom srcu da brinete za još nekog osim za vas znaci da volite.
-Ako birate izmedju ljubavi i karijere karijera je bolji izbor... ali znajte da nemožete da spavate s njom.
-Ljubav je cin beskrajnog opraštanja ,ljutnje i opraštanja koje postaju navika.
/Petar Ustinov/
-Ljubav pobeduje vreme, zaljubljenima trenutak može biti vecnost a vecnost tek otkucaj sekunde.
-Jedna rec oslobadja nas od svih bolova i težine života:to je ljubav.
/Sofokle/
-Onima koji žive u ljubavi nikad nije dosadno.
-Radi sve iz ljubavi jer u njo j leži istinska snaga,a ko voli mnogo može uraditi mnogo,i može mnogo postici,a što je uradjeno u ljubavi dobro je uradjeno.
/Vincent van Gog/
-Jedna stvar koju nikad nemožeš dobiti dovoljno je ljubav i stvar koju nikad nemožeš dati dovoljno je ljubav.
/Henri Miler/
-Nezrela ljubav kaže: Volim te jer mi trbaš. Zrela ljubav kaže: Trebaš mi jer te volim.
/Erih From/
-Ni viši stepen inteligencije ni znaje ni mašta ne cine genija.Ljubav ,ljubav,ljubav to je duša genija.
/Mocart/
-Teže je prikriti osecanja koja imamo nego glumiti ona koja nemamo.
-Jezik ljubavi je u ocima.
-Bolje ljubiti pa izgubiti nego nikad ne ljubiti!
-Nada je najvažnija hrana ljubavi.
-Prava ljubav nikada nista ne zahteva vec samo daje,prava ljubav samo pati i nikada se ne smeje i nikada se ne sveti.
/Mahatma Gandi/
-Covek koji voli nema straha.
/Lao Ce/
-Ljubav je jedina igra u kojoj obe strane mogu pobediti.
-Ljubav je najplemenitija snaga uma.
-Što vide i slepi ne vide zaljubljeni.
/Matija Beckovic/
-Žena živi za prvu ljubav a muškarac za poslednju.
-Ljubav je ko rat lako se pocinje a teško okoncava.
/Mencken /

o prijateljstvu

-Zdravlje,ljubav i prijatelji su najveća bogatstva u životu.
-I prijatelju treba prijatelj.
-Prijateljstvo je jedinstvo duša a ljubav jedinstvo srca.
-Prijateljstvo je ugovor kojise potpisuje osmehom a raskida suzama.
-Prijateljstvo muškarca i žene često prelazi u ljubav ali ljubav nikad ne u prijateljstvu.
-I prijatelju treba uvek reći istinu u lice.
-Prijatelji ne lažu jedan drugoga već jedan za drugoga.
-Čovek bez prijatelja je ko knjiga koju niko ne čita.
-Najbolji prijatelj može samo jednom da te povredi...kad umre.
-Biti s prijateljem nikad nije gubljenje vremena nego uživanje.
-Prijatelj te uvek prihvata onakvog kakav jesi.
-S kim si takav si.
Život je lakši kad prijatelj korača pored tebe.
-Ako želiš da kažeš neku tajnu svom prijatelju znaj da i on ima prijatelja.
-Znaj da imaš manje prijatelja nego što misliš.
-Prijateljstvo i ljubav se ne biraju oni se dogadjaju.
-Roditelje ne možemo birati ali prijatelje i bračne drugove možemo.
-Bez prijateljstva i ljubavi nema prave sreće.
-Tvojih suza je vredan samo onaj koji ti ih nikad neće izazvati.

tiger

zbogom

* * *

Zbogom!... Nikada možda neću
tvoj mili više čuti glas,
nikada neće ruka moja,
grleći tebe u samoći,
rasplesti tvoju gustu vlas;
niti će ikad više moći
čarobna senka tamne noći
u zagrljaju naći nas...
I sve to zašto? Ja sam znao:
tuga i radost - sve je san.
I dok sam slatki sanak snivo,
s gordošću ja sam očekivo
rastanka našeg tužni dan.
Tako pobožno fakir pada,
služeći verno bogu svom:
svršetak igre smrt mu sprema,
al' on od smrti straha nema,
nego se gordo sreta s njom.
(1887)

