potonulo

Potonulo

Neki glas, miris neki i jedna lepa zvezda ne
mogu, nocas, da dignu iz moje dubine sve sto je
bilo.
Ovo mora da su mi popucali svi konci, lepi
konci, tanani, sto vezahu mene za moje Juce.
Ne drze konci. U dubini svojoj osecam tegobu
mrtvog Lane i zalost zaborava.
Od svih ruznih noci, ovo mi dodje noc, kad
zaboravih znacenje svega.
Pa ipak mutno slutim, da sve to ima drage i tuzne
veze sa onim, što je potonulo.

I. Andric