godine prolaze

Godine prolaze

Secam se slike ja
Od pre par godina
Na slici prolece i suncan dan

U basti mirisa
cvetovi irisa
Sarena hartija i ti i i ja

Secam se slike ja
pre jedno mesec dva
Na slici septembarski vreo dan

Na reku uzdaha
Sunce se ne vraca
Zelena obala
I ti i ja

Godine prolaze
Nervoznim korakom
Godine prolaze, mi stojimo

Jesmo li sretniji
jer smo pametniji
godine prolaze, mi gledamo
godine prolaze, mi gledamo

Bajaga

*Sonji 29. i Googlu 13. rođendan, SRETNO!!

2 dana i 1 noć

8.17.2010
2 dana i 1 noć
16.8. i 17.8. i 14. i 2. godišnjica odkad ih nema...
i ova noć izmedju u kojoj nisam spavala...
moram nekome da kazem...
a necu nikome...
setih se... imam svoj tunel!

vracam se u njega do daljnjeg
posle letnjeg uzleta i ovog pada
zato on sluzi
gubim se posle farme
na hr. forumu
puno nikova
sizofrenija
necu vise
pliz
ispricavam se
bicu dobra

P.S. posle uzasne noci
a i dan je bio los
posle loseg vikenda
i uzaludnog cekanja
pomoci za mica - malenog
otvaranja i zatvaranja telefona
planova za frizera i groblja
nestanka zelenog caja
i kasne soljice kave
oci kao klikeri
insomnija
podvuceno
povlacenje u tunel

beskonacna priča
bas tako
zbogom mili moji
vas ce i ovde vreme brisati
uzalud
ali
bice meni bolje
i bice volje
ali ova 2 dana i 1 noc
nek podsecaju
i u tunel vracaju

ovde je o5 lepo
stari profili
kao nasledje
kao tekovina
kao imetak
u dusi
za sebe
za dane grube
za usne koje bi da ljube
još
a nema vise
opet ce kise
zato tise
to je samo leto
oteto
malo
i
vec nestalo

sve drugo se brise
ovde se savise
um i dusa
ne moze vise da trpi i kuša
opomena
samoj sebi
tunel k'o grob
bez zita
ko te pita
jer najteze je biti
JA

kontam

kontam nema jaja u frizideru, kontam nema nekih sastojaka za musaku od povrca... i pade mi na pamet pesma ekv-a "novac u rukama", ali pade mi na pamet i da razdvojim video od teksta... to je sad k'o neka druga koncepcija :) ustvari vise je postova... hahaha... bar ih ovde ima i previse, ali vidim da neki ljudi svaku stvar stavljaju posebno... svaku sliku, svaku pesmu, a kako sam ja studiozno pravila postove na prvom blogu, sad je vec opustenije, da ne kazem totalno opusteno, nego nigde novca, tako se setih i ove pesme i onog mog prepeva kamaratu, i prepoznao je da se radi o ovoj pesmi iako su moji stihovi govorili o necem drugom uhvatio je ritam... e sad mi vec pada na pamet pesma "uhvati ritam"... kontam da li je od filma ili parnog valjka ili nekog treceg... idem u potragu... film nije, znaci parni valjak...

telefon

kad je zazvonio, znala sam da je mira... prodje brzo 7 dana i vratili su se... bilo im je super, vrijeme topli, sincali se, kupali i odmorili... bili su u pansionu kod novke (restoran upitnik preko puta poste u igalu), koja je prijateljica nase bivse gazdarice milene iz nemacke, e sad odakle se one znaju, ne znam, ali mira je za novku cula od rakine sestre, a sad se ispostavilo da je iz medje, pa su se pravo sprijateljili... ne mogu da shvatim da ja to nisam znala dok sam bila dole 7 godina... i da, rekla joj je da je neka zena iz medje napisala knjigu o medji, za sad je ne mozemo naci, ali nacicemo i procitati, kaze da ima sva istorija sela i porodica, pa i o nasoj porodici... ispricala sam joj ukratko stanje kod mene i da cu za 2-3 dana kad uradim nalaze, stici kod nje...

