bebi

http://lutam-i-lupam.blogspot.ba/2016/09/bebi-dol-i-njezin-dj-set-makar-zapreti.html

Sinoć je kod Firčija u klubu nastupila Bebi Dol u ulozi DJ-a.
Njezin DJ pult bio je ogroman krevet sa baldahinom koji se završavao divnim oreolom od lampica tako nalik na zvezdice. Na sceni je pored kreveta bio i stočić sa par figurica, slika i njenih ploča koje bi ona povremeno preslagivala. Bebika je ,bosonoga, naizmenično sedela i ležala na krevetu i puštala muziku sa svog lap topa. Ustajala je i plesala i razgovarala sa gostima iz prvih redova. Delovalo je kao da smo svi mi u njenoj sobi  i da nam ona pušta muziku pre izlaska u grad. A u suštini je opet bila na sceni i to sama , zbunjena što je ljudi slikaju, snimaju ili - kada bi krenula do toaleta-zaustavljaju da se slika sa njima. Zaista je izgledalo kao da je iznenađena otkud sada u njenom stanu toliko ljudi i zašto je ne puste na miru. 
Bebi Dol-jedna od mojih omiljenih pevačica, zvezda, diva... Jedna od onih koje ću uvek voleti - bez obzira šta rade i čime se bave danas, bez obzira na surove rijaliti programe u koje ulaze ili besmislene ispade u medijima. Nije ovo njihovo vreme. 
Voleću zauvek Bebi jer mi je one teške izbegličke jeseni 1995-e godine, neposredno posle Oluje, njen album Ritam Srca pomagao da preguram dan tako što bih nestajao u tim savršenim pesmama koje sam vrteo konstantno i uz koje sam maštao, smejao se pa čak i plesao sam po sobi (u tom periodu bio sam najasocijalnija osoba koju ste mogli znati-sedeo sam sam kod kuće, ni sa kim se nisam družio, još uvek nisam ni izlazio iako mi je već bilo 17 godina).... Bila je tako sveža i drugačija  tada kada je Ceca snimala spotove od Arkanovih para, Ivan vozio 200 na sat i ceo sistem bio urušen i čađav. Bebi je pevala o pčelama&ružama, avanturama, o dugi i onome što je iza nje, o Brazilu i šeikovom šatoru. Snimala je vesele, lepe spotove. Obradila je Madonnu i ja, kao hard core Madonnin fan, sam uživao u toj obradi. Bila je vesela, unela je tako raskošnu paletu boja na male ekrane prepune dejtonskog sporazuma, izbeglica, gladi, sankcija i straha.
Bilo je divno videti sinoć da je i dalje hrabra i autentična kao i onda kad je 20 godina pre Lady Gage bila Lady Gaga na evrovizijskoj sceni. Uprkos šarolikoj muzici koju je puštala (kada je pustila "I'd rather be your lover" od Madonne bio sam ubeđen da to samo ona i ja znamo tog časa u celom gradu i univerzumu, ali me ekipa u klubu opovrgla; zar je moguće da i dalje ima takvog sveta?) na kraju nije mogla a da nam ne ispuni želju i pusti/otpeva preko matrice i par svojih pesama...O kako je samo Mustafa zvučao kada smo ga svi horski pevali, većinom oni koji su posle Mustafe rođeni... I iako, iz objektivnih razloga nisam bio na nekoj od kultnih beogradskih žurki iz osamdesetih godina, siguran sam da je ova sinoć bila u njihovom rangu. To su one savršene večeri koje ne pripadaju ni vremenu ni prostoru i kod kojih se , jednostavno, samo poklopilo par dobrih stvari koje su ih upisale u večnost.

čitanje1

Ipak je ljubav najjača

U jednom selu zvanom Tuga, življaše Igor. Najsiromašniji stanovnik tog sela.
Doduše ni drugi nisu imali nešto bogzna šta,ali on nije imao baš ništa.
Jeo je semenke korova.
Toliko je bilo siromašno to selo da je u njemu bilo tri drveta i dva žbuna.
A najbogatiji čovek je imao pet kokošaka, jednu svinju, psa, tri pacova i debelu ženu
kojoj bi svakog petka curilo mleko na levoj sisi.
Igor probudivši se jednog jutra gladan ko' pas.
Nazuje svoje cipele koje su vremenom počele da liče na čarape i ode kod bogataša.
Bogataš mu sa mržnjom reče da nema ništa.
A njegova žena se sažali i namigne Igoru i tiho mu reče da je danas petak i da je
u ponoć sačeka kod svoje kuće i da će ona doći da ga podoji.
Skazaljke se spojiše.
Vrata Igorove kuće zaškripaše.
I on pošto beše jako gladan počeo je da sisa odma' sa vrata.
Ubrzo se njegove usne nadjoše i na nekim drugim mestima, gde ne teče mleko.
Beše to lepa noć za Igora, puna poljubaca i mleka.
Bogataševa žena zavoli Igora i ostane kod njega i rodi mu sina.
Dečko beše vrlo marljiv, a pošto se u tom selu nije cenio rad .
On ode u drugo selo.
Obogati se i vrati se kući bogat sa lepim namerama.
Selo Tuga po njegovom dolasku procveta k'o višnja u proleće.
Ne beše više siromašno, nego lepo i sretno.
A Igorova žena beše najcenjeniji stanovnik tog sela .
Jer su svi znali da nije bilo njene Ljubavi ne bi bilo ni njihovog plemenitog sina.

