3. danas sam usla u vanjske i unutrasnje rovove blogova preko mozille
2. ex-plorer je mrtav
1. slava mu!
0. pali, ne bitan si, smaras - brendon - vb
28. 05. 2011.
po-vracanje
4. dan kako nisu radili blogovi (3x3) na mom kompjuteru
3. danas sam usla u vanjske i unutrasnje rovove blogova preko mozille
2. ex-plorer je mrtav
1. slava mu!
0. pali, ne bitan si, smaras - brendon - vb
3. danas sam usla u vanjske i unutrasnje rovove blogova preko mozille
2. ex-plorer je mrtav
1. slava mu!
0. pali, ne bitan si, smaras - brendon - vb
23. 05. 2011.
rodjendan
evo danas mu je rodjendan, ne znam koji po redu, ali ne zaboravljam to... gde je, kako je i kako da mu zazelim srecu? ovde, nekom pesmom, nekim cvetom... u krticnjaku gde sam sakrivena i u hladnom maju... ove godine sam u oseci svojih godina, u odricanju u nadu i ljubav, ali ono sto je bilo zadnje ostaje kao poslednji, nepromenljivi testament svim nadama, verama, ljubavima...
zasto sam odustala i od sebe, zar nemam vremena za knjige, pesme, slike... imam... kriza starenja... sve se naglo dogidilo, to me pogodilo i sad tesko i polako prihvatam sebe ovakvu kakva jesam... kad se izmirim sa samom sobom, a ostane bar trun onog bivseg u meni, sa njim cu ziveti... u tom trunu u oku i dusi mesto je malo, ali lepo i za tebe mili i za tvoje vreme koje ti dolazi, ja ti zelim da ti vreme uvek dolazi kao sto meni odlazi... i u tom razmimoilazenju vremena skoro da nema sanse da se sretnu nasa dva trena, ali ko zna, ko zna osim nasa sama sudbina... mozda, mozda mili moj, neki stari pescani vetrovi doduvaju onaj moj trun u neki tvoj tren i dogodi se susret stoleca, milenijuma, svetlosnih godina...
zasto sam odustala i od sebe, zar nemam vremena za knjige, pesme, slike... imam... kriza starenja... sve se naglo dogidilo, to me pogodilo i sad tesko i polako prihvatam sebe ovakvu kakva jesam... kad se izmirim sa samom sobom, a ostane bar trun onog bivseg u meni, sa njim cu ziveti... u tom trunu u oku i dusi mesto je malo, ali lepo i za tebe mili i za tvoje vreme koje ti dolazi, ja ti zelim da ti vreme uvek dolazi kao sto meni odlazi... i u tom razmimoilazenju vremena skoro da nema sanse da se sretnu nasa dva trena, ali ko zna, ko zna osim nasa sama sudbina... mozda, mozda mili moj, neki stari pescani vetrovi doduvaju onaj moj trun u neki tvoj tren i dogodi se susret stoleca, milenijuma, svetlosnih godina...
22. 05. 2011.
15. 05. 2011.
pesnik
Kako je zalosno kad čovek ne ume da cveta
A ima pesnika koji su umetnici
I obrađuju svoje stihove
Kao drvodelja daske!...
Kako je žalosno kad čovek ne ume da cveta!
Kad mora da slaže stih na stih, kao neko ko podiže zid
I gleda da l’ dobro stoji, i ruši ga ako ne valja!...
A je jedina umetnička zgrada Zemlja cela
Koja se menja i uvek dobro stoji i vazda ostaje ista.
Mislim na to, ne kao što se misli, već kao što se diše,
I gledam cveće, i smešim se…
Ne znam da l’ me ono razume
Ni da li ja njega razumem,
Ali znam da je istina i u njemu i u meni
I u našoj zajedničkoj božanskoj osobini
Da se prepuštamo toku stvari i živimo na Zemlji
Zadovoljni što nas godišnja doba nose,
Da puštamo da nam vetar peva uspavanku
I da ništa ne sanjamo, kad se uspavamo.
