Pronaslo me jutros nesto sto nije trebalo da me pronadje. Neko ko mozda nije umeo predano da voli, al je umeo da peva o tome. Ko je mozda umeo i previse da voli, ali samo na kratko. A ima li drugacije ljubavi od trenutne i nije li svaka konacna?
On je prelomio. Ja se jos borim sa sobom i prelamam. Upala sam ovih dana u raspravu jednu koja me podstakla da mnogo razmisljam. Ja, veciti borac za apsolutnu slobodu, fanaticni glasnogovornik Slobode, nasla sam se ponovo u jebenoj 'nikad ne reci nikad' sitaciji gde ne mogu da prihvatim apsolutnu slobodu drugog. I imam uzasan problem sa tim. Licni. Filozofski. Idejni. Pricipijelni. Emotivni. I imam na dve strane da prelomim: ili cu prihvatiti potpuno njega i njegovo pravo na slobodu, ali cu onda vratiti i svoju bezkrupuloznu i bezobzirnu slobodu koje sam izabrala da se odreknem jer sam verovala da je on taj, ili necu moci da prihvatim i ostavicu ga. A on ne razume. Nece da razume.
Gledala sam ga sinoc kako spava. Koliko sam ga volela. Kakva je to ljubav bila i sta je sve obacavala. I toliko dugo sam zelela uprkos svemu da verujem da je on taj. Juce sam shvatila da je bio u pravu. Ja volim iluziju za koju sam se tako cvrsto vezala. Ja volim proslost. Ja volim ono sto je moglo ili ono sto bi moglo da bude. Ja volim ono sto smo trebali da postanemo, a ne ovo sto smo postali. Ja ne volim njega, bar ne onako kako treba da se voli neko, potpuno, totalno, bezuslovno, cisto, sirom otvorenih ociju i duse.
Secam se na pocetku, pitao me je, kad bi se desila nesreca i on ostao nepokretan da li bih ostala sa njim. Naravno, odgovorila sam bez razmisljanja. I u dobru i u zlu, kroz sve patnje, nesrece i bolesti, kroz sve rajske vrtove i siroka polja i vedre dane. I udala sam se za njega na vrhuncu bolesti, u najvecem zlu. I ostala sam, sve dok bolest nije zalecena. Ali ovo nije bolest. Ovo je... Ne znam ni ja sta je, al ne mogu vise da dozivljavam i prozivljavam svaki dan isti scenario pakla.
I u pravu je, ja nikada nisam bila sama, ja ne znam kako je to, to je jedan od mojih najvecih strahova. I ne znam kako da izdam nesto za sta sam se ceo zivot borila. I ne znam kako da prezivim i podnesem to sto boli.