Dafne je bila lepa,mlada nimfa cerka majke Zemlje u koju se Apolon zaljubio.Bezeci pred njim Dafne zamoli svoju majku da je spasei kada je Apolon pokusao da je zagrli,majka je pretvori u lovorovo drvo.Da bi se utesio Apolon je glavu okitio lovorovim vencem koji je kasnije bio nagrada pobednicima na njemu posvecenim,Pitijskim igrama.
I kod nas stari zalosnu vrbu zovu Dafina
O pojedinim nimfama:
Kalisto – („najlepša“) bila je jedna od družbenica boginje Artemide u koju se zaljubio sam vrhovni bog Zevs. Znajući da ona čuva svoju čednost Zevs se pretvorio u Artemidu i zaveo je. Da bi je sačuvao gneva svoje ljubomorne žene Here, Zevs ju je pretvorio u medveda, ali je Hera otkrila prevaru i navela Artemidu da slučajno ustreli Kalisto. Po drugoj verziji, sama Artemida je otkrila da je Kalisto zatrudnela, te je pretvorila u medveda i ubila. Po tećoj verziji, Hera ju je ubila mnogo kasnije, zajedno sa sinom Arkasom, koji se rodio iz veze sa Zevsom. Kalisto i njen sin su postavljeni na nebu, kao sazvežđa Velikog i Malog medveda.
Dafne – nimfa pratilja boginje Artemide. Po dve verzije ovog mita ona je bila ili kći tesalijskog rečnog boga Peneja ili jelisejskog rečnog boga Ladona. Dafne je bila ljubavnica boga Apolona. Po Pauzaniji, Lisip je bio sin jelisejskog kralja Oenomaja. Mladi princ se zaljubio u Dafne, koja je često s družbenicama lovila kraj reke Ladon, Ali, Dafne nisu zanimali muškarci. Zato je Lisip pribegao prevari da bi joj se približio. Pošto je imao dugu kosu, prerušio se u mladu lovkinju, obukao ženske haljine i nazvao se Oena. Oena je u stvari bilo ime njegove sestre. Oena (Lisip) i Dafne su postale velike prijateljice i družbenice u čestim lovovima. Oena-Lisip je bila izvanredan lovac. Jednog dana Dafne i drugarice odlučiše da se okupaju. Priča se da je u Dafne bio zaljubljen Apolon i da je ljubomorni bog i naveo nimfe da se okupaju. Lisip je oklevao da se svuče pred njima, jer bi se otkrila njegova prevara, ali su ga Dafne i ostale nimfe same svukle. Kada su otkrile prevaru, razbesnele nimfe su potegle koplja i ubile Lisipa. Drugu verziju mita ispričao je rimski pesnik Ovidije u svojim Metamotfozama, koji je priču smestio u Tesaliju. Apolon je zadirkivao Erosa (Kupidona) govoreći mu da je bolje da svoj luk i strele da njemu, Apolonu. Ozlojeđen zbog ovih reči, Eros pogodi jednom strelom boga sunca i Apolon se smesta zaljubi u Artemidinu pratilju Dafne. Dafne je bila poznata u celoj Tesaliji po svojoj lepoti, ali je uporno odbijala mnogobrojne udvarače. Njen otac Penej joj je nerado dao blagoslov da ne mora da se uda. Dafne je želela da ostane čedna, jer je bila Artemidina pratilja. Apolon je progonio Dafne, a ona je neprestano bežala od njega. Ovidije kaže da je Dafne bila prva devica u koju se Apolon zaljubio, ali je ona uporno odbijala njegove ljubazne reči i ponude. Znala je da ako Apolonu ne bude ispunila želju dobrovoljno da će je Apolon ostvariti na silu. Iako je bila izvanredna trkačica Dafne je znala da će se brzo zamoriti, a i Apolon je bio brži od svakog smrtnika. Zato je Dafne zamolila oca da je spase od progonioca.
Muze
(gr. Μουσαι) su ćerke vrhovnog grčkog boga, Zevsa, i Mnemosine, boginje poezije, umetnosti i nauke. Ima ih devet, a njihova imena i atributi su:
Talija (Θάλεια [Thália]) – muza komedije (bršljanov venac, komična maska)
Uranija (Ούρανια [Úrania]) – muza astronomije (globus)
Melpomena (Μελπομένη [Melpoméni]) – muza tragedije (venac vinove loze, tragična maska)
Polihimnija (Πολύμνια [Polímnia]) – muza religijske i ozbiljne poezije (bez atributa, katkad svitak)
Erato (Έρατώ [Erató]) – muza ljubavne lirike (instrument sa žicama)
Kaliopa (Καλλιόπη [Kalliópi]) – muza epskog pesništva i elegije (voštana pločica, svitak, pisaljka)
Klio (Κλειώ [Klió]) – muza istorije (voštana pločica, svitak, pisaljka)
Euterpa (Ευτέρπη [Evtérpi]) – muza muzičke umetnosti (dvojnice)
Terpsihora (Τερψιχόρη [Terpsihóri]) – muza igračke veštine i horskog pevanja (lira i plektron)
Postoji verovanje da ko ponovi imena muza ovim redom ne može da pogreši, zato što početna slova imena muza na latinskom (ovim redom) daju izraz:
Tum Peccet, što znači: “neka greši”, ili “tada neka greši”.
