rodjendan

evo danas mu je rodjendan, ne znam koji po redu, ali ne zaboravljam to... gde je, kako je i kako da mu zazelim srecu? ovde, nekom pesmom, nekim cvetom... u krticnjaku gde sam sakrivena i u hladnom maju... ove godine sam u oseci svojih godina, u odricanju u nadu i ljubav, ali ono sto je bilo zadnje ostaje kao poslednji, nepromenljivi testament svim nadama, verama, ljubavima...
zasto sam odustala i od sebe, zar nemam vremena za knjige, pesme, slike... imam... kriza starenja... sve se naglo dogidilo, to me pogodilo i sad tesko i polako prihvatam sebe ovakvu kakva jesam... kad se izmirim sa samom sobom, a ostane bar trun onog bivseg u meni, sa njim cu ziveti... u tom trunu u oku i dusi mesto je malo, ali lepo i za tebe mili i za tvoje vreme koje ti dolazi, ja ti zelim da ti vreme uvek dolazi kao sto meni odlazi... i u tom razmimoilazenju vremena skoro da nema sanse da se sretnu nasa dva trena, ali ko zna, ko zna osim nasa sama sudbina... mozda, mozda mili moj, neki stari pescani vetrovi doduvaju onaj moj trun u neki tvoj tren i dogodi se susret stoleca, milenijuma, svetlosnih godina...