Renata Facan: Prsti
Ruke su preteča govora.
U njima se od iskona gnezde misli i osećaji što se razrastaju vremenom u rasponu od ljubavi gradnje do mržnje uništenja. One su radost poroditelja i žalost ukopnika. Sveprisutne dovoljne su same sebi, ali korisnije u dodirima sa živim bićima i tvarima koje ih okružuju. Najsenzibilniji i najuslužniji su dio tela, njegova najrazvedenija lepota.