Aleksandar Košarčić

o FB

" Tu (na FB) je pristigao najveći broj onih za koje se nekada američki pisac Čarls Bukovski čudio pitajući se zašto svako mora da bude neko!? Facebook lišava ljude stvaranja odnosa čovjeka prema čovjeku, stvara privid željenosti, privid važnosti, podstiče voajerizam i druge perverzne aktivnosti o kojima je govorio veliki Dostojevski. Uz Facebook se dovršava ideja o ljudskom rodu koji sve više i dublje tone na dno."
E. Kusturica

o ljubavi

Čak i usamljeni labudovi poznaju ljubav. Biti sam ne znači nemati ljubav. Biti sam je samo vlastiti izbor...
Ja mislim da ne postoje nove ljubavi. Mogu postojati samo novi ljudi u našem životu.
Ljubav je nešto što živi i raste u nama i ne ovisi o prolaznosti i konkretnim likovima, koji su prošli, sadašnji ili budući... Svaku osobu koju smo okupali svojom ljubavlju i osjetili ljubav istog, obogatila je našu ljubav. Ljubav je stalno u nama. Kad to naučimo, tada odnosi s drugim ljudima ne znače neslobodu... nego nešto zrelo i lijepo.
Mi smo ljubav. A koliko je ona velika i jaka... zavisi od našeg unutrašnjeg bića...

citati

I za hiljadu godina čovek će isto ovako uzdisati: “Ah, teško je živeti” – i u isti mah ovako isto kao i sada, bojaće se i neće hteti da umre.

Anton Pavlovič Čehov

"Teško je podići svoju nesreću u visinu. Biti posmatrač i posmatran istovremeno. Onaj koji je gore i onaj koji je dole. Onaj dole, to je mrlja, senka... Posmatrati svoje biće iz aspekta večnosti (iz aspekta smrti) Vinuti se u visine! Svet iz ptičje perspektive!"
"Kad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima ne bejaše strano iskustvo umetnosti."

Danilo Kiš

"Kada bi voljena osoba stalno bila prisutna, bila bi, u stvari, prisutna samo u svojoj neprestanoj prolaznosti, koju je moguće zaustaviti samo u trenucima usamljenosti."
"Ne treba se stalno vraćati u prošlost. Dovoljno je već i to što joj i protiv svoje volje moramo poklanjati toliko vremena. "
"U životu, dragi moj prijatelju, nije reč o tome da osvojite što je moguće veći broj žena, jer je to samo spoljašnji uspeh. Reč je, pre svega, o tome da negujete sopstvene visoke zahteve, jer se u njima ogleda mera vaše lične vrednosti. Zapamtite, dragi prijatelju, da pravi ribar vraća sitne ribice u vodu!"
"Postoji nekakav spoljašnji izgled žene, koji takozvani ukus malog grada pogrešno tumači kao lepotu. A zatim, postoji stvarna erotska lepota žene. Naravno, nije mala stvar prepoznati takvu lepotu na prvi pogled. To je - umetnost!"

Milan Kundera

naziv

-Procitam juce u lokalnim novinama da se u vecernjim satima odrzava kurs zdrave hrane pri savetovalistu za porodicu. Resim da odem. Ionako sam slobodna, ovde je jednonedeljni raspust. Cim sam dosla, vidim poznatu medicinsku sestru i krene neko neobavezno cavrljanje medju nama, cisto prekracujemo vreme dok ona ne pocne sa predavanjem. Na stolu ogromna cinija sa vocem i sargarepama. Na samom startu joj kazem da sam na LCHF na sta ona ozbiljno negoduje. Ok, kazem joj, ja sam zadovoljna ali evo tu sam da cujem i tebe. Krene predavanje i pocne ona da palmudi sta i kako je dobro za nas. Kaze, za dorucak hleb sa zrnevljem ( lan, susam, semenke suncokreta i tikve) kriska sira ili sunke a moze i kuvano jaje. Za rucak, nastavlja ona, salata sa tunom ili salata sa mesom prelivenim nekim sosom. Za predvecerje, neko kuvano jelo od mesa i povrca sa salatom. U toku dana moze saka bobica ili zelena jabuka! palamudi ona i dalje, krenu ostali da je propituju i na kraju ukljucim se ja. Kazem ja njoj: Ti mene kritikova koliko pre sat vremena da je LCHF kao moj izbor losa varijanta. Hoces li mi molim te objasniti koja je razlika izmedju ovog tvog vidjenja zdrave ishrane i LCHF? Ona blene u mene, ostala bez teksta. Kaze, pa vi jedete masti. Jel'? A vi ne jedete? Ona i dalje gleda ne verujuci sta je snaslo. Ovo sto si do sada nabrajala je tipican LCHF jelovnik, u ciji opusteniji sastav ulazi i ova jabuka koju si nam pomenula, srocim ja njoj ukratko. Zavrsi se to i ona me zamoli da ostanem sa njom jos koji trenutak. Kaze ona meni: " pa ja Mina nisam imala pojma ja sam mislila da vi zivite na maslacu, slanini, maslinovom ulju i svinjetini "! E, draga moja, pre nego sto se latis predavanja, procitaj koji redak nece ti skoditi, posavetujem je ja i lagano krenem kuci. Dakle, po milioni put mogu da zakljucim da smo toliko pogresno shvaceni, nazalost. Mislim da u citavoj ovoj prici zbunjuje ono " slobodno mozete jesti meso, jaja, masti ..." jer vecina ljudi bukvalno shvata da mi maznjavamo kilograme i kilograme masti i proteina, ne znajuci pri tom sta je osnov LCHF.