Fernando Pessoa
A ima pesnika koji su umetnici
I obrađuju svoje stihove
Kao drvodelja daske!...
Kako je žalosno kad čovek ne ume da cveta!
Kad mora da slaže stih na stih, kao neko ko podiže zid
I gleda da l’ dobro stoji, i ruši ga ako ne valja!...
A je jedina umetnička zgrada Zemlja cela
Koja se menja i uvek dobro stoji i vazda ostaje ista.
Mislim na to, ne kao što se misli, već kao što se diše,
I gledam cveće, i smešim se…
Ne znam da l’ me ono razume
Ni da li ja njega razumem,
Ali znam da je istina i u njemu i u meni
I u našoj zajedničkoj božanskoj osobini
Da se prepuštamo toku stvari i živimo na Zemlji
Zadovoljni što nas godišnja doba nose,
Da puštamo da nam vetar peva uspavanku
I da ništa ne sanjamo, kad se uspavamo.
Fernando Pessoa
14. 05. 2011.
post
@sensible
Jutro. Nisam bas gledala kako se dodaje prijatelje tu pa ne znam da li je ovo pravi nacin, ako je super. Ak nije sorry. I naravno, ne moras me prihvatiti ako ne zelis, nisu to razlozi za ljutnju.
Ali ok lik si mi, i puno pozdrava, kako god da odlucis. :)
@tiger-lily
cao :kafa
citam i nemam za sad ni volje, ni potrebe da nesto pisem
tvoji su postovi uvek dobri i najvaznije na nivou koji je primeren kulturnom komentarisanju
a stil vecine je zapravo odsustvo blo kakvog stila sto meni najvise smeta na forumu
zao mi je bojane, jos uvek mi je draga
nisam sticajem okolnosti bas ovo poslednje mogla da gledam
ne sumnjam u ono sto citam, bar to sto ti i jos neki pisu
ali ipak pustam vremenu da kaze svoje...
puno pozz :-*
Jutro. Nisam bas gledala kako se dodaje prijatelje tu pa ne znam da li je ovo pravi nacin, ako je super. Ak nije sorry. I naravno, ne moras me prihvatiti ako ne zelis, nisu to razlozi za ljutnju.
Ali ok lik si mi, i puno pozdrava, kako god da odlucis. :)
@tiger-lily
cao :kafa
citam i nemam za sad ni volje, ni potrebe da nesto pisem
tvoji su postovi uvek dobri i najvaznije na nivou koji je primeren kulturnom komentarisanju
a stil vecine je zapravo odsustvo blo kakvog stila sto meni najvise smeta na forumu
zao mi je bojane, jos uvek mi je draga
nisam sticajem okolnosti bas ovo poslednje mogla da gledam
ne sumnjam u ono sto citam, bar to sto ti i jos neki pisu
ali ipak pustam vremenu da kaze svoje...
puno pozz :-*
01. 05. 2011.
