Umor je duboko u meni
riba u vodi, podrum u kuci
umor je na rubu usne
rec upucena nekom ko odlazi
nekom ko odlazi
vodi me, vodi me
vodi me na vodu
vodi me, vodi me
vodi me na vodu
bolujem, nikom ne kazujem, zato imam ovo mesto, zato ovde pisem... ali otkrila sam da se neke slike i neki postovi i sa ovog zatvorenog bloga nalaze na googlu i ako se na njih naidje, moze se sve videti i pricitati... nije mi jasno da li ja nisam dobro zabravila bravu ili je to inace tako... dobro znam da cesto naidjem na neke slike i zatvoren blog, mozda se sa drugog kompjutera to i ne vidi... ostaje i dalje pitanje, a sad i ta dilema ima li mene ili nema sa ovim skrovistem za dušu i samim tim ima li mesta pod suncem, na zemlji, pod zemljom gde mozes biti sam i siguran...
Siguran sam
Ili samo mislim da sam siguran
Staklenim nogama
Ovo je hod po tankoj zici
Maskiran sam
Ili samo mislim da sam maskiran
Pod ovim bojama
Govorim samo reci sto me kriju
Sastavicu krajeve
Iscepane poruke
Tragove pod prozorom
I obale pod jastukom
Kao u snu
Oprezan sam
Tvoje oci gledaju u moj dlan
Ti ne znas ko sam ja
Ja ne znam ko bih mogao biti
Pokusaj saznati
Ni iz cega sklopiti
Podigni zavesu
Pokazi sve sto mislis da krijem
EKV
02. 09. 2011.
01. 09. 2011.
odgovor-m
:)
lepa je
i setna nekako
ja retko delim te moje, uostalom nisam ni pisac, a ni ne zelim ih pokazivati ikom tek tako. uzivam jedino da ih delim pojedinima...
potpisao ili ne dajem ih tebi, a skoro sve su uzasno depresivne, mozda sa malo cinicnog humora
a i davno nastale
dacu ti jos poneku ako vec uzivas:)
a ja skriveno uzivam dok prekucavam i redjam kako treba da 'stoje' sa tim razmacima moram priznati hehe dok sam ih kucao pisacom masinom pa sam se mogao igrati
uzasno je vreo bio dan i gomila obaveza, placanja
da ispijem ovo moje oznojeno pivo, najedem i odmorim ko covek
verovatno je i tvoj bio naporan..
evo ti jedne
i odmori, avgust je prosao;)
mene vise jesen deprimira, valjda zbog losih iskustava. narocito popodne. a na zalost jos uvek nemam lepa secanja sa kojim bi ih mogao zameniti i tako vec godinama...
COVEK ALEKSEJ - KO JE TO
Pesme coveka Alekseja bile su cudne
ni nalik pesmama pisanim do tada
Jedna je dama time iznenadjena
bez ustrucavanja pitala
Covek Aleksej zapravo ko je
A neko iz gomile zamisljeno rece
Covek Aleksej lik je iz pesme
Uostalom
kao i mi
I
Perun je sada vec veliki lijander u basti gospodje
Karenjine
Neobicno zelen i razlistao, budi uzdahe Aninih prijateljica, dok na verandi ispijaju popodnevni caj.
Njima je poznato da ga je Ana starom antikvaru iz Perua platila svojim lepim telom.
I one bi to ucinile bez razmisljanja, samo da su bile u prilici.
I niko ni ne sluti, Perun je neizmerno zaljubljen
u gospodju Karenjinu, jos od dana kada je sa prasnjave police,
posmatrao Anu, dok je svlacila svilenu haljinu, pred smezuranim licem uzbudjenog starca.
Anin suprug ne voli lijander jer ga Perunove grane,
koje dopiru do prozora spavace sobe, uvek uplase
kada ustaje nocu da mokri.
Zbog toga on, sanjiv i isprovociran, obicno mokri
kroz prozor, gde su grane lijandera vecinom sasusene.
- Alekseju, ostavi te papire i idi da zalijes lijander!
- Ali mama, pa Vi nikako ne shvatate da ste i sami
deo tih papira. I Vi i taj lijander, sto neumereno raste i posle svake Vase reci pusta novi list. Ne pojiti, njega treba unistiti
da Vas ne podseca na gresku koju ste ucinili na proputovanju kroz Peru.
U protivnom, opet cete se baciti pod voz.
I uvek isto bude.