vaga

jutros: 63,6 kg... ustaljeno na 63... ma to je moje dobro jutro, vec iz navike, u toalet, pa na vagu... e onda ostali jutarnji rituali, pogled na stranice blogova, ispijanje caja... jutros, posto je nedelja i jeftina struja vec se pere i ves... danas sve crno... ima grudnjaka, vesa, maica, pantalona, mojih i sonjinih stvari... a novi grudnjak je super, prosto ga ne osetm na sebi, a super drzi i super izgleda...
mislim sta cu za rucak jer novca nema, ali ima namirnica, imam kupus i tikvice, fali mi patlidzan da napravim onu moju musaku od povrca... videcu jos... sinoc sam na starom blogu promenila layout, vratila i njega na stari klasicni predlozak, ipak su oni najbolji, samo je on u zutoj boji, sadasnji u beloj, a najnoviji sa slikama u crnoj... srk, pa dalje... znam coveka koji godinama pise dnevnik na blogu, a blig se zove: uz jutarnju kavu, a svaka mu recenica pocinje sa : srk... :)))voja, prijatelji smo sa myspacea... a upoznali smo se kad se javio na profil branka miljkovica koji sam ja otvorila... to niko ne zna, i to je jedna od mojih tajni, ali ja sam otvaranjem brankovog profila na myapaceu i prevodjenjem nekih pesama dosta doprinela da se i o branku na netu zna i pise, kako kod nas tako i u svetu... sa zadivoljstvom sam tome posvetila jedno svoje leto, a kasnije odrzavala profil, sad ga redje orvorim, obicno nedeljom... evo i sad cu...

3 pisma

3 pisma... 2 hoću da napišem, tri bih htjela, 2 moram, jedno ne bih trebala, ali mislim na njega...
zato ovo zadnje neka ceka, jutro je pametnije od veceri, sutra od danas, ova godina od sledece... cekanje da, do smrti ako treba jer dani i godine mladosti-ludosti su prosle i zato markicu za to pismo necu lepiti... e sad ovo drugo sam obecala, a ne pise mi se, znaci kratko otaljati, ne igrati se vatrom ni sa sobom, mi sa drugim jer tanka je linija sto spaja i razdvaja prijateljstvo i nesto sto moze biti osim toga, kao sto je u prvom slucaju tanka linija izmedju ljubavi i mrznje... iskreno kad bih pisala to prvo pismo morala hsebi iskreno reci: zasto? ako bi postojao i jedan valjan, normalan razlog, pa da se opet razmisli... to jeste izazov, to jeste i daleko i blizu, to jeste na dohvat oka, a ipak ne vidim, no da zakljucim, ne znam ni sta to treba da vidim i sta se to mene tice tamo iza tog pescanog brda kojim se on ogradio, pa neka je, imam i ja svoj zaklon, mnogo sigurniji i veci, mogu ga i ja pozvati u moje dvore da ih gleda onako s vana kroz kapiju, o tome i cemu mogu pisati i sta sam vec posala jasno je da me moze naci bilo da traga, bilo slucajno kao sto sam ja slucajno srela njega... e dosta o njemu... a sad i i trecem, sasvim konkretnom pismu... bolje receno poruci, posto, komentaru na anitin blog na temu trazenja pomoci za svoj rad, a svima nama koji to podrzavamo i slijedimo i za same sebe...pa isemo otpozadi :)
kratko:
Draga Anita,
Od januara citam tvoj blog, nista ne propustam, u medjuvremenu sam se pridruzila i forumu, sve redovno citam, ali manje pisem, sad sam u takvoj fazi... na LCHF-u sam od 6.6.ove godine, uskoro ce biti 3 mjeseca i onda cu uraditi sve nalaze da se uporede sa onim prije... Ja inace nemam visak kg, to sam vec prosle godine skinula i kad sam htjela da nastavim sa zdravom prehranom da se ne bi kile vratile, naisla sam na tvoj blog... hvala Bogu na tome, odmah mi je bilo jasno da je to to! Hvala i tebi na svemu sto ovdje pises, ja cu svoju pricu ispricati u septembru kad obavim i ljekarske pretrage... Sve u svemu puna podrska za to sto radis i sto to dijelis sa nama koji ti bezuslovno vjerujemo... Racunaj na moj skromni prilog, a ja racunam na tvoju knjigu koja ce nadam se brzo stici i u Sarajevo...
Pozdrav!