idem
Idem
Idem
Od jedne ruke do druge
Gde si
Zagrlio bih te
Grlim tvoju odsutnost
Poljubio bih ti glas
Čujem smeh daljina
Usne mi lice rastrgle
Iz presahlih dlanova
Blistava mi se pojavi
Hteo bih da te vidim
Pa oči zaklapam
Idem
Od jedne slepoočnice do druge
Gde si
Vasko Popa
(1922-1991)
Idem
Od jedne ruke do druge
Gde si
Zagrlio bih te
Grlim tvoju odsutnost
Poljubio bih ti glas
Čujem smeh daljina
Usne mi lice rastrgle
Iz presahlih dlanova
Blistava mi se pojavi
Hteo bih da te vidim
Pa oči zaklapam
Idem
Od jedne slepoočnice do druge
Gde si
Vasko Popa
(1922-1991)
komentar
...Gledalac apsolutno nije svestan kakvi su uslovi u VB kulisama i kakav uticaj imaju na ucesnike...Niko ne moze da funkcionise normalno nakon izvesnog vremena u takvim uslovima, jos manje da ispoljava kreativnost i inicijativu u bilo kom smislu - osim na nacin na koji to radi Nemes, destruktivnim ponasanjem, odnosno spletkarenjem koje, kao opcionalni vid komunikacije i dnevne aktivnosti, nesto cesce upraznjavaju ostali ucesnici...VB kulise su okruzene elektronskom opremom koja kreira snazno elektromagnetno polje, sa dokazanim uticajem na psihofizicko zdravlje pojedinca...Na tavanici se nalazai (kao i iznad baste) retko prikazivana, ali veoma prisutna i intenzivna vestacka rasveta koja ostecuje vid na duze staze i svaki pokusaj opustanja na ledjima cini neizvodljivim...Nije dozvoljeno spavanje u toku dana, ne postoji kutak gde bi ucesnik imao minut privatnosti, nije dozvoljena upotreba papira, olovke ili bilo kojeg rekvizita koji bi omogucio kreiranje drustvene ili sportske igre (klikeri i improvizovane krpenace/lopte, napralvljene od carapa, koje su ucesnici VB1 pokusali da iskoriste kreativno - oduzeti su)...ne ostoji povratna ili bio kakva informacija ili kontakt sa realnoscu/spoljnim svetom...Ne postoji svest o tacnom vremenu, a vreme je jedan od najrepresivnijih faktora igre na dnevnoj bazi...Sustina projekta nije u podsticanju individualne ili kolektivne kreativnosti, vec u represiji isth sa ciljem kontrole i usmeravanja reakcija pojedinca i grupe, odnosno mentalne manipulacije u kontrolisanim uslovima...Dan u VB 'kuci' traje izuzetno dugo upravo zbod nedostataka mogucnost - objektivnih i okolnostima indukovanim subjektivnim odsustvom motivacije da se stanje promeni u smislu osmisljavanja nacina za autoanimaciju, sto dodatno povecava nivo stresa, apatije ili nervoze...Cak i da se u projekat ukljucuju izrazito stabilne licnosti (biraju se po pravilu upravo suprotni mentalni sklopovi) koje su u stanju da se nose sa pritiskom i osmisljenim sistemom za distorziju percepcije realnosti, logickog rasudjivanja i emotivnog dozivljaja, eventualna inicijativa u pravcu intelektualnog ili fizickog animiranja grupe osudjena je na neuspeh...Okruzenje 'apsorbuje' pojedinca i namece mu primarne modele ponasanja - izolaciju ili copor u cilju opstanka...Sa nista razvijenijim sistemom medjuljudskih odnosa...
...Gledalac to ne zna, ne treba da zna, a ukoliko i postoji informisanost o Orvelovom konceptu, svest o sustinskom znacenju istog neminovno izostaje, jer se stice licnim iskustvom ili ucescem u organizaciji projekta...I to je zapravo, najuzasniji aspekt ovoga sto gledamo i za sta verujemo da je zabavni program, bas kao i ljudi koje posmatramo i koje su se, vodjeni istom zabludom, u njega prijavili...
...Gledalac to ne zna, ne treba da zna, a ukoliko i postoji informisanost o Orvelovom konceptu, svest o sustinskom znacenju istog neminovno izostaje, jer se stice licnim iskustvom ili ucescem u organizaciji projekta...I to je zapravo, najuzasniji aspekt ovoga sto gledamo i za sta verujemo da je zabavni program, bas kao i ljudi koje posmatramo i koje su se, vodjeni istom zabludom, u njega prijavili...