:) ++
...mozda bi ih konacno mogao, ovako prepisane, staviti u jednu fijoku kompa, al kad razmislim ipak su mi vrednije otkucane. ko bi ga znao zasto......
*
lepa je
i setna nekako
ja retko delim te moje, uostalom nisam ni pisac, a ni ne zelim ih pokazivati ikom tek tako. uzivam jedino da ih delim pojedinima...
potpisao ili ne dajem ih tebi, a skoro sve su uzasno depresivne, mozda sa malo cinicnog humora
a i davno nastale
dacu ti jos poneku ako vec uzivas:)
a ja skriveno uzivam dok prekucavam i redjam kako treba da 'stoje' sa tim razmacima moram priznati hehe dok sam ih kucao pisacom masinom pa sam se mogao igrati
uzasno je vreo bio dan i gomila obaveza, placanja
da ispijem ovo moje oznojeno pivo, najedem i odmorim ko covek
verovatno je i tvoj bio naporan..
evo ti jedne
i odmori, avgust je prosao;)
mene vise jesen deprimira, valjda zbog losih iskustava. narocito popodne. a na zalost jos uvek nemam lepa secanja sa kojim bi ih mogao zameniti i tako vec godinama...
COVEK ALEKSEJ - KO JE TO
Pesme coveka Alekseja bile su cudne
ni nalik pesmama pisanim do tada
Jedna je dama time iznenadjena
bez ustrucavanja pitala
Covek Aleksej zapravo ko je
A neko iz gomile zamisljeno rece
Covek Aleksej lik je iz pesme
Uostalom
kao i mi
I
Perun je sada vec veliki lijander u basti gospodje
Karenjine
Neobicno zelen i razlistao, budi uzdahe Aninih prijateljica, dok na verandi ispijaju popodnevni caj.
Njima je poznato da ga je Ana starom antikvaru iz Perua platila svojim lepim telom.
I one bi to ucinile bez razmisljanja, samo da su bile u prilici.
I niko ni ne sluti, Perun je neizmerno zaljubljen
u gospodju Karenjinu, jos od dana kada je sa prasnjave police,
posmatrao Anu, dok je svlacila svilenu haljinu, pred smezuranim licem uzbudjenog starca.
Anin suprug ne voli lijander jer ga Perunove grane,
koje dopiru do prozora spavace sobe, uvek uplase
kada ustaje nocu da mokri.
Zbog toga on, sanjiv i isprovociran, obicno mokri
kroz prozor, gde su grane lijandera vecinom sasusene.
- Alekseju, ostavi te papire i idi da zalijes lijander!
- Ali mama, pa Vi nikako ne shvatate da ste i sami
deo tih papira. I Vi i taj lijander, sto neumereno raste i posle svake Vase reci pusta novi list. Ne pojiti, njega treba unistiti
da Vas ne podseca na gresku koju ste ucinili na proputovanju kroz Peru.
U protivnom, opet cete se baciti pod voz.
I uvek isto bude.
:) ++
...mozda bi ih konacno mogao, ovako prepisane, staviti u jednu fijoku kompa, al kad razmislim ipak su mi vrednije otkucane. ko bi ga znao zasto......