cestitka

15 maj covece
taman sam se zabrinuo da nisi izbrisala ovu stranu dok je trazih u gomili zaboravljenih
i naravno da cu se pojaviti 15og, ili 21og
vise sam izgubio pojam
ipak mislim na 15ti;)

ej
pisi mi, falis mi
svasta doslo i proslo...

evo di majl i zelim da dobijem pismo od tebe
bar nesto blabla
ne znam ni cemu se opires i mislim da ti dadoh isti pre ihaj al ajde
moze biti da ne zelis(kao sto ti je mob mrtav) ili pak ovde,
ili si nastavila zivot svoj pa zaboravila naa me..
siguran sam da nisi al aj

kad vec procitah tu - euridika i d++ jeste, nisam
mysp je mrtav ako mene pitas
ipak imam dragih uspomena
zakljucno sa ovom...

pisi
ionako si na raspustu
ja bih trebao slikati, a ti pisati jel,
a niko od oba;p

e ocekujem tvoj mail!!!!!!!!!
pazi sta ti kazem jer neces dobiti cestitku za rodj
;)

davidov.m@gmail.com

i klasika
bd
uvek!

e nikad nisam bio siguran dal je 15ti il 21.
pa aj nece ni ova misao da se baci...mislim o tome vec par dana i docekah i taj 15. a i mrzi me da se vracam na proslogodisnje poruke. nisam cak ni u zeljama najbolj, al eto, vidis, dodjoh iz jednog jedinog razloga:)
dovoljno....
docu ba i 21og;)))

tek sad videh poruku od pre 12 dana i da pola ovoga objasnih, al necu brisati napisano. ne volim to...
ae kao pisi i to, kad te ne zamrzi
;) db

*od marka za rodjendan

secanje

*tati i mami od mene :((

nostalgija

Dva put sam umra

kad je nebo
meni dalo tren
reklo mi je idi
bices njen
u srcu sam te
nosi ja
od kad sam se rodia
al sam kasno
svati ja
da nisam ja za te
al da bi tebe ima ja
tog sam dana tebi dosa ja
osim sebe nisam nista ima
a cime bi te prosi ja
da bi tebe dobi ja
srce nije dovoljno
nisam ja za te

zivote moj,
dva put sam umra
umra
za njom
prvi put
kad sam je vidia ja
drugi put
kad je otisla zivote moj
dva put sam umra
umra za njom

kad te danas vidim
da si snjim
ja od tuge za tren ostarim
i nebo je pogrisalo
kad te je
progrisalo
uzelo draga

zivote moj
dava put sam umra
za njom
i nisam ja za te
prvi put kad sam je vidio ja
drugi put kad je otisla
zivote moj
dva put sam umra za njom

Oliver Dragojević

15 godina

*danas je 15 godina da je umro tata, a sutra 3 da nema ni mame..