-haha baš si me nasmijala, norveška :)
pa ti ljudi, ti razni "stručnjaci" su obične analfabete! ma samo da je žutu štampu čitala mogla je naučiti što je LCHF, dakle žena propovijeda LCHF a tebi tumači da je loš, e pa ovo ne zna čovjek bi li se smijao ili plakao ili vrištao od muke?
iako, ima tu istine, ovaj HIGH FAT dovodi do krive slike šta mi to uopće jedemo... nerado priznajem, ali moguće je da smo izabrali krivi naziv za ovaj naš način prehrane?! paleo je puno bolji naziv, ali među pristalicama palea nažalost još uvijek ima onih koji misle da su lovci-sakupljači jeli nemasno meso (a masnoću sa životinja su što - bacali?) pa zato ni paleo nije bio baš najbolji izbor. ali malo po malo, i pristalice palea shvaćaju da je prehrana davnih predaka sadržavala najveći izvor kalorija iz masnoća, tako da će se to sve s vremenom izjednačiti.
sviđa mi se izraz marka sissona PRIMAL BLUEPRINT (primal = prvotan)

LCHF, Paleo, Low Carb, Optimal, Primal... puno naziva za jednu te istu stvar --> prirodni, prvotni, iskonski način prehrane! Let's get primal, folk!

vuk

Bio sam uzasno sam, ne samo svojom samocom, vec i samocom vuka, koju sam na sebe primio kao pecat oporuke. Kao cast i prokletstvo. Kao teret i slavu. I ropstvo i slobodu. Jer, vuk sa na vuka nastavlja. Nije mi prenio poruku, ali ja sam je primio. Prepoznaje se na meni. Vidim je u psecim ocima. Vidim kako me vide. Vec lutaju po meni, otkidaju bijele komade mojih beskrajnih prostora, ujedaju se i grizu za svaki zalogaj duse. Prate me kao i vuka. Opkoljavaju praskozorja i zovu druge pse. Misle da cuvam tajnu kako se biva nad drugima visi snagom i umom. Lako je meni s psima. Ali, nasljednik vuka i sam je divljac izvan zakona. Dizu se na mene potjere i cekaju me u zasjedi isti oni pastiri, gonici karavana i hajkaci s jezera koji pucaju nespretno i ubijaju napola. Sad sam ja na nisanu. I netko ce ovdje ostati. Ili ja, ili psi. Ili ja, ili lovci. Navratiti cu da vidim tko ce. Navratiti cu, osim, ako, mozda, namjerno ne zaboravim, da sam ikada ovuda prolazio i sanjao.
Ne znam cije su ovo rijeci ali kao da sam ih ja pisala. Ovih dana intenzivno razmisljam o svim promjenama koje su se u mom zivotu dogodile. O sjajnoj ekipi koja se raspala. Samo je Vesna ostala, i dok smo jutros setali sivim danu trazeci odgovore na pitanja iz svakodnevnog zivota, i profesionalne i licne nedoumice naletim u Kaficu na ostatke moje "familije". Kao i obicno nije mi bila prijatna pomisao da vise nisam toliko bliska sa ljudima koji su mi nekada ispunjavali zivot. Kazu da si obicno ono s cime si okruzen, tj. da se obicno okruzujes ljudima slicnim sebi. Danas mi je postalo kristalno jasno koliko smo sada daleko. Vise nismo oni isti ljudi koji zele iste stvari u zivotu. Evolvirali smo, ali u razlicitim pravcima.
Dugo vremena sam pokusavala shvatiti sta se u stvari tacno desilo, analizirala sve dogadjaje. Medjutim konacno sam shvatila da ja vise nisam ona ista osoba koja sam bila kada sam upijala te ljude i oni upijali mene. Shvatila sam da sam u stvari ja bila ta koja je trazila samocu i odmor od svega. Nikad prije nije mi se desavalo da u sred nekog skupa ljudi, osjetim samocu i otkrijem zjapecu prazninu u sebi. I odjednom mi je postalo jasno, sve ovo sto se dogadjalo u proteklih godinu dana bilo je samo veliko rasciscavanje prije postavljanja nove scene.
U svemu me najvise raduje sto vise nisam osoba koja se boji promjene. Sada sam ona koja se promjeni raduje.
Ali najdraza mi je mudrost koju sam u procesu otkrila:
Vecina crnjaka, nemira i negativnih emocija koji su me s vremena na vrijeme znali oboriti sa endorfinskih visina nisu moji crnjaci, nemiri i negativne emocije. Bili su tudji a ja sam ih dozivljavala kao svoje. Podmetala sam ledja bas zbog toga jer nisam vidjela da su tudji.
Nova ja je sada u stanju u startu prepoznati tudje crnjake. Pozdravice ih uljudno i izmaknuti se da prodju mimo njega. He, he, bas mi se svidja novo ja.

muškarci

Muškarci su druga priča. Kažu da sad većina nije više pod stresom da su oni jedini koji doprinose finansijskoj stabilnost kuće, tako da im je sve lepše i lakše. I ne samo to, nego oni jednostavno nemaju pojma kako da se nerviraju za sitnice ko što mi umemo. Nemaju blage veze kakve hemijske rekacije mi doživljavamo kad se brinemo preventivno i razradjujemo ono što ameri kažu contingency plan. Mislim kod mene uvek ide a šta bi bilo kad bi bilo i onda slede nekoliko scenarija od kojih se Marcu digne kosa na glavi. Pričam sa koleginicom pre neki dan i ona kaže bogte moj suprug uopšte nije razumeo zašto sam se brinula što me nije nazvao nedelju dana dok je išo da lovi jelene. Zamišljala ga jadna kako leži negde skoro sav pojeden od strane nekih strašnih zveri. Kaže dodje mi da mu iz čiste osvetničke dužnosti okrenem mobilni rano u 4-5 ujutru kad sa puškom čuči spreman negde u nekom grmu i na nišanu drži jednog povelikog jelena. Kaže upalilo bi da on koristi mobilni, al on zaboravi tu spravu u kolibi ili u autu, tako da ništa od takve osvete.
Zar je moguće da smo ovakve kakve smo zbog tih nekih hormona? Ko će ga znati? Ova gospodja Arianna preporučuje Marcus-a Buckinghama koji će u narednih nekoliko nedelja da piše na njenom postu o ovom fenomenu nezadovoljnih žena. Verovatno će da izmisli toplu vodu, ali ja jedva čekam da vidim šta će da bude zaključak.
Zašto mi nismo malo više ko što su muškarci? Meni izgleda da je tako lakše a vidim nisam ni jedina. Eh da mi je muška pamet jedan dan samo … da se odmorim malo.
*(nastavak)