Vojislav Ilić
1860-1894

macka

kruh

Kruh s orasima (Anita)
Ovaj kruh je stvarno dobar i vrlo jednostavan za napraviti. Svidja mi se sto u njega idu orasi u komadu pa kad se kruh nareze ti orasi lijepo izgledaju a i zanimljivi su za grickanje u kruhu.
Sastojci:
* 200 g lanenih sjemenki (4 dl)
* 200 g orasa
* 250 g crème fraîche (kiselo vrhnje sa 34% mm, u zamjenu dobro ide mileram sa 30% mm)
* 5-6 jaja (5 velikih ili 6 malih)
* 3-4 zlice zobenih posija (mekinja) ili 1 zlica psyllium praska (Fiber Husk)
* 2 cajne zlicice praska za pecivo
* 1 cajna zlicica soli (ravna)
* 70 g maslaca
* po zelji dodajte zacine za kruh. u svedskoj je npr uobicajeno koristiti mjesavinu zacina za kruh (brödkrydda) koja se sastoji od mljevenog anisa, sjemena koromaca i kumina.
Priprema:
Maslac neka je omeksan na sobnoj temperaturi. Pecnicu zagrijte na 175 stupnjeva. Sameljite lanene sjemenke, orase ostavite cijele. Istucite pjenasto jaja pa dodajte omeksani maslac, crème fraîche ili mileram, mljevene sjemenke, sol, prasak za pecivo i zobene posije. Izmutite sve mikserom i na kraju dodajte orahe. Ovisno da li koristite psyllium prasak ili zobene posije, te crème fraîche ili mileram, tijesto moze biti razlicite gustoce. Zato ako mislite da je tijesto pregusto, dodajte malo vise milerama ili malo jogurta. A ako mislite da je tijesto previse rijetko, dodajte malo vise mljevenih sjemenki.
-Kalup za pecenje kruha oblozite papirom za pecenje i prebacite tijesto u kalup. Pecite na 175 stupnjeva 1 sat i 20 minuta (80 minuta) ili dok ne provjerite da je kruh gotov. Kruh cuvajte u najlonskoj vrecici. Ako ce vam trajati vise od 3-4 dana onda ga cuvajte u frizideru.
-Snita ovog kruha (normalne velicine) sadrzi manje od 1 g ugljikohidrata.

nizvodno

Nizvodno

Dok lutam predelima svoga sklopljenog oka
gde ni jedan cvet nije uzaludan niti izmišljen
ona mi ispere glas i smiri ga, pesma bez reči
pošao sam negde a udaljavam se o vodo

Ti si glas ptice posle ponoći vremena
anđeo s dvostrukim licem i potaja
daleko iza svetlosti daleko iza časova
kada je smrt velika maska sunca

Izmenih se pevajući kasnim te reko
u noći zasađenoj najlepšim baštama
duh mi valovlju sličan al’ istrošen na bizarne
cvetove
što cvetaju u našem oskudnom znanju

Dan se udvaja gde se rađa vreme buduće noći
veliki vodeni duše nad gorama kad grom mi
snuješ
u sluhu kad mi prostore pomešaš
reko sa srcem od vetra kada mi sve nade zbuniš
Možda bi trebalo da pevam tako
da se ne razlikujem od drugih koji silaze po
vodu
ali pored tebe najbolje sazreva moja podsvest
smeštena između sunca i meseca

Branko Miljković
(1934-1961)

ti

serenada

Serenata

Čuj, plače Mesec mlad i žut.
Slušaj me, draga, poslednji put.

Umreću, pa kad se zaželiš mene
ne viči ime moje u smiraj dana.
Slušaj vetar sa lišća svelog žutog.
Pevaće ti; da sam ja ljubio jesen,
a ne tvoje strasti, ni članke tvoje gole
no stisak granja rumenog uvenutog.

A kad te za mnom srce zaboli
zagrli i ljubi granu što vene.
Ah, niko nema časti i strasti
ni plamena dosta da mene voli;

No samo jablanovi viti
i borovi pusti ponositi.
No samo jablanovi viti
i borovi pusti ponositi.

Miloš Crnjanski
(1893-1978)

kruska

John Currin

moto

1. Prvo te ignorišu.
2. Zatim ti se smeju.
3. Zatim se bore protiv tebe.
4. A onda pobedjujes.

Mahatma Gandhi

slika dana

trenutak

Trenutak

Eto
I to baš sada
Kad smo do grla siti pesme
I ležimo tako prirodno svako na svojoj postelji
svako u svojoj travi
Skoro kao mrtvi što leže nekoliko spratova pod nama
Ili čak još dublje jednostavni
Otprilike
Kao oni mrtvi koji leže za nekoliko spratova pod
njima
Eto
Dolazi stara kiša
(Slučajno baš ja kažem)
Obična kiša
O
Kiša koja se cedi niz koncentrični list
preko puta
Niz pobrkanu krljušt jednog krova
Takođe preko puta
Niz staklo
Niz jedan šešir preko puta
I mi prestajemo da budemo baš sasvim prirodni
Ili bar neki prestaju
A i to je dovoljno
Čak premnogo
Čujemo neki mali šum koji se provlači kroz
prozor ili kroz iglene uši
Šum koji zvoni kao razapeta žica
Šum koji bruji
Koji se produžava i vraća čas tamo čas ovamo
Mali šum
Pa veliki
Šum mali
Jedna grdna nesloga
Čas u ulici
Čas u nama
Nesporazum koji samo bruji a ima daleko veću
ambiciju
(Mogli smo ležati svako u svojoj travi)
Eto
Tu možda leži poreklo naše zabune
(Slučajno baš ja kažem)
Tu
Ili negde oko toga
Tu možda leži poreklo naše zabune.

Stevan Raičković

leto