međa

Pravoslavna crkva u Međi - mom rodnom mestu

Međa - je izgrađena u istočnom delu žitištanske opštine, kilometar od državne granice prema Rumuniji. Naselje se nalazi na 81m nadmorske visine.
Međa spada u red najstarijih naselja u opštini i u čitavom Banatu. Prvi put se pominje pod nazivom Pardanj 1247. godine kao manastirsko mesto.
Godine 1753. Pardanj je zabeležen kao srpsko naselje. Polovinom 18. veka u naselja se doseljavaju Mađari i Nemci. Početkom 19. veka postojala su dva naselja - Mađarski Pardanj i Srpski Pardanj. Dva Pardanja se ujedinjuju u jedan 1907. godine.
Nakon I svetskog rata, Versajskim mirom juna 1919. godine Pardanj je pripao Rumuniji. U sastavu Rumunske države ostao je do 1924. godine kada je ušao u sastav Jugoslavije. Tada dobija ime Ninčićevo po ministru Ninčiću.
Posle II svetskog rata na mesto Nemaca doseljavaju se stanovnici iz Bosne i Hercegovine. Novodoseljeni stanovnici naselju daju ime Međa zbog blizine državne granice.
Prema posljednjem popisu iz 2002. godine, Međa broji 1155 stanovnika.

Познати грађани:
Српски политичар Вук Драшковић је рођен у Међи.
Амерички глумац Џони Вајсмилер познати филмски Тарзан је, према тврђењу мештана, рођен у Међи.

posle svega

posle svega ja volim njega... haha... nema sumnje, to se zna, ali to nista ne menja, to jest ne moze, a i ne sme da menja... stojim ovde tvrdja od kamena, sa poslednjim zarom u grudima, pisem u zatvorenom prostoru, vani sipi avgustovska kisa... mili, vec dva dana sam ti blizu, imam te na dlanu, ali necu tu pticu ljubavi, tu sevu poslednje strasti ni da oteram, ni da uprljam, samo je tako mogu izgubiti, jer svi dobici i gubici su uvek bili u mome srcu, a sad su pogotovo, tu im je mesto i tu su zapecaceni, od sad pa do veka, samo tako moja ljubav ce da traje, da peva i da moju dusu greje, samo tako dok budes gazio nil prema meni, cekacu te zauvek u egiptu... srela sam te pre 2 dana ovde, kao pre 8 godina onde, ovakvi susreti su nasa sudbina... opet si se opredmetio bez vidjenja, ali reala je reala i u virtuali, opet sam se uverila da postojis, da dises i nekom drugom sada pises neke druge reci... ne pitam se da li me se secas, da li ti nedostajem, jer cemu to? ko zna da li bi se uopste setio jedne daleke zene, moja i tvoja prica ima 2 lica i uvek ce ostati tako, uostalom zenske i muske price su uvek sa dva lica... brojala sam do 10... do 50... iskustvo, godine i njihovo breme, izgubljena nada i strast koja ni za sta ne pita... kasno je mili, ne brini, zaustavila sam se kao i pre, sad vec lako spustila na zemlju... razmislila, odvagala i posle svega znam i kazem: sve je isto kao pre... nasla sam te, pa sta, mozda i ti mene nadjes... tek onako, za citanje i secanje... ni ovakva bez plama, necu bez srama ni pred koga stati, pa ni nasu pricu gaditi i kvariti... imala je ona i toga, ali puno vise lepih i neponovljivih stvari... malo je onih koji su takvu ljubav osetili i znali i na ovakav nacin biti srecni kao ti i ja... hvala ti Boze, hvala ti mili, sto smo tada srecni bili...

