Jednom u gradu ko zna kom
Jednom u gradu ko zna kom
ti ćeš imati topli dom
i prozor s vidicima bez dna
i sobe pune dečjeg sna.
A ja, ne pitaj, o ja ću tada
prestati već da budem mlad.
I ako te sretnem bilo gde
neće nam biti kao pre.
Jednom u gradu ko zna kom
svetleće u noći tvoj topli dom.
Slobodan Marković – Markoni
(1928-1990)