žene

Žene nisu više tako srećne kao što su bile do negde 1970 godine kad su se uglavnom bavile domaćinskim poslovima, a muškarci su danas srećniji. Kažu feminizam i te fore usrećili muškarce više nego žene (ako će ih ikad?). Kažu da nam nije lako. Još uvek smo mi ti (čast izuzetcima) koji vodimo računa o kući, deci, kuvanju, brisanju prašine, usisavanju, kupovini i plus (i plus) radimo, usavršavamo se, gradimo karijere i sav taj stres nosimo sa nama gde god bili.
Čitam blog Arianna-e Huffington i vidim da žena lepo prenosi zaključke Marcusa Buckinghama koji je radio za Gallup, da nije bitno dal smo udate, koliko zaradjujemo, dali imamo decu, odakle smo, gde živimo...svi mi ženskog roda smo vrlo vrlo nesrećna, nezadovoljna i neispunjena bića. Čitam još jednom i vidim da tačno To piše. Laknulo mi kad sam skapirala da me oči ne varaju da nisam jedina koja samo zna da kukumače i stresira se što je trava neošišana, što je prašina neobrisana, što je projekat skoro - pa - još - malo gotov, što su dečji nokti do Dallas-a i što nema ručka za danas.
Koji nam je K? Što smo tako predodredjene da se ubedačimo kako starimo? Ja nisam bila ovakva kad sam bila mladja. Ja sam mislila da mogu sve, da je sve užasno prosto i da je pre svega sve užasno smešno, a da je život Lep. Ja sam se smejala po ceo dan. Ustajala sam svakog jutra sa osmehom na licu. Sad i dalje mislim da mogu sve i da je sve malo više komplikovanije nego što bih ja to volela, ali ništa mi više nije smešno do te mere ko ranije. Sad ja ujutru ustajem posle dva sta zverenja u mrkli mrak jer ne mogu da spavam, pa onda psujem alarm što me iznenadio onako budnu i na kraju ustanem na levu nogu.

*(blog B-92)

za anitu

mg i lchf

Zanemarivani mineral, bez kojeg ne možemo živjeti
-Suradnja kalcija i magnezija
Za zdravo su tijelo potrebni i kalcij i magnezij – u odgovarajućoj ravnoteži jednog u odnosu na drugi, kao i u odnosu na ostale potrebne minerale. Smatrani biokemijskim suparnicima, prvi ne može djelovati, a da ne izazove suprotnu reakciju drugoga. Pa ipak, i kalcij i magnezij moraju biti prisutni u uravnoteženim količinama, kako bi normalno djelovali u tijelu. Pojedini istraživači predlažu da bi zdrav omjer kalcija i magnezija iz prehrane trebao iznositi 2:1. Drugi uvažavaju odnos 1:1, koji odražava proporcije iz prehrane uz koje smo se razvili, prije pojave poljoprivrede. U današnjim, industrijaliziranim zemljama taj omjer iz prehrane iznosi od 5:1 do, gotovo, 15:1. Neravnoteža ovih dvaju iznimno važnih minerala stvara u tijelu brojne strašne posljedice, koje medicinski stručnjaci često previde kada liječe bolesna stanja koja ona uzrokuje.
Osim zamršenog električnog plesa koji kalcij i magnezij zajedno izvode, magnezij je potreban i kako bi održavao kalcij u nestaloženom stanju u tijelu, sprječavajući time njegovo neprimjereno taloženje u mekim tkivima. Dokle god imamo dovoljno klorovodične kiseline u našim želucima, možemo rastopiti kalcij iz hrane koju jedemo. Međutim, nakon što kalcij napusti kiselo želučano stanište, te stupi u lužnatu okolinu tankoga crijeva, magnezij je taj koji je potreban kako bi kalcij održao topljivim. Bez dovoljne zalihe magnezija, cijelo mnoštvo fizioloških poremećaja može nastupiti, zajedno s ozbiljnim zdravstvenim posljedicama.

*pošto zbog lchf-a vec 2 mjeseca imam ketozu, uzimam sumeci mg...
sa anitinog bloga jutros i o mg...

