danas

danas me kao sto rekoh boli glava, iscitavala sam posle duzeg vremena LCHF forum da vidim ima li nesto novo, posle nalaza trebala bih i ja da napisem svoju pricu... otompotom... pola 12 je, sad sam se opet izvikala na nju, ustaje i sprema se da resava pasos... verovatno je uzaludno, ali nek bar to ima jer ona nista drugo nema... jutros perem sudje, dodje gospodin i meko kao pamuk kaze: sto si prala, mislio sam ja? rekoh: nema problema, i nijedne vise, on opet ode napolje... kontam da sad kad ona ode vani, skuvam rucak i zatvorim se u svoju sobu... znam da mi je to lose, ali definitivno ja svoje srce, mozak, dusu me mogu promeniti, takva sam kakva sam, najgora za sebe. ulazi i opet pametuje: zasto joj opet pokusavam kontrolisati zivot? kazem po ko zna koji put, da sve cinim da ode, pa me se njen zivot uopste nece ticati, uverice se ako se to ikad desi, to jest ako ja to ziva docekam... nastavlja da pametuje, glava hoce da mi prsne... uzima mi bez pitanja sicu iz novcanika za bus jer nece da razbija onih 50 km koje sam joj juce dala...
uh, glava se raspada...