Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il’ podnevnoj šetnji…
Probuđena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.
Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira…?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira…
Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim…
Dragana Konstantinović
(1961)