*
nobel
nobel
SVI DOBITNICI NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST
1901 Sully Prudhomme
1902 Christian Matthias Theodor Mommsent
1903 Bjørnstjerne Martinus Bjørnson
1904 Frédéric Mistral, José Echegaray y Eizaguirre
1905 Henryk Sienkiewicz
1906 Giosuè Carducci
1907 Rudyard Kipling
1908 Rudolf Christoph Eucken
1909 Selma Ottilia Lovisa Lagerlöf
1910 Paul Johann Ludwig Heyse
1911 Count Maurice (Mooris) Polidore Marie Bernhard Maeterlinck
1912 Gerhart Johann Robert Hauptmann
1913 Rabindranath Tagore
1914 nije dodeljena
1915 Romain Rolland
1916 Carl Gustaf Verner von Heidenstam
1917 Karl Adolph Gjellerup, Henrik Pontoppidan
1918 Inget pris utdelat
1919 Carl Friedrich Georg Spitteler
1920 Knut Pedersen Hamsun
1921 Anatole France
1922 Jacinto Benavente
1923 William Butler Yeats
1924 Wladyslaw Stanislaw Reymont
1925 George Bernard Shaw
1926 Grazia Deledda
1927 Henri Bergson
1928 Sigrid Undset
1929 Thomas Mann
1930 Sinclair Lewis
1931 Erik Axel Karlfeldt
1932 John Galsworthy
1933 Ivan Alekseyevich Bunin
1934 Luigi Pirandello
1935 Inget pris utdelat
1936 Eugene Gladstone O'Neill
1937 Roger Martin du Gard
1938 Pearl Buck
1939 Frans Eemil Sillanpää
1940 nije dodeljena
1941 nije dodeljena
1942 nije dodeljena
1943 nije dodeljena
1944 Johannes Vilhelm Jensen
1945 Gabriela Mistral
1946 Hermann Hesse
1947 André Paul Guillaume Gide
1948 Thomas Stearns Eliot
1949 William Faulkner
1950 Earl (Bertrand Arthur William) Russell
1951 Pär Fabian Lagerkvist
1952 François Mauriac
1953 Sir Winston Leonard Spencer Churchill
1954 Ernest Miller Hemingway
1955 Halldór Kiljan Laxness
1956 Juan Ramón Jiménez
1957 Albert Camus
1958 Boris Leonidovich Pasternak
1959 Salvatore Quasimodo
1960 Saint-John Perse
1961 Ivo Andrić
1962 John Steinbeck
1963 Giorgos Seferis
1964 Jean-Paul Sartre
1965 Michail Aleksandrovich Sholokhov
1966 Shmuel Yosef Agnon, Nelly Sachs
1967 Miguel Angel Asturias
1968 Yasunari Kawabata
1969 Samuel Beckett
1970 Aleksandr Isaevich Solzhenitsyn
1971 Pablo Neruda
1972 Heinrich Böll
1973 Patrick White
1974 Eyvind Johnson, Harry Martinson
1975 Eugenio Montale
1976 Saul Bellow
1977 Vicente Aleixandre
1978 Isaac Bashevis Singer
1979 Odysseus Elytis
1980 Czeslaw Milosz
1981 Elias Canetti
1982 Gabriel García Márque
1983 William Golding
1984 Jaroslav Seifert
1985 Claude Simon
1986 Wole Soyinka
1987 Joseph Brodsky
1988 Naguib Mahfouz
1989 Camilo José Cela
1990 Octavio Paz
1991 Nadine Gordimer
1992 Derek Walcott
1993 Toni Morrison
1994 Kenzaburo Oe
1995 Seamus Heaney
1996 Wislawa Szymborska
1997 Dario Fo
1998 José Saramago
1999 Günter Grass
2000 Gao Xingjian
2001 Sir V.S. Naipaul
2002 Imre Kertész
2003 John Maxwell Coetzee
2004 Elfriede Jelinek
2005 Harold Pinter
2006 Orhan Pamuk
2007 Doris Lessing
2008 Jean-Marie Gustave Le Clézio
2009 Herta Müller
2010 Mario Vargas Llosa
SVI DOBITNICI NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST
1901 Sully Prudhomme
1902 Christian Matthias Theodor Mommsent
1903 Bjørnstjerne Martinus Bjørnson
1904 Frédéric Mistral, José Echegaray y Eizaguirre
1905 Henryk Sienkiewicz
1906 Giosuè Carducci
1907 Rudyard Kipling
1908 Rudolf Christoph Eucken
1909 Selma Ottilia Lovisa Lagerlöf
1910 Paul Johann Ludwig Heyse
1911 Count Maurice (Mooris) Polidore Marie Bernhard Maeterlinck
1912 Gerhart Johann Robert Hauptmann
1913 Rabindranath Tagore
1914 nije dodeljena
1915 Romain Rolland
1916 Carl Gustaf Verner von Heidenstam
1917 Karl Adolph Gjellerup, Henrik Pontoppidan
1918 Inget pris utdelat
1919 Carl Friedrich Georg Spitteler
