petak

Umor je duboko u meni
riba u vodi, podrum u kuci
umor je na rubu usne
rec upucena nekom ko odlazi
nekom ko odlazi

vodi me, vodi me
vodi me na vodu
vodi me, vodi me
vodi me na vodu

bolujem, nikom ne kazujem, zato imam ovo mesto, zato ovde pisem... ali otkrila sam da se neke slike i neki postovi i sa ovog zatvorenog bloga nalaze na googlu i ako se na njih naidje, moze se sve videti i pricitati... nije mi jasno da li ja nisam dobro zabravila bravu ili je to inace tako... dobro znam da cesto naidjem na neke slike i zatvoren blog, mozda se sa drugog kompjutera to i ne vidi... ostaje i dalje pitanje, a sad i ta dilema ima li mene ili nema sa ovim skrovistem za dušu i samim tim ima li mesta pod suncem, na zemlji, pod zemljom gde mozes biti sam i siguran...

Siguran sam
Ili samo mislim da sam siguran
Staklenim nogama
Ovo je hod po tankoj zici
Maskiran sam
Ili samo mislim da sam maskiran
Pod ovim bojama
Govorim samo reci sto me kriju
Sastavicu krajeve
Iscepane poruke
Tragove pod prozorom
I obale pod jastukom
Kao u snu
Oprezan sam
Tvoje oci gledaju u moj dlan
Ti ne znas ko sam ja
Ja ne znam ko bih mogao biti
Pokusaj saznati
Ni iz cega sklopiti
Podigni zavesu
Pokazi sve sto mislis da krijem

EKV