arsen

Arsen Dedić (Šibenik, 28. srpnja 1938. - Zagreb, 17. kolovoza 2015.)

čitanje2

Ko smo

Ja sam svetlost iz mraka.
Ti si nasmejana godina.
On je glasnik proleća.

Ja sam ples leptira i skakutanje vrapca.
Ti si ton predvečerja.
On je dobrota što se razliva po ljudskim rukama.

Ja sam izmišljena stvarnost novog doba.
Ti si mašta što preobražava dimenzije vremena i prostora.
On je letnje Sunce što se daje i razliva.

Ja sam ispunjeno obećanje.
Ti si dah novog govora.
On je neugasiva vatra.

Ja sam pružena u prijateljski stisak ruka.
Ti si ljubav što se izliva iz srca.
On je nežnost napupelih u proleće grana.

Ja sam ljubav na prvi pogled.
Ti si lakoća kretanja od mesta do mesta.
On je iskra života što se razgoreva.

Ja sam borba za prava poniženih.
Ti si zagrljaj od kog osećam slast samopouzdanja.
On je sazdan od praštanja.

Aleksandar Košarčić

zapis

Ithaca

When you set out for Ithaka
ask that your way be long,
full of adventure, full of instruction.
The Laistrygonians and the Cyclops,
angry Poseidon - do not fear them:
such as these you will never find
as long as your thought is lofty, as long as a rare
emotion touch your spirit and your body.
The Laistrygonians and the Cyclops,
angry Poseidon - you will not meet them
unless you carry them in your soul,
unless your soul raise them up before you.

Ask that your way be long.
At many a Summer dawn to enter
with what gratitude, what joy -
ports seen for the first time;
to stop at Phoenician trading centres,
and to buy good merchandise,
mother of pearl and coral, amber and ebony,
and sensuous perfumes of every kind,
sensuous perfumes as lavishly as you can;
to visit many Egyptian cities,
to gather stores of knowledge from the learned.

Have Ithaka always in your mind.
Your arrival there is what you are destined for.
But don't in the least hurry the journey.
Better it last for years,
so that when you reach the island you are old,
rich with all you have gained on the way,
not expecting Ithaka to give you wealth.
Ithaka gave you a splendid journey.
Without her you would not have set out.
She hasn't anything else to give you.

And if you find her poor, Ithaka hasn't deceived you.
So wise you have become, of such experience,
that already you'll have understood what these Ithakas mean.

Constantine P. Cavafy

ženi

Pesma ženi

Ti si moj trenutak, i moja sen, i sjajna
Moja reč u šumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka -
Jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna kao mladost; neka
Tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo što duša prosneva;
Poljubac je susret najveći na svetu.

Od mog priviđenja ti si cela tkana,
Tvoj je plašt sunčani od mog sna ispreden;
Ti beše misao moja očarana;
Simbol svih taština porazan i leden, -

A ti ne postojiš nit' si postojala;
Ro?ena u mojoj tišini i čami,
Na suncu mog srca ti si samo sjala:
Jer sve što ljubimo stvorili smo sami.

Jovan Dučić

treće sledstvo

Video sam jutros
leptire crne
po balkonskom cveću

I njihova smeđa krila
nad žbunjem
u kojem se gnezdi
zrela malina

U livadsko cveće
na rubu šume
uglavili se leptiri
i prenose polen

pokazujući
da i oni koji ne vide
mogu da se vole

Miodrag Pavlović
(1928)

reč u snegu

noćas mi napiši jednu reč u snegu
onu što je tražih u zlatnome gradu
gde je nebo nisko
grimizno i svetlo
da mi verno svetli u predgrađu
sna

Miloš Zubac

sirota odsutnost

Oca pravoga nisi imala
Majka ti nije bila kod kuće
Kad si u sebi svet ugledala
Rodila si se greškom

Imaš stas napuštene provalije
I sva na odsutnost mirišeš
Rodila si sebe sama

Vrtiš se u plamenim traljama
Razbijaš sebi glavu za glavom
Skačeš sebi iz usta u usta
I staru grešku podmlađuješ