tabela UH
1. zitarice i derivati - najvise
2. meso - malo (najvise govedju but, kuvana slanina, kobasice, suhomesnato i pasteta)
3. riba - nema
4. mleko - od ovcijeg 4,3 do kravljen kondezovanog 53,9
5. mlecni proizvodi - od pitera 0,7 do jogurta 4,5
6. jaja - malo
7. povrce - paprika crvena nema do najvise crveni mladi luk, krompir i grasak
8. voce - puno -
9. masti - malo
10. secer - puno - najvise djemovi i karamele
Nutritivne vrednosti namirnica - TABELA
http://www.building-body.com/tablicni-prikaz-nutritivnih-vrijednosti-hrane.html
2. meso - malo (najvise govedju but, kuvana slanina, kobasice, suhomesnato i pasteta)
3. riba - nema
4. mleko - od ovcijeg 4,3 do kravljen kondezovanog 53,9
5. mlecni proizvodi - od pitera 0,7 do jogurta 4,5
6. jaja - malo
7. povrce - paprika crvena nema do najvise crveni mladi luk, krompir i grasak
8. voce - puno -
9. masti - malo
10. secer - puno - najvise djemovi i karamele
Nutritivne vrednosti namirnica - TABELA
http://www.building-body.com/tablicni-prikaz-nutritivnih-vrijednosti-hrane.html
glukoza
Ugljenohidrati – Glukoza, Ne šećer!
Kradljivci energije
Molekuli koji se razlože iz proteina, masti i ugljenohidrata su složeni šećeri za razliku od šećera koji se dodaje u komnercijalnu hranu.
Najpoznatija komercijalna “prazna” hrana i kradljivci energije su:
kuhinjski šećer, belo brašno, testenine, beli pirinač, voće u konzervi,
piće u konzervi, kuvani pasulj u konzervi, alkohol, čaj, kafa, penušava
pića, kolači, keksi, gotova jela, kupovni sosovi, većina cerealija, brza
hrana i slatkiši.
Ljudi koji konzumiraju ovu hranu stimulišu hormon adrenalin, koga prave adrenalne žlezde. Adrenalin se proizvodi prvenstveno kada telo oseti opasnost ili izazov – sindrom “tuče ili bežanja” – kako bi se pripremilo na akciju. On uzrokuje da srce brže kuca, da pluća uzimaju više vazduha, da jetra ispušta dodatnu glukozu u krv, i da se krv skreće od ne-vitalnih delova tamo gde će biti korisnija, kao što su noge. Ako se adrenalin stalno prekomerno proizvodi zbog stimulišuće hrane, to može dovesti do opšteg umora. Često nemamo pojma koliko šećera jedemo. Kada pogledate na etikete na namirnicama, naći ćete šećer skoro svuda. Međutim, ishrana u kojoj ima previše ugljenohidrata može da poremeti osetljivu ravnotežu nivoa šećera u krvi.
Stres je takođe kradljivac energije, jer on podstiče ispuštanje rezervi glukoze iz jetre i mišića, obezbeđujući kratkotrajnu energiju ali dugoročan umor, jer se stokovi energije stalno prazne. Tokom reakcije “tuča ili bežanje”, jetra ispušta glikogen (rezerve šećera) u krv, i podiže šećer u krvi. Zato produžena izloženost stresu može da opustoš nivo šećera u krvi. Na isti način, kofein i stimulansi kao što su nikotin u cigaretama takođe podižu šećer u krvi naprezanjem adrenalnih žlezda – one ispuštaju dva hormona, kortizol i adrenalin, koji remete proces varenja i nalažu jetri da ispušta rezerve glikogena.
Nerafinisani ugljenihidrati iz voća, povrća i celozrnih žitarica imaju relativno nizak nivo ugljenohidrata i ispuštaju njihov šećer polako u vašu krv.
Nasuprot tome, tipični čovek danas jede vrlo malo nerafinisanih ugljenohidrata.
Umesto toga, jedemo ogromne količine rafinisanih ugljenohidrata,
uglavnom u obliku šećera (naročito kuhinjskog šećera i kukuruznog sirupa bogatog fruktozom),
obranog mleka, voćnih sokova, sušenog voća, i rafinisanog skroba
(belo brašno u hlebu, peciva, testenine i slično).