Egypt

malo posle

pronašla sam te mili, danas, posle 7 godina, na netu si i ti, na fejsu mozda od lani, ali eto ja sam te danas nasla... trazila sam te, otvarala nickove za tebe, sama sebi pisala, bilo je tebe i pre onoliko koliko je bilo moje ljubavi, a bilo je puno, mnogo, kako sve se meri ljubav, danas vidim da smo svo ovo vreme bili i tako blizu i tako daleko... skoro kao i onda, ali nismo znali... nisam znala neke brojeve, ah ti brojevi... ali mili moj znao si ti otprilike koliko to moze biti, ipak i te razlike nisu prepreke kad se voli... neke cudne prepreke su bile vece i vaznije tebi, a ja ih nisam videla ni priznavala, danas znam da je ta odrednica, ta podela tebi veca i vaznija od sve siline mnoje, tvoje, nase ljubavi... znam i to je bolelo i boli, to mi je bila tiha senka sve vreme koje je bilo i proslo, ipak i danas kad sam te nasla u ovom drugom po redu virtualnom svetu ja sam te prepoznala, a moje srce je opet usklikulo: mili, nasla sam te, da nasla sam te opet, zivis svoj zivot, zivis na svoj nacin i izgleda da nikad nisi bio moj, ostajes samo san, ali neki snovi su jaci i strasniji od jave... i da nije tako, ja drugog nemam do tebe, a nemam jer ga nisam trazila, a evo cekajuci te, opet sam te nasla... vidis mili moj da je to sudbina, ja sam te opet nasla i sad te imam, mogu da te gledam na ovom svetu, kao i na onom... mislim ako si tu, da li si ti nekad nasao mene, to jest moje, to jest nase reci, da li si nasao neko od mojih mesta gde sam se skrila da bih te bolno i verno volela, da bih se nadala i zavaravala... mozda jesi, a mozda i nisi... faktor vreme postao je konacna prepreka da te trazim u reali, a i ovde nisam jaka i nisam odlucila da li cu ti se javiti ili cu samo gledati i citati tvoje reci kao nekad... ali bez glasa, sa suzama koje kaplju unutra da ih niko ne vidi.

merlin

Da u 5. avgustu 1962. nije pronađena mrtva uz nedovoljno proverenu pretpostavku da je popila veliku količinu tableta za spavanje, 1. juna bi proslavila 85. rođendan. Ona je najpoželjnija i najseksepilnija žena 20. veka. To je za Merilin Monro rekao „Plejboj".
Dakle, to više nije pitanje subjektivnog odnosa prema lepoti i seksualnosti već istorijski fakat. Norman Mejler za nju je rekao da je „bila naš anđeo seksa". Veliki Bogdan Tirnanić Tirke zvao ju je mrtvom majkom svih naših erotskih snova. Danas bi verovatno bila najpoznatija svetska sponzoruša, ali u svakom slučaju, 49 godina od smrti i 85 godina od rođenja Merilinka je najveći mit popularne kulture koji i danas živi.
Kada su nedavno u Americi objavljeni fragmenti njene biografije koji su po prvi put bacili jedan novi ugao na njen lik i delo (kako je ona samu sebe videla), bilo je to otkriće koje je u svetskoj javnosti imalo težinu kao bilo koje globalno pitanje koje menja razvojni tok civilizacije. Glamur i seksepil ljubavnice Džona Kenedija prekriven je jednom nesrećnom sudbinom ispunjenom psihološkim traumama i strahovima od seksualnog zlostavljanja. I sve je uvek bilo vezano za muškarce u njenom životu.

romantika

Zar se nivo ljutske komunikacije nije srozao ? Uverena sam u to. Kada čovjeku padne u ruke jedna hartija sa početka vijeka, jedno pismo između ljubavnika, prijatelja, roditelja i djece - tada jasno uvidimo kako su ti ljudi prošlosti imali senzibilniji rječnik, drugačiji pristup, svaka pismena korespodencija sadržavala je vrijednost maloga književnog djela.
Sada je drugačije, sve se svodi na tanušne sms-ove, ili onaj kleti facebook. Šteta što je jedna tako romantična stvar kao što je pisanje pisama odlazi arhiv istorije, još se pomalo drže čestitke za praznike, ali i one polako blijede i postaju nepopularne. Ta elektrika, računala, mreže i čipovi dali su nam mnogo, ali i oduzeli nešto esencijalno, čini mi se da smo zahvaljujući svemu tome postali više roboti nego ljudi. Nema one romantičarske zanesenosti, prepuštanja, kockanja... Ovo naše vrijeme je sirovo, plastično divlje, nimalo uglađeno... ne sviđa mi se to.

