ovaj april je drugaciji od svih aprila i isti kao svi aprili... to se samo razlicito gleda, zavisi ko gleda, kako posmatra, sta oseca... zima duga da ne moze duza, jedna nedelja sunca i toplog vetrica, cvrkut smrznutih ptica, planovi na vratima, a onda opet sneg i hladnoca... to lomi, ubija, oduzima reci, tera na predaju...
moji zimski snovi duboko cuvani ispod zemlje umesto da se odlede i isplivaju, ponovo su se zamrzli i potonuli...
i ja dam se predala... sestra mi je pomogla da se predam... ni ona nema snage, ni zivaca da se bakce mojim problemima, radije mi nudi deo novca od nasledjene stednje roditelja... tako mi je iznenada kupila i donela usisivac i nagovestila da ce da kupi i ormar za gardarobu, pa da se smirim i ostanem ovde gde sam dok sam ziva...
iako je problem i gde su da se sahranim, avaj... kad sam pocela da usisavam neusisanu kucu vec godinu dana, osvestila sam se, nazvala na telefon i rekla da necu ormar, zaista necu nikakav ormar u krticnjaku... ako mi on zatreba, a ne treba i nece trebati jer mi nista ne treba, naci cu nesto, snacicu se i staviti u hodnik... necu da mi drugi kroje planove, mogu otkazati pomoc, ali me nece kupiti... tesko mi je... i ako odustanem odustacu ja sama...
3 noci nisam grejala vodu u flasu za noge, a sad opet grejem, zima se vratila, ja od septembra gledam treci rijaliti, a guzica puca i puca, glava je jos na ramenu, tezina se odrzava... sve ostalo ceka... toplinu, sta god se podrazumevalo pod tim...
mozda maj... mozda...