glukoza

Ugljenohidrati – Glukoza, Ne šećer!

Kradljivci energije

Molekuli koji se razlože iz proteina, masti i ugljenohidrata su složeni šećeri za razliku od šećera koji se dodaje u komnercijalnu hranu.
Najpoznatija komercijalna “prazna” hrana i kradljivci energije su:
kuhinjski šećer, belo brašno, testenine, beli pirinač, voće u konzervi,
piće u konzervi, kuvani pasulj u konzervi, alkohol, čaj, kafa, penušava
pića, kolači, keksi, gotova jela, kupovni sosovi, većina cerealija, brza
hrana i slatkiši.
Ljudi koji konzumiraju ovu hranu stimulišu hormon adrenalin, koga prave adrenalne žlezde. Adrenalin se proizvodi prvenstveno kada telo oseti opasnost ili izazov – sindrom “tuče ili bežanja” – kako bi se pripremilo na akciju. On uzrokuje da srce brže kuca, da pluća uzimaju više vazduha, da jetra ispušta dodatnu glukozu u krv, i da se krv skreće od ne-vitalnih delova tamo gde će biti korisnija, kao što su noge. Ako se adrenalin stalno prekomerno proizvodi zbog stimulišuće hrane, to može dovesti do opšteg umora. Često nemamo pojma koliko šećera jedemo. Kada pogledate na etikete na namirnicama, naći ćete šećer skoro svuda. Međutim, ishrana u kojoj ima previše ugljenohidrata može da poremeti osetljivu ravnotežu nivoa šećera u krvi.
Stres je takođe kradljivac energije, jer on podstiče ispuštanje rezervi glukoze iz jetre i mišića, obezbeđujući kratkotrajnu energiju ali dugoročan umor, jer se stokovi energije stalno prazne. Tokom reakcije “tuča ili bežanje”, jetra ispušta glikogen (rezerve šećera) u krv, i podiže šećer u krvi. Zato produžena izloženost stresu može da opustoš nivo šećera u krvi. Na isti način, kofein i stimulansi kao što su nikotin u cigaretama takođe podižu šećer u krvi naprezanjem adrenalnih žlezda – one ispuštaju dva hormona, kortizol i adrenalin, koji remete proces varenja i nalažu jetri da ispušta rezerve glikogena.
Nerafinisani ugljenihidrati iz voća, povrća i celozrnih žitarica imaju relativno nizak nivo ugljenohidrata i ispuštaju njihov šećer polako u vašu krv.
Nasuprot tome, tipični čovek danas jede vrlo malo nerafinisanih ugljenohidrata.
Umesto toga, jedemo ogromne količine rafinisanih ugljenohidrata,
uglavnom u obliku šećera (naročito kuhinjskog šećera i kukuruznog sirupa bogatog fruktozom),
obranog mleka, voćnih sokova, sušenog voća, i rafinisanog skroba
(belo brašno u hlebu, peciva, testenine i slično).
Na ovo se dodaje druga skrobna hrana kao što je pečen krompir i beli pirinač.
To je ishrana za koju vaše telo nije napravljeno da se sa njom bori.
Ona donosi propast šećera u krvi i insulina.
Insulin je hormon koga pankreas proizvodi da kontroliše upotrebu, distribuciju i
čuvanje energije u vašem telu obrađivanjem šećera u krvi.
Insulin snabdeva gorivom vaše telo prenosom glukoze iz krvi u ćelije,
gde se onda prenosi u mitohondriju, male strukture unutar ćelija koje deluju kao
male elektrane za sagorevanje glukoze.