1920 Knut Pedersen Hamsun
1921 Anatole France
1922 Jacinto Benavente
1923 William Butler Yeats
1924 Wladyslaw Stanislaw Reymont
1925 George Bernard Shaw
1926 Grazia Deledda
1927 Henri Bergson
1928 Sigrid Undset
1929 Thomas Mann
1930 Sinclair Lewis
1931 Erik Axel Karlfeldt
1932 John Galsworthy
1933 Ivan Alekseyevich Bunin
1934 Luigi Pirandello
1935 Inget pris utdelat
1936 Eugene Gladstone O'Neill
1937 Roger Martin du Gard
1938 Pearl Buck
1939 Frans Eemil Sillanpää
1940 nije dodeljena
1941 nije dodeljena
1942 nije dodeljena
1943 nije dodeljena
1944 Johannes Vilhelm Jensen
1945 Gabriela Mistral
1946 Hermann Hesse
1947 André Paul Guillaume Gide
1948 Thomas Stearns Eliot
1949 William Faulkner
1950 Earl (Bertrand Arthur William) Russell
1951 Pär Fabian Lagerkvist
1952 François Mauriac
1953 Sir Winston Leonard Spencer Churchill
1954 Ernest Miller Hemingway
1955 Halldór Kiljan Laxness
1956 Juan Ramón Jiménez
1957 Albert Camus
1958 Boris Leonidovich Pasternak
1959 Salvatore Quasimodo
1960 Saint-John Perse
1961 Ivo Andrić
1962 John Steinbeck
1963 Giorgos Seferis
1964 Jean-Paul Sartre
1965 Michail Aleksandrovich Sholokhov
1966 Shmuel Yosef Agnon, Nelly Sachs
1967 Miguel Angel Asturias
1968 Yasunari Kawabata
1969 Samuel Beckett
1970 Aleksandr Isaevich Solzhenitsyn
1971 Pablo Neruda
1972 Heinrich Böll
1973 Patrick White
1974 Eyvind Johnson, Harry Martinson
1975 Eugenio Montale
1976 Saul Bellow
1977 Vicente Aleixandre
1978 Isaac Bashevis Singer
1979 Odysseus Elytis
1980 Czeslaw Milosz
1981 Elias Canetti
1982 Gabriel García Márque
1983 William Golding
1984 Jaroslav Seifert
1985 Claude Simon
1986 Wole Soyinka
1987 Joseph Brodsky
1988 Naguib Mahfouz
1989 Camilo José Cela
1990 Octavio Paz
1991 Nadine Gordimer
1992 Derek Walcott
1993 Toni Morrison
1994 Kenzaburo Oe
1995 Seamus Heaney
1996 Wislawa Szymborska
1997 Dario Fo
1998 José Saramago
1999 Günter Grass
2000 Gao Xingjian
2001 Sir V.S. Naipaul
2002 Imre Kertész
2003 John Maxwell Coetzee
2004 Elfriede Jelinek
2005 Harold Pinter
2006 Orhan Pamuk
2007 Doris Lessing
2008 Jean-Marie Gustave Le Clézio
2009 Herta Müller
2010 Mario Vargas Llosa
ukor
Ukor
Gde si dušo, gde si hrano!
Gde si, danče mio?
Gde si, sunce ogrejano?
Gde si dosad bio?
Ta sinoć se tebi mlada
Baš zacelo nada’!
Sunce zađe - pade tama -
A ja ostah sama!
Ala ljubiš, moje lane,
Ala grliš slavno!
Grli, ljubi, dok ne svane -
Ta već nesi davno!
Već nedelja dana prođe
Kako mi ne dođe!…
Jao zlato, tako t’ Boga,
Ta kako si moga’?!
Branko Radičević
(1824-1853)
Gde si dušo, gde si hrano!
Gde si, danče mio?
Gde si, sunce ogrejano?
Gde si dosad bio?
Ta sinoć se tebi mlada
Baš zacelo nada’!
Sunce zađe - pade tama -
A ja ostah sama!
Ala ljubiš, moje lane,
Ala grliš slavno!
Grli, ljubi, dok ne svane -
Ta već nesi davno!
Već nedelja dana prođe
Kako mi ne dođe!…
Jao zlato, tako t’ Boga,
Ta kako si moga’?!
Branko Radičević
(1824-1853)
rujan
p.s. frka, telefon, posao
ali
srecan ti tvoj septembar
moj avgust je uvek tuzan
mislim da znas zasto
ali i on prodje
lepe mi stihove saljes
bez potpisa su
znaci tvoji!?
potpisi se :)))
p
septembar
Poema o Prvom Septembru 1939.
Kao groblje samoubica
Svetom se prostrla neizmerna tuga
Dani su crna konjica
Što galopira u eteru.
Ali šta mari to!
Još stojim kao spomenik od bronze,
Koji jedini na svetu nije izgubio veru.
Stojim ledeno kao najveći vis na Uralu,
S čvrstim smehom njegove poslednje stene,
I sanjam o jednom kindžalu,
I preko mene protiču reke od krvi crvene.
Stojim
I dane brojim
Kao besposleni mornar zvezde sa palube suve.
