komentar

...Gledalac apsolutno nije svestan kakvi su uslovi u VB kulisama i kakav uticaj imaju na ucesnike...Niko ne moze da funkcionise normalno nakon izvesnog vremena u takvim uslovima, jos manje da ispoljava kreativnost i inicijativu u bilo kom smislu - osim na nacin na koji to radi Nemes, destruktivnim ponasanjem, odnosno spletkarenjem koje, kao opcionalni vid komunikacije i dnevne aktivnosti, nesto cesce upraznjavaju ostali ucesnici...VB kulise su okruzene elektronskom opremom koja kreira snazno elektromagnetno polje, sa dokazanim uticajem na psihofizicko zdravlje pojedinca...Na tavanici se nalazai (kao i iznad baste) retko prikazivana, ali veoma prisutna i intenzivna vestacka rasveta koja ostecuje vid na duze staze i svaki pokusaj opustanja na ledjima cini neizvodljivim...Nije dozvoljeno spavanje u toku dana, ne postoji kutak gde bi ucesnik imao minut privatnosti, nije dozvoljena upotreba papira, olovke ili bilo kojeg rekvizita koji bi omogucio kreiranje drustvene ili sportske igre (klikeri i improvizovane krpenace/lopte, napralvljene od carapa, koje su ucesnici VB1 pokusali da iskoriste kreativno - oduzeti su)...ne ostoji povratna ili bio kakva informacija ili kontakt sa realnoscu/spoljnim svetom...Ne postoji svest o tacnom vremenu, a vreme je jedan od najrepresivnijih faktora igre na dnevnoj bazi...Sustina projekta nije u podsticanju individualne ili kolektivne kreativnosti, vec u represiji isth sa ciljem kontrole i usmeravanja reakcija pojedinca i grupe, odnosno mentalne manipulacije u kontrolisanim uslovima...Dan u VB 'kuci' traje izuzetno dugo upravo zbod nedostataka mogucnost - objektivnih i okolnostima indukovanim subjektivnim odsustvom motivacije da se stanje promeni u smislu osmisljavanja nacina za autoanimaciju, sto dodatno povecava nivo stresa, apatije ili nervoze...Cak i da se u projekat ukljucuju izrazito stabilne licnosti (biraju se po pravilu upravo suprotni mentalni sklopovi) koje su u stanju da se nose sa pritiskom i osmisljenim sistemom za distorziju percepcije realnosti, logickog rasudjivanja i emotivnog dozivljaja, eventualna inicijativa u pravcu intelektualnog ili fizickog animiranja grupe osudjena je na neuspeh...Okruzenje 'apsorbuje' pojedinca i namece mu primarne modele ponasanja - izolaciju ili copor u cilju opstanka...Sa nista razvijenijim sistemom medjuljudskih odnosa...
...Gledalac to ne zna, ne treba da zna, a ukoliko i postoji informisanost o Orvelovom konceptu, svest o sustinskom znacenju istog neminovno izostaje, jer se stice licnim iskustvom ili ucescem u organizaciji projekta...I to je zapravo, najuzasniji aspekt ovoga sto gledamo i za sta verujemo da je zabavni program, bas kao i ljudi koje posmatramo i koje su se, vodjeni istom zabludom, u njega prijavili...