Joseph Mallord William Turner

rodjendan

evo danas mu je rodjendan, ne znam koji po redu, ali ne zaboravljam to... gde je, kako je i kako da mu zazelim srecu? ovde, nekom pesmom, nekim cvetom... u krticnjaku gde sam sakrivena i u hladnom maju... ove godine sam u oseci svojih godina, u odricanju u nadu i ljubav, ali ono sto je bilo zadnje ostaje kao poslednji, nepromenljivi testament svim nadama, verama, ljubavima...
zasto sam odustala i od sebe, zar nemam vremena za knjige, pesme, slike... imam... kriza starenja... sve se naglo dogidilo, to me pogodilo i sad tesko i polako prihvatam sebe ovakvu kakva jesam... kad se izmirim sa samom sobom, a ostane bar trun onog bivseg u meni, sa njim cu ziveti... u tom trunu u oku i dusi mesto je malo, ali lepo i za tebe mili i za tvoje vreme koje ti dolazi, ja ti zelim da ti vreme uvek dolazi kao sto meni odlazi... i u tom razmimoilazenju vremena skoro da nema sanse da se sretnu nasa dva trena, ali ko zna, ko zna osim nasa sama sudbina... mozda, mozda mili moj, neki stari pescani vetrovi doduvaju onaj moj trun u neki tvoj tren i dogodi se susret stoleca, milenijuma, svetlosnih godina...

kucanje

ovo bi trebala da bude i nova tema i oznaka: gde cu da prekucavam delove starih dnevnika, ne ratnih, ne iz igala, vec one iz poslednjeg vremena dok sam jos radila ili nesto posle, znaci vreme pisanja u svesku... prvo cu da to nadjem...
na prvo trazenje nasla sam svesku sa slikom paukove mreze i 2 pauka, unutra na prvoj strani su oznake: decembar 2005. - januar 2006.
pa naslov sveske: TROJE U PAUKOVOJ MREZI... da, na poslednjoj korici je jos 1 pauk, sam... onda nacrtana mreza i u njoj pise: sonja, rade + ja, ispos toga
* prosinac ** pauci (cipiko) *** rozaseka (menjanje - slika reci)...
ispod toga NE - EKV, podebljano i u kockasto zadebljano hemijakom olovkom, plavom... ispod toga * Alinea * (net, pa opet dole DOLLY... takodje podebljano i u cetvrtastom okviru i ponovljeno i crnenom hemijskom, u produzetku iza dolly: animal...(nije janje za klanje nego mazzzno)
poslednje u toj svesci je iz 19.1. 2006.: molitva, bogojavljenje, kafa oko 9...
= znaci, ovo je bila prva faza (godina) kompjuterisanja... kad sam isto tako ucila kucanje i neku osnovnu azbuku-abecedu upravljanja kompjuterom i netom, sve sama, to jest, samouko...
i pise na kraju sveske: spremila sam da od sutra pisem u novu svesku: plavo drvo zivota (racunska i natpis: I love my planet)
eto, idem u potragu za tom sveskom...