oblomov

Ivan Aleksandrovič Gončarov rus. Иван Александрович Гончаров, Uljanovsk, 18.6. 1812. - Sankt Peterburg, 27.9. 1891.) je bio ruski pisac iz doba realizma. Najpoznatije djelo mu je Oblomov (1859.), čiji je naslovni lik prešao u simbol realistički razvijenog suvišnog čovjeka, pojma koji se baštini još iz romantizma, a u ruskoj je književnosti (zbog ispreplitanja dvaju pravaca u djelu Puškina i Ljermontova) ostavio znatan trag. Pojam oblomovština predstavlja opis i utemeljenje onoga što je Gončarov iznio u svom djelu.
Povratak suvišnog čoveka
Roman Oblomov Ivana Aleksandroviča Gončarova javlja se u svom vremenu kao savremena literatura druge polovine devetnaestog veka. Situirana u rusko društvo toga doba priča tretira fenomen suvišnog čoveka kroz sudbinu glavnog junaka Ilje Iljiča Oblomova. Kriticizam sa kojim su napredni, ali ne uvek i mudri tumači literarnih dela, kao isključivo društveno i politički inspirisanih akcija pristupali Oblomovu, reducira impozantnu psihološku studiju likova i svojevrsnu proznu magistralu o vremenu i prilikama onog doba u Rusiji na povest o društveno nekorisnom pojedincu.
Istinska veličina Oblomova preživljava do današnjih dana svojim najzastrašujućim tonom - kao jednolični zvuk uzbune za sveopštu opasnost od nadolaženja civilizacije suvišnih ljudi. Prepoznavanje je neizbežno i višestruko moguće. Ovo je samo jedna od mogućih verzija scenskog uprizorenja Oblomova koja već svojim naslovom preispituje literarni žanr originala - istovremeno otvarajući široko polje za zamišljanje Oblomova i u drugim dramatizacijama, drugim žanrovima. Zavaravujići osećaj da su neke epohe više a druge manje blagonaklone prema suvišnim pojedincima konačno nestaje u sadašnjosti koja i nije ništa drugo do večnost merena ljudskom jedinicom. Danas je Ilja Iljič stotinupedeset godina stariji od trenutka kad je prvi put ugledao Olgu, ušuškan u tehnološku, deprimirajuću udobnost koja se od onda do danas podrazumevajuće menjala u hiljadama svojih sitnih detalja ne bi li napredovala. Čak i kada bi pokušao da konačno ustane i krene da potraži lek za svoju bolest, kada bi od suvišnog čoveka pokušao da postane aktivni suvišni čovek, Ilja Iljič bi se teško dao prepoznati u masi sličnih.
Nema ni potrebe. Lek ne postoji. Svako živ ima svoju Oblomovku. Mesto na kojem je već živeo i umro.

Uglješa ŠAJTINAC, dramaturg SNP-a

prica iz davnina

Dr Price nam je dao neoborive dokaze o prirodnim zakonima prehrambenih potreba covjeka koji funkcioniraju za sve ljude na zemaljskoj kugli i koji reguliraju imunitet, reprodukciju kao i sve ostale zdravstvene aspekte.
Iz knjige ”Vegetarian Myth: Food, Justice and Sustainability” autorice Lierre Keith.
Kako je dr Price bio covjek ostrog uma, prepoznao je obrazac. Nisu ga zbunile varijacije u makronutrijentima i razlicitosti osnovnih prehrambenih namirnica. On je identificirao principe prehrane koji su doveli do perfektnog imuniteta protiv kronicnih i degenerativnih bolesti. Dr Price nam je dao neoborive dokaze o prirodnim zakonima prehrambenih potreba koji funkcioniraju za sve ljude na zemaljskoj kugli i koji reguliraju imunitet, reprodukciju kao i sve ostale zdravstvene aspekte.
Ono sto su ovi ”imuni” ljudi najvise cijenili bile su hranjive masnoce zivotinjskog porijekla: iznutrice, kostane srzi, riblje ulje i riblja jaja, zumanjci, svinjska mast i maslac. Jetra je bila posebno cijenjena i cesto se jela sirova. Hrana iz jedne ili vise od ovih 6 grupa namirnica bila je apsolutno neophodna i nazivala se od strane domorodackog stanovnistva Svetom Hranom. Te neophodne grupe hrane bile su:
1. Riba i plodovi mora, riblji organi, ulje riblje jetre i riblja jaja.
2. Iznutrice divljih zivotinja ili domacih zivotinja koje su jele travu.
3. Insekti.
4. Masnoce iz nekih ptica i jednozelucanih zivotinja kao sto su morski sisavci, zamorci, medvjedi i svinje.
5. Zumanjci od kokosi ili drugih slobodnih ptica.
6. Mlijeko, sir i maslac od zivotinja koje su pasle travu.
Kad je dr Price analizirao ove prehrambene namirnice – a sakupio je preko 10 000 uzoraka – otkrio je da su imune grupe naroda jele vise od 10 puta vise A vitamina i D vitamina nego amerikanci. Njihova hrana je osim toga sadrzavala 4 puta vise minerala i vitamina topivih u vodi. Price je otkrio da su vitamini topivi u masnocama (A, D, K i E) zapravo ”katalizatori” ili ”aktivatori” o kojima ovisi asimilacija svih drugih hranjivih tvari – proteina, minerala i vitamina. Drugim rijecima, bez ovih snaznih faktora koje nalazimo jedino u zivotinjskim masnocama, unos svih drugih hranjivih tvari nam je uzaludan.
*(sa bloga: Istine i lazi o hrani)