Uvek samo pesnik budućnosti,
Redov sam koji sa bedama satire,
I pružam ruke iz ove noći gluve
U daleki svet gde čovek do čoveka umire!
Stojim,
I ja ću ostati!
Nek druge rešetaju sumnje stoleća,
Više no ikad nada mnom se klati
Beskrajni luk od zvezdanog cveća.
Vizionar,
Ja uđoh pod koru stvari,
I zato vam velim ne oplakujte Prvi Septembar.
Neka se nebo u beskonačnost garavi
Od barutskog dima,
I nek jednom izgore svi mostovi zločina
Od Lamanša do Krima!
Neka se svet zloduha u sopstvenoj krvi udavi,
Kao alkoholičara, udarenog čekićem melanholje, kad Dunav popije.
Neljudska krv sve polja nek poplavi,
I neka se od neba do zemlje krv razlije!
Po zemlji puze samo gnojavi ljudi,
I na svakom drumu vrebaju razbojnici bede;
Nema više nikoga na globusu da nam probudi
Veru u buduća proleća i zelene drvorede!
Sve je u šljam i korov potonulo:
Ideali, nade, ljubav i poštenje;
Od zemlje do neba blatom se razlilo
Podmuklo i jezivo uništenje!
No ko danas ima pravo da govori kao profet?
Ja nisam Hrist ni trinaesti učenik.
Farovima očiju gledam ovaj svet
Koji polako menja svoj lik.
Zbog toga sebi danas odbijam prisustvo na trci ''heroja'',
Za jedan uzvišeniji san.
Sutra ću prvi kriknuti:
- ''Drugovi, pala je Troja
I svanuo je novi dan!''
Drugovi!
Sigurno mi nismo krv poželeli,
Ni meso dece kao pokolj cveća.
U ovom životu samo smo hteli
Skromno mesto na zemlji
Između zima i proleća.
Skromno mesto i malo slobode,
Da čovek bude ono što je,
A ne rob u kitnjastim sistemima kao pagode,
Iza kojih otkočeni revolveri stoje.
Zbog toga me danas nimalo ne bole ljudi i žene,
Ta crvotočna stabla drevne ljudske gore;
Žalim kolevke i očo zanesene
Dečaka koji još nisu umeli da prozbore.
Njihova groblja, zasuta ružama vatrenih granata,
Ukazuju mi se kao od suza slavoluk.
Svake noći teška me jeza hvata,
I jaučem u svojoj samoći kao ranjen vuk.
Ali u dnu mene bukti puni mesec
Od mojih nemerljivih nada,
I gledam kako sa drumova nestaju Varvari i Huni,
I kako na zemlju Novo Leto pada.
I ludo verujem,
Posle današnjih krvavih reka kao da se u njih mesec rastopio,
Da će naići doba drugarstva i bratstva,
I svet novi
Konstrukcije i rada,
U kom se ostvaruju samo ljudski snovi
Kao što zdravo seme u plodnu zemlju pada.
I tada...
Dečak koji bude gledao beli oblak što nebom plovi,
Više crnih snova imati neće,
I misliće da su to labudovi
Što se negde daleko, za gorom,
Spuštaju na jezero sreće.
Kao kakav div, u toj budućnosti, moj će spomenik iznići
Iz zemlje današnjih snova koju raznose krvavi zubi,
I od najtvrđeg kamena gordosti u nebo će se dići,
Stolećima da priča
Kako čovek nikad veru ne treba da izgubi.
Rade Drainac
Kao groblje samoubica
Svetom se prostrla neizmerna tuga
Dani su crna konjica
Što galopira u eteru.
Ali šta mari to!
Još stojim kao spomenik od bronze,
Koji jedini na svetu nije izgubio veru.
Stojim ledeno kao najveći vis na Uralu,
S čvrstim smehom njegove poslednje stene,
I sanjam o jednom kindžalu,
I preko mene protiču reke od krvi crvene.
Stojim
I dane brojim
Kao besposleni mornar zvezde sa palube suve.
Uvek samo pesnik budućnosti,
Redov sam koji sa bedama satire,
I pružam ruke iz ove noći gluve
U daleki svet gde čovek do čoveka umire!
Stojim,
I ja ću ostati!
Nek druge rešetaju sumnje stoleća,
Više no ikad nada mnom se klati
Beskrajni luk od zvezdanog cveća.
Vizionar,
Ja uđoh pod koru stvari,
I zato vam velim ne oplakujte Prvi Septembar.