Sagni se gola ako možeš
Do moga poslednjega slova
I pođi njegovim tragom

Sve mi se čini sirotice
Da u neku prisutnost vodi

Vasko Popa
(1922-1991)

započeta godina

Započeta godina
sa poplesnivelim okrajcima
zabludnog hleba


Pij
iz mojih usta

Paul Celan

12

Prisutna si U žiži moje samoće

Sa dve ruke Kako bih svet zagrlio

Prisutna si U prozoru moje suze

U dva oka Kako bih svet udomio

Prisutna si U svakoj mojoj pesmi

U jednom snu Kako bih svet obogatio

Vasko Popa

ljubav poezije

Ljubav poezije

Ja volim sreću koja nije srećna
Pesmu koja miri zavađene reči
Slobodu koja ima svoje robove
I usnu koja se kupuje za poljubac

Ja volim reč o koju se otimaju dve slike
I sliku nacrtanu na očnom kapku iznutra
Cvetove koji se prepiru sa vremenom
U ime budućih plodova i prolećne časti

Ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće
Kreće se po zakonima mirovanja i smrti
Volim sve istine koje nisu obavezne

Ja volim jučerašnje nežnosti
Da kažem svome telu "dosta" i da sanjam bilje
Prste oči sluh drugačije raspoređene
U šumi nego li u telu

Branko Miljković
(1934-1961)

Jez Smith

vreme

ima li poezija svoje vreme
ili je nevreme njeno breme
ili izvoriste i staniste
ja ne znam velike sretne pesnike
kao ni sretne velike ljubavi
samo bol radja onu pravu veliku uzvisenu emiciju
te pojam srece postaje upitan
zato kad lisce opada vreme je za pesmu
bez patetike i otrcanih fraza
ali jesen je vreme zamiranja, odumiranja
pa i umiranja
negde ona traje krace, negde duze
negde je vecna i jedinstvena
bilo kako kad joj je vreme
tad se na dusu slegne dodatni talog
iz koga nista ne nice
samo bol vice
pisti i jeca
to je vreme za pesmu
za ekstazu poja
evo odvrcem cesmu
i hvatam kisnicu s jos puno zelenog lisca
sto je otislo pre vremena
jer je necija grana zelena
iznenada u nevreme
otsecena

8.10.2011.

William Scott

ti si moja

Ti si moja ipak

Ti si česta slika moje žalosne ljubavi
Ti si moja samoća u kojoj smo prisutni oboje
Ti si moja Sinagoga ograđena žicom
Ti si moja naročito u ovo doba pogotovu sada
Ti si moj razgovor koji se u početku odnosio na nešto drugo
Ti si moj Pablo Pikaso i njegova ljubav prema nepojamnom
Ti si moja igra koja počinje kamenčićima
Ti si moja Sahara sa jednim cvetom pa čak i bez njega
Ti si moja devojka o kojoj ti nisam govorio
Ti si moj plemić koji je nekada živeo na Kavkazu neki Vsvold
Ti si mojih nekoliko godina od one noći
Ti si moja žena – ponoćni voz sa jednim putnikom
Železara u kamenom dobu – tы моя русская земля
Jedina žena koju menjam svakog dana
I pravi smisao toliko hvaljenih sloboda
Ti si moj heroj koji se postideo i ipak počinio izdajstvo
Ti si moja ljubav slavnih ljudi
Ti si moja junačka ljubav kako sam već rekao
Ti si moja obećanja koja nikada nisu ništa značila
Ti si moja ljubav iako sam bez nje kao što je poznato
Ti si moja, ipak
Tako je bilo oduvek i uzalud sam se bunio i sramotio oboje
Ti si jedna stvar koju je volela jedna žena
Ti si jedna žena koliko i svaka druga
Ti si moja uprkos poznatim istinama
To su bedni podaci kojima raspolažem
To su sva dela moje izvitoperene ljubavi
To sam sve mogao lepše reći ali nema razloga
Ionako samo nagađam i pretpostavljam
Ti si moja bolest bolešću izlečena
Ti si moje dete ti ništa ne razumeš
I ja doslovno moram reći da te volim

Matija Bećković

Photo: Irving Penn
Dandelion, New York, c. 1973

želja

Želja

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il’ podnevnoj šetnji…
Probuđena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira…?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira…

Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim…

Dragana Konstantinović
(1961)

neprijatan

9.08.2010
neprijatan
nasla sam rec za njega
puno je takvih
...
to rece i sonja
i ne verovah
ali izgleda
gadni ljudi
djubre
smece
naduvano
ne prija
pametuje
vredja
a kao ne vredja
okrece ledja
takav je i on bio
uvek prvi odlazio
inatio
negativna energija
izbija
moze samo da se pati
ako se ne uzvrati
ili pera lati
ne treba da se blati
samo skrati
radi sebe
ko ga jebe

ne znam kako bi on mene srocio

nepismena
osetljiva
detinjasta
povrsna
dosadna
nerealna
zalutala
glupa
itd

al za njega skupa
moze glavu ga lupa
da sam tupa
i da mi je neprimerena klupa
al za katedru nije seo
nije taj lebac jeo
privid mu je zvanje
a strebersko znanje
stil bez stila
fil bez fila
kila po kila
velika sila
nekad bila
vise nije
novo sunce grije
ne moze da se skrije
ni u zanatu
ni na chatu

sreda i pola sedmice

9.08.2010
sreda i pola sedmice
zaspala sa glavoboljom
u snu shvatila svoje propuste
koliko god grupo i napuhano receni
ja sam dobila lekciju
izvukla pouku
zaboravila vazne stvari
opste kulture
i svog poziva
samo sam se podsetila
i odlucila zahvaliti na lekciji
sto sam i ucinila
eva je zahvalna prolazniku 58 na lekciji
ne trazeci nikakav komentar
ipak je komentarisao
i vrtio istu plocu
on nije nista i slicno
ponovila sam jos neke stvari
i istakla da se
samo zahvaljujem
nisam vise uvredjena
na sebe sam besna
ali to je pouka
a njemu hvala
i iskljuci se
E_dnc

chat

9.06.2010
chat
u 13: 45 se pojavio
znaci nije otisao u cacak
kisa sta li je
od jutros sam gost-###
prati ga
stalker-ka

pojavio se pocetnik_##
druga varijanta
chater
a ja sam sad stalker
a bicu prividna
ali ne sad
vec kad-tad
gad
a necu ga znat
ni zvat

stalkerka

9.06.2010
stalkerka

evo i dobar nick
i opravdanje za spijunku jos 1 dan
toliko mi treba
da zaboravim njega
on ne postoji
on je virtuala
bas juce mi predstavi veliku porodicu
i familiju sa coporom unucadi
oladi
a ja ispadoh budala
ali nije on kriv
kriva sam ja
sto sam klikala
ko trazi - dobice
ali sta
ne nista
nego svasta
jer zivot je nekad zut, a nekad siv
opet znam
da su muskarci kukavice
da beze poput lastavice
posle ih zivot pljune u lice
ako ga imaju
neka
ja znam
i necu da's udam
i necu da sudim
vise se i ne cudim
samo pratim
i
pisem

---

i dok ga gledam
a nema mu jos prolaznice
mislim s kim li sad prica
i boji li me se
stalker je tu
ali nikad-nikad-nikad
nece eva sa njim pricati
cega se prepao
koji grmalj
streber
rezimlija
zaista nista mi se nije dopalo
samo me kosnula grubost
ali sama sam kriva
i jos jedna lekcija
od nazovi lektora

i dok jedem dinju

9.06.2010
i dok jedem dinju
a nije vise slatka
iako je zrela
sve mi se smuci
i smraci
kao ovaj dan
kisan
taman
tuzan
i ruzan

divne misli

9.06.2010
divne misli
Divne misli i o svakoj bi se moglo pricati puno...
ali za sad samo kao koncept za ubuduce...
mislila sam staviti temu na forum
ali ne
samo sebi
tunel je svetinja
i pisanje i objavljivanje
i samovanje
eto uz sve ovo i andrica
ukaza mi se ZNAK
to je moja REČ
a njegova LJUBAV
a prolaznikova PRIVID
i neka ostane tako
da je rec
ljubav
i znak i privid

o5 voćni dan

9.06.2010
o5 vocni dan
boze kako prolazi vreme
vocni dan i odlazak
vocni dan i povratak
vocni dan i vec sam 7 dana kuci
a mislim i o5 ici
ali
upala sam u krizu
i zbog glupog chata
i nedostatka hrabrosti
ili opravdanog straha
da se skroz ne izgubim
da li je sve kasno
ova okrugla cifra je kao bomba
ja se i ne plasim
ista sam
ali drugima bi u lice explodirala
kakav je ovo svet
gde su stariji
i treba li da zive
ja sam sama
i odustajem
gledam po netu oglase
ali nema generacije
valjda su neki umrli
ostatak je u braku
ili obratno