istina o soji

Iz knjige “Preuzmite kontrolu nad svojim zdravljem i otrgnite se industriji bolesti” (TELEdisk, 2006) autorice Elaine Hollingsworth, direktorice zdravstvenog centra Hipokrat u Queenslandu u Australiji.
Na temelju onoga što možete vidjeti, pročitati i čuti u većini masovnih i «alternativnih» medija pomislili biste da su sveprisutna soja i njezini derivati najcjelovitija, najprirodnija, za srce i opće zdravlje, vitku liniju i razvoj organizma najpogodnija i općenito najdivnija namirnica koja je ikad rasla na našoj dobroj Zemlji. Jednostavna grahorica koju je lako uzgojiti, koja spada u sastavni dio prehrane od osvita civilizacije, obećavajući zdravlje i vitalnost onima koji ne podnose laktozu, novorođenčadi, starijima, ženama u menopauzi, ljudima slabijeg zdravlja, sportašima, onima koji vode brigu o svom zdravlju, zapravo - svima.
Nije skupa, ima je u svim krajevima svijeta, moguće ju je naći kao čistu soju ili kao važan sastojak u tisućama drugih prehrambenih proizvoda poput kruha koji svakodnevno jedemo, kolača, slatkiša, dječje hrane, mlijeka i proizvoda koji zamjenjuju meso, u pahuljicama koje jedemo za doručak, umacima, grickalicama, tjestenini; predstavlja također i bazu u sredstvima protiv sljepljivanja. Naširoko se koristi kao stočna hrana i hrana za kućne ljubimce. Liječnici, poljoprivrednici, nutricionisti, sportaši, ugledne kompanije čija su imena u svakom kućanstvu postala dio naše kulture, državne vlasti - svi govore o tome kako je ovo čudo od namirnice sigurno za upotrebu i dobro za očuvanje zdravlja. Soja je toliko dobra i nema baš nikakvih štetnih učinaka da se njezina prisutnost u puno industrijski proizvedenih proizvoda često puta čak ni ne spominje. A kad je navedena, nije nas briga, svi znamo da je soja sigurna za jelo. Ljudi zaduženi za brigu o našem zdravlju s veseljem prihvaćaju jamstva koje im daju kompanije koje ju proizvode i prerađuju, zbog čega je dobila status namirnice koju se «općenito smatra sigurnom za upotrebu» («GRAS», Generally Regarded As Safe) - pa, onda je sigurno tako.
Soja se uzgaja na stotinama milijuna jutara zemlje diljem svijeta, osiguravajući sigurnu zaradu milijunima poljoprivrednika koji veselo plaćaju namete onima koji su kreirali njezine genetski izmijenjene sorte i pomogli nekima od naših najvećih multinacionalnih korporacija u širenju mita koji glasi «Soja je dobra za vas».
Žalosno je što već desetljećima ti isti kreatori i korporacije znaju i pritom namjerno skrivaju dokaze o tome da dugotrajno konzumiranje soje izaziva rak i bezbrojne druge po život opasne bolesti, uništava kosti, uništava hormonski sustav kako ljudi tako i životinja te potiskuje seksualni nagon. Čak i da ju se preko noći ukloni iz naše prehrane, soja je tako duboko usađena u prehrambeni lanac i tijela svakoga tko ju je ikad pojeo da će njeni negativni učinci zdravstvenim problemima mučiti i one koji još nisu ni rođeni.
Istina koja stoji iza napadne komercijalne integracije užasne grahorice u zapadnjačku prehranu potresna je priča o prijevari, neodgovornosti velikih korporacija, pohlepi, lošoj znanosti, manipulaciji medijima i javnošću, korupciji, zastrašivanju, političkom oportunizmu, zataškavanju, pravnim makinacijama, nedjelotvornosti kontrolnih mehanizama i nestručnosti vladajućih tijela, tako da se u odnosu na njih kompanije za proizvodnju duhana čine poput pravih dobričina.
*(sa anitinog bloga-istine i laži i hrani)

citat

- Pa, očigledno da ih je lakše pisati, nego živeti. Zato su knjige moćne. Sve čega nema u životu, može da postoji u literaturi. Slobodno, potresno i skoro stvarno. Zato se ljudi vraćaju knjigama. Inače, duboko verujem da ljudi koji čitaju, imaju daleko zanimljiviji život od onih koji ne čitaju. Literatura, zajedno sa muzikom, najbolji je i najjevtiniji način da se spase vlastiti život. Verujem, takođe, da svi ljudi koji mnogo čitaju, jesu potencijalni pisci.

(M.B.Mojsilovic)

ljudi i mačke

Sloboda jednog mačora
Izlazeći iz prodavnice jednog od mobilnih operatera setih se jednog mačora. Mačora kojeg Srđan Valjarević pominje u jednom od kratkih zapisa svog Dnevnika druge zime.
Naime, mačor se sasvim slučajno uselio u njegov stan. Prvo ga je, neko vreme, čekao ispred ulaza u zgradu. Potom ga je pratio do prodavnice, pijace i po kraju. A onda je, na ponudu da uđe, ušao i našao svoje mesto u stanu. Potpuno opušteno. Kao da je oduvek tu živeo. Izlazio je iz stana kad i Srđan, čekao ispred ulaza, ulazio zajedno sa njim. A onda je, desetog dana, mačor stao kod vrata. Činilo se da mu se jako žurilo negde. Gazda je otvorio vrata. Sišli su liftom. Otrčao je do ulaznih vrata. Kada su se i ta vrata otvorila, odjurio je niz ulicu. I nikada se nije vratio.
„Čovek može samo da sanja o takvim odlascima“ – napisao je pisac na to.
A u prodavnicu tog mobilnog operatera ušao sam s idejom da sklopim postpaid ugovor jer nisam bio zadovoljan ponašanjem svog dosadašnjeg operatera. Hteo sam da uzmem neki fini telefon i započnem novu eru svog mobilnog telefoniranja. Nije šala! Posle više od deset godina kod prethodnog operatera ovo je stvarno izgledalo kao započinjanje nove ere.
(Ali... usledila su pitanja, formulari...i na kraju nije bio podoban.)
Okrenuo sam se i izašao.
Izlazeći pomislih na onog mačora. On nije ni svestan koliko je nepodoban. Jer može da odjuri niz ulicu i da se ne vrati. Jer on nema kredite. Ne uzima ih jer mu nisu potrebni. Ili zato što ih ne želi. Ili zato što smatra da je to zelenašenje. Njega sistem ne može da kontroliše. I on se ne dopada sistemu. Nema veze što pošteno radi i živi. Ne uzima kredite. Sumnjiv je. A da je samo znao koliko je važno da uzme neki kredit. Makar na pet godina. Koliko bi onda sve bilo lakše. A i mobilni operater bi imao mnogo veće poverenje u njega.
Ovako, on može da odjuri. Njega ništa ne kontroliše. A podobni ljudi mogu samo da sanjaju o takvim odlascima.
M.Č. Danas, 22.7.2011.

