Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem
... opet sukob, zapravo i nije ga bilo, ona uvek cuti i ne menja se, samo sam ja pukla po ko zna koji put i menjam taktiku, takodje po ko zna koji put, ali u nameri da necu vise popustati ne samo za njeno, nego i za moje... hm... dobro, jer ovo vise ne mogu da gledam... zato preokret, nadam se ne uzaludan... toliko puta je bilo korak napred, nazad dva, mozda je sad drugacije jer sam napravila korak nazad, a ona 2 koraka napred i za nju i mene ocekujem, i molitva i crkva ako treba... necu da farbam jaja, necu da joj dam i serviram dorucak, ni rucak, ni veceru, nedam joj moj novac, moje kartice oduzimam, moje prisustvo uskracujem... vracam joj slobodu i laptop preko noci, ja cu sama kupovati za svoj novac i kvit...
dogorelo do nokata, ljuta sam i odlucna pa kud puklo da puklo, ali ovako vise ne moze, ne bojim se nikoga do boga, a on sve vidi... sve do sad, sad i od sad... evo sutra je uskrs, neka nas vidi i neka sudi... vidi moj pritisak u glavi, vidi moj jutrosnji samotni dorucak i brigu o mačku koji zanoveta, i njega im prepustam, na izdrzavanje, naravno, bar jednu kutiju hrane neka kupe i cute... vidi nju, ne vise ni tako mladu, ali zabludelu ovcicu koja nije nasla svoj put, ja joj nisam uspela pomoci, sad necu ni odmagati... mozda je ovaj lom u meni nastao u onom trenu ne-mirenja sa ormarom... bolje grob, nego ormar... zato danas idem vani, iza nedelje lekari i nalazi, lekovi, penzija, farbanje kose i onda idem kod mire ili negde drugo, ali idem... sezona prolece/leto pocinje i nema cekanja, kajanja, nema varanja ni vracanja... ni ponavljanja... devojcice, shvati ovaj put ozbiljno, nema vracke... odrasti, ne moras mi vratiti krpice, imam svoje, ako neces ti da odrastes, da se osamostalis, osamostaljujem te ja jer sam to trebala da uradim za tebe i sebe odavno, ali kapak, sve do jednom, ovako vise ne moze... slobodna si od mojih saveta, moga nadzora i uzora, sama si i kreni... korak nazad, napred dva...
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo
Vasko Popa