ratni radio

kad je zaratilo u aprilu 1992. i kad smo 9. maja prvo pobegli na ilidzu, pa za par dana na pale... svet se srusio... pucalo je, stajali smo u ck u redovima za pomoc, nije bilo struje, ni vode... ulicama su isli naoruzani muskarci, poneki cetnik kao iz filma i tako dok mi se mracilo pred ocima, dok je civilizacija na balkanu po ko zna koji put pala na pocetni nivo, sestrin muz je na nekom starom tranzistoru uz dve nadjene baterije pronasao stanicu da cujemo vesti... ja sam bezala od vesti ko djavo od krsta jer sam od propagandnog rata jos u sarajevu poludela tako da bi me hvatala panika cim neko pusti bilo sta sto mediji prenose... tada, vesti su bile kratke i isla je odmah iza toga muzika, pustili su INXS i ja sam se ozarila kao da sam nanovo ziva, bilo je to kratko jer baterije su se stedele, pa je izgaseno do sledecih vesti... mnogo dana posle dok je struja stigla na pale, mogli smo redovno da slusamo radio... i desilo se cudo, neko je danima pustao samo inxs... na moju veliku radost, ali i cudjenje... razmisljanja su isla do toga: od kud to, kome se to slusa osim meni u takvom haosu rata, a onda sam sebe ubedila da je to slucajno, da je neko imao njihov album i pustao jer nisu imali nesto drugo... ko zna? mozda je to i tacno, ali nije ni bitno, znam da su me ti zvuci vracali na normalan kurs razmisljanja koliko je to tada i tu bilo moguce...

prijateljice

juce sam slucajno lutajuci po netu prvo na fb nasla sliku svoje drage prijateljice vesne na fb njene kcerke ivane koja je rodila prosle godine sina, malog antonija, pa sam tu nasla i vedela njegove slike, pa i one sa njegovom bakom, a mojom najboljom prijateljicom vesnom... onda sam se setila prijateljice rade bugarin i njene dece senke i sinise koji zive u johanesburgu u juznoj africi i decu nadjoh takodje na fb i videh i da se sinisa ozenio... dalje tragam i nadjem bivsu skolu "Sedam sekretara SKOJ-a-" u Barama kod Stupa, gde smo sve tri radile kao nastavnice... grupu na fb okuplja ucenika te skole pre rata od kojih sam mnogima ja predavala srpsko-hrvatski jezik... a onda ukucah prijateljicu rajanu vrbnjak iz HN i nadjoh sajt skole iz Zelenike i moje listove "Zvona" koje sam pokrenula i uredjivala (4 broja)... eto malo pabircenja i nalazenja sitnica koje zivot znace i prijatelja iz nekih proslih vremena i zivota, ali prijateljstva ostaju, u srcu, u dusi, a vecna su ako su prava... nedavno sam se setila i sonji pricala o prijateljici iz osnovne skole, zdenki pozanec i kako se u njenoj kuci uvek jeo pasulj, pa onda o ani zubac iz gimnazije koja je imala 10-tero brace i sestara... ona bila najstarija, jednom sam sa njom svratila kod nje na cengic vilu gde su imali stan u suterenu, stan je bio pun dece, najmaladja blazenka je bila u kolevci, a ana je meni i njoj poripremila makarone sa sirom dok su druga deca gledala i zevala jer oni su imali na kraju sporeta veliki lonac pasulja svaki dan...
rat je sve rasterao na 100 strana, ali secanja su ostala, i fotografije koje su hvala bogu spasene iz izgorelog stana... na njima su sva ta lica, od prvog razreda osnovne u gacku, preko daljeg zivota u hrasnici, pa ilidzi gde sam isla u gimnaziju, a kasnije smo i preselili u naselje pejton, studija na filozofskom fakultetu u sarajevu, druzenja sa prijateljicom radmilom bajic, udato radisic, kasnije i mojom vencanom kumom, te po zasposlenju druzenje sa vesnom strujic, udato bilan... to veliko prijateljstvo koje i danas traje je prividno prekinuo rat, jer smo se nekako i preko rata javljale jedna drugoj, posle rata srele i videle u kuci njene mame kate na stupu... kasnije smo se mi i vratili u sarajevo i od tada se redovno cujemo, a povremeno i vidimo iako to nije dovoljno, oni zive u kiseljaku, ja malo izlazim... ostaju nam samo retki telefonski razgovori jer vesna nikad nije prihvatala nove stvari, npr. kao nekad tv i video, sad mobilni ili internet, a ja sam se zatvorila u svoj svet i kao da nisam ni ja u sarajevu, telom da, ali duhom ne...

zvono