Neka se nebo u beskonačnost garavi
Od barutskog dima,
I nek jednom izgore svi mostovi zločina
Od Lamanša do Krima!
Neka se svet zloduha u sopstvenoj krvi udavi,
Kao alkoholičara, udarenog čekićem melanholje, kad Dunav popije.
Neljudska krv sve polja nek poplavi,
I neka se od neba do zemlje krv razlije!
Po zemlji puze samo gnojavi ljudi,
I na svakom drumu vrebaju razbojnici bede;
Nema više nikoga na globusu da nam probudi
Veru u buduća proleća i zelene drvorede!
Sve je u šljam i korov potonulo:
Ideali, nade, ljubav i poštenje;
Od zemlje do neba blatom se razlilo
Podmuklo i jezivo uništenje!
No ko danas ima pravo da govori kao profet?
Ja nisam Hrist ni trinaesti učenik.
Farovima očiju gledam ovaj svet
Koji polako menja svoj lik.
Zbog toga sebi danas odbijam prisustvo na trci ''heroja'',
Za jedan uzvišeniji san.
Sutra ću prvi kriknuti:
- ''Drugovi, pala je Troja
I svanuo je novi dan!''
Drugovi!
Sigurno mi nismo krv poželeli,
Ni meso dece kao pokolj cveća.
U ovom životu samo smo hteli
Skromno mesto na zemlji
Između zima i proleća.
Skromno mesto i malo slobode,
Da čovek bude ono što je,
A ne rob u kitnjastim sistemima kao pagode,
Iza kojih otkočeni revolveri stoje.
Zbog toga me danas nimalo ne bole ljudi i žene,
Ta crvotočna stabla drevne ljudske gore;
Žalim kolevke i očo zanesene
Dečaka koji još nisu umeli da prozbore.
Njihova groblja, zasuta ružama vatrenih granata,
Ukazuju mi se kao od suza slavoluk.
Svake noći teška me jeza hvata,
I jaučem u svojoj samoći kao ranjen vuk.
Ali u dnu mene bukti puni mesec
Od mojih nemerljivih nada,
I gledam kako sa drumova nestaju Varvari i Huni,
I kako na zemlju Novo Leto pada.
I ludo verujem,
Posle današnjih krvavih reka kao da se u njih mesec rastopio,
Da će naići doba drugarstva i bratstva,
I svet novi
Konstrukcije i rada,
U kom se ostvaruju samo ljudski snovi
Kao što zdravo seme u plodnu zemlju pada.
I tada...
Dečak koji bude gledao beli oblak što nebom plovi,
Više crnih snova imati neće,
I misliće da su to labudovi
Što se negde daleko, za gorom,
Spuštaju na jezero sreće.
Kao kakav div, u toj budućnosti, moj će spomenik iznići
Iz zemlje današnjih snova koju raznose krvavi zubi,
I od najtvrđeg kamena gordosti u nebo će se dići,
Stolećima da priča
Kako čovek nikad veru ne treba da izgubi.
Rade Drainac
jutarnji rituali
DODJE MI DA SE ...
Pozeleo sam da utonem
u crni vir
jutarnje kafe
i postanem zrno sudbine
na dnu
prevrnute solje
(Ne pozdravljam jutro:
siba me zrakom preko lica
i osecam se kao duznik,
koji nema da plati, jer mu je zivot dosao
praznih ruku.)
(M.D.)
Pozeleo sam da utonem
u crni vir
jutarnje kafe
i postanem zrno sudbine
na dnu
prevrnute solje
(Ne pozdravljam jutro:
siba me zrakom preko lica
i osecam se kao duznik,
koji nema da plati, jer mu je zivot dosao
praznih ruku.)
(M.D.)
četvrtak-m
па искоришћавам те до првог
после си сувише заузета...
лако је брбљати кад си расположен
(to da ti proverim cirilicu;p)
mada sumnjam u tvoje lako baratanje..
a kad si nikakav, nigde nikog, po pravilu nepisanom
i cini mi se da nikad nisi izgovorila 'marko'
M.D. slika 1
после си сувише заузета...
лако је брбљати кад си расположен
(to da ti proverim cirilicu;p)
mada sumnjam u tvoje lako baratanje..
a kad si nikakav, nigde nikog, po pravilu nepisanom
i cini mi se da nikad nisi izgovorila 'marko'
M.D. slika 1
Pretplati se na:
Postovi (Atom)
