čitanje2

Ko smo

Ja sam svetlost iz mraka.
Ti si nasmejana godina.
On je glasnik proleća.

Ja sam ples leptira i skakutanje vrapca.
Ti si ton predvečerja.
On je dobrota što se razliva po ljudskim rukama.

Ja sam izmišljena stvarnost novog doba.
Ti si mašta što preobražava dimenzije vremena i prostora.
On je letnje Sunce što se daje i razliva.

Ja sam ispunjeno obećanje.
Ti si dah novog govora.
On je neugasiva vatra.

Ja sam pružena u prijateljski stisak ruka.
Ti si ljubav što se izliva iz srca.
On je nežnost napupelih u proleće grana.

Ja sam ljubav na prvi pogled.
Ti si lakoća kretanja od mesta do mesta.
On je iskra života što se razgoreva.

Ja sam borba za prava poniženih.
Ti si zagrljaj od kog osećam slast samopouzdanja.
On je sazdan od praštanja.

Aleksandar Košarčić

slika dana

čitanje1

Ipak je ljubav najjača

U jednom selu zvanom Tuga, življaše Igor. Najsiromašniji stanovnik tog sela.
Doduše ni drugi nisu imali nešto bogzna šta,ali on nije imao baš ništa.
Jeo je semenke korova.
Toliko je bilo siromašno to selo da je u njemu bilo tri drveta i dva žbuna.
A najbogatiji čovek je imao pet kokošaka, jednu svinju, psa, tri pacova i debelu ženu
kojoj bi svakog petka curilo mleko na levoj sisi.
Igor probudivši se jednog jutra gladan ko' pas.
Nazuje svoje cipele koje su vremenom počele da liče na čarape i ode kod bogataša.
Bogataš mu sa mržnjom reče da nema ništa.
A njegova žena se sažali i namigne Igoru i tiho mu reče da je danas petak i da je
u ponoć sačeka kod svoje kuće i da će ona doći da ga podoji.
Skazaljke se spojiše.
Vrata Igorove kuće zaškripaše.
I on pošto beše jako gladan počeo je da sisa odma' sa vrata.
Ubrzo se njegove usne nadjoše i na nekim drugim mestima, gde ne teče mleko.
Beše to lepa noć za Igora, puna poljubaca i mleka.
Bogataševa žena zavoli Igora i ostane kod njega i rodi mu sina.
Dečko beše vrlo marljiv, a pošto se u tom selu nije cenio rad .
On ode u drugo selo.
Obogati se i vrati se kući bogat sa lepim namerama.
Selo Tuga po njegovom dolasku procveta k'o višnja u proleće.
Ne beše više siromašno, nego lepo i sretno.
A Igorova žena beše najcenjeniji stanovnik tog sela .
Jer su svi znali da nije bilo njene Ljubavi ne bi bilo ni njihovog plemenitog sina.

Aleksandar Košarčić

mira-romi

juli-la-notte

***m. antonioni
marcello mastroianni
jeanne moreau

slika meseca

bezecovanje

Strancizmi u srpskom jeziku: Turcizmi, kao strancizam u srpskom jeziku, su odavno odomaćeni, što nije ni čudo, obzirom na onolike vekove pod turskom vlašću. Da nije bilo upornih stvaralaca i čuvara srpskog jezika, možda bismo danas, čak, i pričali turski. Turcizmi, za mene, i nisu strancizmi u pravom smislu reči, pa mi i ne smetaju. Ali, šta reći za anglicizme koji su od pre nekoliko godina kod nas u "trendu"? Da li od srbijanskog "imidža" i "stajlinga" možemo stvoriti neki "brend"? Ako "konsalting" bude dobar i "ketering" na "partiu" na nivou, možda se "menadžeri" usaglase u vezi "biznisa". "PR" je komentarisao moj "CV" i zaključio da sam dobar za "advertajsing" i "marčendajzing". "Fašion vik" je bio uspešan. Kad se setim još nečega, pisaću. Za sada je i ovo dovoljno, što se tiče našeg srpskog jezika. Umesto da čuvamo naš lepi jezik, najjednostavniji za učenje od svih jezika, mi, po običaju da volimo sve što je tuđe, nismo zadovoljni onim što imamo, već nam trebaju tuđe reči kojima, čak, ni značenje ne znamo. A tek 'estrada' dok ceka u 'bekstejdzu' dok im 'stilisti' popravljaju 'autfit'.. puni su ih 'in magazini'.. Propast!

blondie

André Kertész: On Reading

o FB

" Tu (na FB) je pristigao najveći broj onih za koje se nekada američki pisac Čarls Bukovski čudio pitajući se zašto svako mora da bude neko!? Facebook lišava ljude stvaranja odnosa čovjeka prema čovjeku, stvara privid željenosti, privid važnosti, podstiče voajerizam i druge perverzne aktivnosti o kojima je govorio veliki Dostojevski. Uz Facebook se dovršava ideja o ljudskom rodu koji sve više i dublje tone na dno."
E. Kusturica