Paul Newman and Elizabeth Taylor: Cat on a Hot Tin Roof (1958)

andric o

Mladost je uvek opisivana, i jedino i mogla biti opisana, posredno tj. po svojim manifestacijama i svom dejstvu na okolinu. Jer mladi ljudi, po pravilu, nisu skloni samoposmatranju, a i kad jesu, nisu sposobni da se sagledaju u celosti ni da se trajno udube u ono što vide. Njih vode nagoni, zaslepljuje ih svet oko njih i zavodi ono što čeka, ono šzo oni misle da ih čeka. A ukoliko su stariji, po sećanju ili posmatranju opisivali mladost, to nije isto, nije ono pravo.
Starost tj. vreme opadanja ili oronulosti posmatrana je i opisana u svim svojim fazama i pojavama, jer zreli ljudi to mogu, i čine to sa zadovoljstvom. U njihovoj potrebi za pričanjem o starenju i starosti krije se žal zbog izgubljene snage i minule mladosti, koja im uvek izgleda krataka i nerazumno iskorišćena, i strah od potpune oronulosti i praznine koju u njima otvara misao o neminovnoj i bliskoj smrti.
Tako se može reći da mladost nije nikad pravo ni potpuno opisana, iako u stvari samo mladost i postoji, a da starost nije ništa drugo do mladost koja je iščezla.

Budite nepovjerljivi prema sebi, svojim osjećajim i raspoloženjima. Budite nepovjerljivi prema sebi pa nećete imati potrebe biti pretjerano nepovjerljivi prema cijelome svijetu. A time ćete biti bolji, pravedniji, svima prijatniji, i samome sebi lakši. Čim osjetite opću zlovolju prema svijetu i nepovjerenje prema ljudima, više nego je to razumno opravdano i potrebno, odmah budite na oprezu, ali prema samome sebi, i obratite pažnju na svoju unutrašnjost, jer je to najbolji znak da nešto u vama nije u redu.
Ljudi nisu toliko pokvareni koliko pokvaren čovjek misli.

Čim vidiš da netko, u razgovoru, bez potrebe tumači tuđe postupke, ili riječi, ili čak samo namjere, i izvodi samovoljne zaključke i donosi stroge sudove, koji su u stvari presude, -znaj da nije dobar čovjek, ni na dobrom putu. I kloni ga se kad god možeš.

Posrnut ćete, ali nećete pasti; a i ako se to desi-izuzetan slučaj! - baš i da padnete, nećete se povrediti nego ćete, čim se pridignete, produžiti mirno i bodro svoj put. Različiti ste od svega oko sebe, sve vam preti i sve vas ugrožava, ali vam se ne može ništa zlo i nepopravljivo desiti, jer u vama od začetka vašega živi skrivena i neuništiva iskra životne radosti koja je moćnija od svega što vas okružuje. Samo ćete celog veka, sve do poslednjeg daha, patiti zbog svoga neprirodnoga položaja u svetu u koji ste bačeni. tako se može reći da vam je, kroz sve mene i obrte dugog života, dvoje zajamčeno i osigurano : duga patnja i sigurna pobeda.

Ništa nije zbrinuto ni utvrđeno, ništa jasno ni izvesno. Niko nije tačan. Svak je nepouzdan i sve je nesigurno, i ništa nije nemoguće.
- A ako nije sve baš tako crno kao što tebi izgleda? Što onda?
- Onda tek ne valja ništa i nije dobro po onoga kome izgleda da je tako.

Vredelo bi, zaista, da postoje život i svet i posle naše fizičke smrti. Vredelo bi već zato što bismo se s vremena na vreme mogli slatko nasmejati svim obzirima, brigama i strahovanjima, i svemu onom što nas sada uznemiruje, muči i satire. A kako, po svemu sudeći, takvoga života nema i ne može ga biti- smejmo se sada. Odmah!

pisanje

Pisati se mora, a živjeti ne mora.
Mora, ali sta... pisala bih, ali nema inspiracije...i sta sad... ne pisat??? Ne, to ne bih bila ja da tek tako odustanem pa da vidimo o cemu bih pisala... vrtim kalendar uff koliko datuma, koliko sjecanja, koliko dogadjaja, ali zivot ide dalje... toliko presucenog, toliko lazi, toliko tajni... ne znam, nekako me sve to opterecuje, a moram olaksat dusu... ali da prijedjemo na vedrije teme... .............................................................................................................................. ovo nije dobro, nema veselijih tema, a kamoli zanimljivijih. Zivot mi je postao kolotecina, odradjujem dan za danom i neprimjeceno koracam ovom zemljom, a imam potrebu ostaviti trag, ucinit nesto vazno i presudno, biti primijecena makar ponekad imam osjecaj da ljudi pokraj mene prolaze kao pokraj nekih svakodnevnih stvari poput zidova, stupova, zgrada, auta za koje znas da su uvijek tu negdje, ali ne pridajes im neku posebnu važnost...e pa tako se osijecam a to nije lijepo, nimalo... nemojte me pogrešno shvatiti, ne zelim pažnju masa vec pojedinaca s kojima provodim svaki dan 8 sati ili znati da se nekome dopadas zato sto sam bas takva, imati osobu koja te slusa s kojom mozes razgovarati, koja te ozbiljno shvaca, osobu kojoj je stalo, koja primjeti ako si tuzan, ljut, sretan, razocaran... valjda trazim nepostojece...znam da ovo nije bas neka vesela tema, ali zbilja ne znam o cemu bih pisala, a pise mi se... napisala sam neke pjesme koje ne znam da li ce vidjeti svjetlo dana, mozda samo rijetke osobe budu privilegovane pa to i procitaju. Pa sad vise zaista ne znam sta bih napisla, a ne zelim zavrsiti ovaj post ovako sumorno i depresivno... nije mi nista nisam depresivna ni tuzna sto mi u zadnje vrijeme svi govore nego sam razocarana svojim zivotom, ljudima oko sebe koji se ne sjecaju, vec tako lako zaboravljaju i prolazi im zivot bez da su ikada uistinu bili svoji, kriju se iza paravana, smjeska koji kao da je vidljivo pricvrscen na njihova lica, ali to njih ne smeta niti malo jer vazna je samo ta prokleta slika koja je tako vještačka... ponekad mi se cini kao da sam ja iz crno-bijelog filma zalutala u ovo sarenilo u ove sljokice, sjaj koji odvracaju pozornost od zivota, osjecaja, ljudi... a meni je sve to nevazno i zato se ne uklapam... mogla bih jos jako dugo filozofirati, ali ne zelim se zamarati, ne zelim biti na teret ne zelim biti glas stvarnosti i razuma, jer jos uvijek vrijedi ubi glasnika...
...........................................................................................................................
(sa nepoznatog bloga)

