vratila sam se kao ptica selica pre ne-vremena i uspela da zadrzim toplinu u telu i dusi i tamo i ovamo i da se ovde opusteno predam hladnoci koja me cekala... ja sam nju docekala naoruzana do zuba vunenim carapama i jorganom umesto deke i sve je bilo ok, cak nocas nisam imala kaleidoskop u glavi, hvala bogu ponovo su to bili moji stari snovi, r.b. u juznoj africi i njeni, zapravo oni su mi u snu uvek ovamo, nikako da ja njima odem u afriku, mozda je ne mogu ni u snu zamisliti, sve u svemu igramo uvek na mom terenu... e, danas se kao i macak pred grejalicom i ja prepustam kucnoj atmosferi... sonja ce kupiti cevape, a sutra ce ona kuvati, u ponedeljak ne kuvamo, u utorak cu se valjda vratiti u ustaljeni film i sve ce ici svojim tokom...
za cudo drvece jos nije ogolilo, sve je zeleno, breza pored prozora kao i leti... sve zeleno i bujno i ne lici na jesen... ipak jesen je usla u dusu i nista je nije moglo zaustaviti da se tamo na vreme nastani...
