11. 07. 2012.

linkovi

http://www.amorosart.com/

 http://algomasquemots.blogspot.com/

 http://www.wikipaintings.org/

 http://albumsceline.blogspot.com/

 http://poulwebb.blogspot.com/ http://strawberige.blogspot.com/

http://forum.net.hr/forums/t/133440.aspx

http://tarkowski.tumblr.com/post/23795715897/emir-kusturica

http://www.tate.org.uk/art/artworks?gid=999999952

 http://www.listal.com/list/film-sets-brigitte-lacombe

http://fashionsmostwanted.blogspot.com/2010/09/coco-chanels-apartment.html

http://indulgy.com/post/M459OqiU61/frida-kahlomy-inspiration

09. 07. 2012.

kao kritika

Prekopirala sam ovo tvoje pisanije na jedan svoj zatvoreni blog, da na miru procitam i kažem ti ne šta očekuješ, nego šta ja mislim jer sam i obećala... a što sam u životu više čitala, pisala, manje sam imala potrebu da to objašnjavam, pogotovo to ne treba poeziji jer ona je samo pjesniku znama odakle stiže i šta mu znači, prema tome šta god ja kažem to je jedan utisak, a treba da ih bude koliko i čitalaca jer samo tako je dobro, pošto ni u čemu ne postoji jedan odgovor, a u umjetnosti najmanje, tako da ja ni ovdje na faceu ne učestvujem u hvaljenju onoga šta ko piše, a i učenicima puštam da sve doživljavaju na svoj način... no da više ne duljim na tu temu... kratka priča nije moj žanr, nisam je nikad pisala, pa i nisam neki ni ljubitelj, ni poznavalac, djeluje na prvo čitanje kao dječija, što nije loše, naprotiv, za djecu je teže pisati i to samo neki znaju, ako to ima neke slojeve koji se naziru i ima neku veći poruku od ove u naslovu onda to samo pisac zna, ali to nije bitno, pisac je obavio svoj posao, na čitaocu je da uživa ili ne, a ne da sudi... pjesma je moj fah, ali koliko ljudi toliko ćudi, koliko pjesnika i pjesama toliko stilova i shvatanja istih... ja tu vidim neka 3 predmeta ili bića ili tri dijela čovjekovog bića i pokušaja da se razjasni ko smo... to mogu biti neke tri svetinje, a mogu i obicne strvari koje život čine... kod tebe čudno nema neke razlike u tim elementima, ja ih vidim sve u pozitivi i malo mi je strano to jer poezija uglavnom nastaje na onoj bolnoj emociji, na tom neznanju i lutanju ka saznanju... ali dobro zvuči, ima to ponavljanje koje daje i ritam i neku cjelinu pjesmi, no drugi neko bi to drugacije vidio, a to i jeste ono pravo, što više viđenja, djelo je bolje.

07. 07. 2012.

čitanje2

Ko smo

Ja sam svetlost iz mraka.
Ti si nasmejana godina.
On je glasnik proleća.

Ja sam ples leptira i skakutanje vrapca.
Ti si ton predvečerja.
On je dobrota što se razliva po ljudskim rukama.

Ja sam izmišljena stvarnost novog doba.
Ti si mašta što preobražava dimenzije vremena i prostora.
On je letnje Sunce što se daje i razliva.

Ja sam ispunjeno obećanje.
Ti si dah novog govora.
On je neugasiva vatra.

Ja sam pružena u prijateljski stisak ruka.
Ti si ljubav što se izliva iz srca.
On je nežnost napupelih u proleće grana.

Ja sam ljubav na prvi pogled.
Ti si lakoća kretanja od mesta do mesta.
On je iskra života što se razgoreva.

Ja sam borba za prava poniženih.
Ti si zagrljaj od kog osećam slast samopouzdanja.
On je sazdan od praštanja.

Aleksandar Košarčić

slika dana

čitanje1

Ipak je ljubav najjača

U jednom selu zvanom Tuga, življaše Igor. Najsiromašniji stanovnik tog sela.
Doduše ni drugi nisu imali nešto bogzna šta,ali on nije imao baš ništa.
Jeo je semenke korova.
Toliko je bilo siromašno to selo da je u njemu bilo tri drveta i dva žbuna.
A najbogatiji čovek je imao pet kokošaka, jednu svinju, psa, tri pacova i debelu ženu
kojoj bi svakog petka curilo mleko na levoj sisi.
Igor probudivši se jednog jutra gladan ko' pas.
Nazuje svoje cipele koje su vremenom počele da liče na čarape i ode kod bogataša.
Bogataš mu sa mržnjom reče da nema ništa.
A njegova žena se sažali i namigne Igoru i tiho mu reče da je danas petak i da je
u ponoć sačeka kod svoje kuće i da će ona doći da ga podoji.
Skazaljke se spojiše.
Vrata Igorove kuće zaškripaše.
I on pošto beše jako gladan počeo je da sisa odma' sa vrata.
Ubrzo se njegove usne nadjoše i na nekim drugim mestima, gde ne teče mleko.
Beše to lepa noć za Igora, puna poljubaca i mleka.
Bogataševa žena zavoli Igora i ostane kod njega i rodi mu sina.
Dečko beše vrlo marljiv, a pošto se u tom selu nije cenio rad .
On ode u drugo selo.
Obogati se i vrati se kući bogat sa lepim namerama.
Selo Tuga po njegovom dolasku procveta k'o višnja u proleće.
Ne beše više siromašno, nego lepo i sretno.
A Igorova žena beše najcenjeniji stanovnik tog sela .
Jer su svi znali da nije bilo njene Ljubavi ne bi bilo ni njihovog plemenitog sina.

Aleksandar Košarčić

mira-romi


01. 07. 2012.

juli-la-notte

***m. antonioni
marcello mastroianni
jeanne moreau

slika meseca

bezecovanje

Strancizmi u srpskom jeziku: Turcizmi, kao strancizam u srpskom jeziku, su odavno odomaćeni, što nije ni čudo, obzirom na onolike vekove pod turskom vlašću. Da nije bilo upornih stvaralaca i čuvara srpskog jezika, možda bismo danas, čak, i pričali turski. Turcizmi, za mene, i nisu strancizmi u pravom smislu reči, pa mi i ne smetaju. Ali, šta reći za anglicizme koji su od pre nekoliko godina kod nas u "trendu"? Da li od srbijanskog "imidža" i "stajlinga" možemo stvoriti neki "brend"? Ako "konsalting" bude dobar i "ketering" na "partiu" na nivou, možda se "menadžeri" usaglase u vezi "biznisa". "PR" je komentarisao moj "CV" i zaključio da sam dobar za "advertajsing" i "marčendajzing". "Fašion vik" je bio uspešan. Kad se setim još nečega, pisaću. Za sada je i ovo dovoljno, što se tiče našeg srpskog jezika. Umesto da čuvamo naš lepi jezik, najjednostavniji za učenje od svih jezika, mi, po običaju da volimo sve što je tuđe, nismo zadovoljni onim što imamo, već nam trebaju tuđe reči kojima, čak, ni značenje ne znamo. A tek 'estrada' dok ceka u 'bekstejdzu' dok im 'stilisti' popravljaju 'autfit'.. puni su ih 'in magazini'.. Propast!