komentar

Uh, ponesena lepotom ovog teksta zaboravih u prethodnom postu navesti par korisnih cinjenica. LCHF kao nijedan nacin ishrane ranije, dozvoljava uzitak za sva cula a da pri tom ne narusava harmoniju unosa prirodnih, nama na dohvat ruke dostupnih namirnica. Navescu i kako. Svako LCHF jelo, bez obzira da li se radilo o obroku zasnovanom samo na supi, salati, ribi ili masnom mesu sa umakom ili bez njega, dozvoljava upotrebu prirodnih zacina i trava, pa je tako riba mnooogo bolja ako je zaspemo persunom, limunom i belim lukom, solju i biberom, nego li nekom Vegetom koja je bukvalno prevedeno obicno smece puno raznog otrova! Meso marinirano vinom, belim i crnim lukom sa dodatkom bibera i senfa pravi je uzitak za sva cula, a povrce zapeceno sa sirom i jajima uz dodatak case jogurta savrsena je kombinacija za letnje dane. Za rucak jedna snicla sa grilovanim povrcem prelivena maslacem i dobra mesana salata je pun obrok. LCHF predstavlja lepotu zivljenja sa prirodom u svakom pogledu. Bilje ubrano iznad zemlje, sumsko voce, meso , riba i jaja sasvim su dovoljni da nas odrze u zdravlju i ravnotezi! Obilazeci markete sa LCHF listom shvatila sam da, zapravo 2/3 rafova u prodavnicima predstavljaju smece. Ti isti rafovi preplavljeni su NEPOTREBNOM HRANOM u vidu razno-raznih grickalica punih secera, soli, razno-raznih emulgatora, vestackih boja, aroma, kvasca...jednostavno receno, ja ih dozivljavam kao ambalazu u kojima su spakovane najgore moguce bolesti danasnjice! Osvrnucu se malo i na kucni budzet jer se to pitanje kako tako namece samo po sebi. Naizgled preskup LCHF je u sustini mnooogo jeftiniji u odnosu na bilo koji drugi nacin ishrane. A evo i kako. Sa ovom ishranom ne trebaju vam lekovi, lekari,fizioterapeuti, masazeri...Uz ovaj nacin ishrane ne trebaju vam teretane, vezbe, instruktori.. Jednostavno, vremenom organizam uzima samo ono sto mu je potrebno, pa cete ubrzo nakon prelaska na LCHF shvatiti sa koliko malo hrane pune pravih hranljivih sastojaka i za organizam neophodnih nutrijenata , mozete da zivite sa puno zdravlja i energije a da pri tom novac ne bacate na uzaludne usputne grickalice koje van narusavaju zdravlje !

*Mina iz Morveške (sa bloga Istine i laži o prehrani)

misljenje

Žena na Balkanu

Da skratim priču, jer uopšte ne želim da smaram čitaoce svim tim vajnim teorijama zavjere i velikim pričama koje prate svako pominjanje položaja žene na ovim prostorima: osnovni problem žena na Balkanu jeste što su njihova prava apsolutno neproporcionalna njihovim obavezama. Tačka.
Nema tu previše filozofije: žena ovdje mora da stigne da rodi djecu, da brine o njima, da brine o mužu, da brine o muževoj familiji, da održava kuću, da radi, napravi karijeru, da stigne da brine malo i o sebi (kako inače da bude poželjna svom mužu, zjenici oka svoga). A dan ima dvadeset i četiri časa. Za to vrijeme, Njegovo Veličanstvo Muž je na poslu, ili jadan brine zato što nema posla. Njemu je uvijek najteže, kakogod da se okrene. Ovo društvo je talac nesposobnih i patetičnih muškaraca, a uopšte nije teško provaliti i razloge takvog stanja.
Radi se o tome da je muški šovinizam na Balkanu prosto vrijednosno-kulturni obrazac funkcionisanja društva. Da se razumijemo, i muškog i ženskog šovinizma ima svuda, pa tako i kod nas. Međutim, za razliku od nekih razvijenijih sredina, u kojima ima svega u razumnim mjerama, kod nas se radi o modelu na kojem je zasnovan cijeli sistem. Taj vrijednosno-kulturni obrazac podrazumijeva tip „muškarčine“ koji je u javnosti jedno, a u četiri zida se radi o jednom iskompleksiranom slabiću koji je frustriran jer realno nije sposoban da se nosi sa ulogom mačomena koju je oberučke prihvatio, te se zbog toga najčešće ili iživljava na ženi i djeci, ili se prepušta nekoj drugoj patologiji (laganju, izmišljanju, preljubi, alkoholu i sl.).

*Tina J. sa bloga Teza-Antiteza-Sinteza