Na ovo se dodaje druga skrobna hrana kao što je pečen krompir i beli pirinač.
To je ishrana za koju vaše telo nije napravljeno da se sa njom bori.
Ona donosi propast šećera u krvi i insulina.
Insulin je hormon koga pankreas proizvodi da kontroliše upotrebu, distribuciju i
čuvanje energije u vašem telu obrađivanjem šećera u krvi.
Insulin snabdeva gorivom vaše telo prenosom glukoze iz krvi u ćelije,
gde se onda prenosi u mitohondriju, male strukture unutar ćelija koje deluju kao
male elektrane za sagorevanje glukoze.
Kradljivci energije
Molekuli koji se razlože iz proteina, masti i ugljenohidrata su složeni šećeri za razliku od šećera koji se dodaje u komnercijalnu hranu.
Najpoznatija komercijalna “prazna” hrana i kradljivci energije su:
kuhinjski šećer, belo brašno, testenine, beli pirinač, voće u konzervi,
piće u konzervi, kuvani pasulj u konzervi, alkohol, čaj, kafa, penušava
pića, kolači, keksi, gotova jela, kupovni sosovi, većina cerealija, brza
hrana i slatkiši.
Ljudi koji konzumiraju ovu hranu stimulišu hormon adrenalin, koga prave adrenalne žlezde. Adrenalin se proizvodi prvenstveno kada telo oseti opasnost ili izazov – sindrom “tuče ili bežanja” – kako bi se pripremilo na akciju. On uzrokuje da srce brže kuca, da pluća uzimaju više vazduha, da jetra ispušta dodatnu glukozu u krv, i da se krv skreće od ne-vitalnih delova tamo gde će biti korisnija, kao što su noge. Ako se adrenalin stalno prekomerno proizvodi zbog stimulišuće hrane, to može dovesti do opšteg umora. Često nemamo pojma koliko šećera jedemo. Kada pogledate na etikete na namirnicama, naći ćete šećer skoro svuda. Međutim, ishrana u kojoj ima previše ugljenohidrata može da poremeti osetljivu ravnotežu nivoa šećera u krvi.
Stres je takođe kradljivac energije, jer on podstiče ispuštanje rezervi glukoze iz jetre i mišića, obezbeđujući kratkotrajnu energiju ali dugoročan umor, jer se stokovi energije stalno prazne. Tokom reakcije “tuča ili bežanje”, jetra ispušta glikogen (rezerve šećera) u krv, i podiže šećer u krvi. Zato produžena izloženost stresu može da opustoš nivo šećera u krvi. Na isti način, kofein i stimulansi kao što su nikotin u cigaretama takođe podižu šećer u krvi naprezanjem adrenalnih žlezda – one ispuštaju dva hormona, kortizol i adrenalin, koji remete proces varenja i nalažu jetri da ispušta rezerve glikogena.
Nerafinisani ugljenihidrati iz voća, povrća i celozrnih žitarica imaju relativno nizak nivo ugljenohidrata i ispuštaju njihov šećer polako u vašu krv.
Nasuprot tome, tipični čovek danas jede vrlo malo nerafinisanih ugljenohidrata.
Umesto toga, jedemo ogromne količine rafinisanih ugljenohidrata,
uglavnom u obliku šećera (naročito kuhinjskog šećera i kukuruznog sirupa bogatog fruktozom),
obranog mleka, voćnih sokova, sušenog voća, i rafinisanog skroba
(belo brašno u hlebu, peciva, testenine i slično).
Na ovo se dodaje druga skrobna hrana kao što je pečen krompir i beli pirinač.
To je ishrana za koju vaše telo nije napravljeno da se sa njom bori.
Ona donosi propast šećera u krvi i insulina.
Insulin je hormon koga pankreas proizvodi da kontroliše upotrebu, distribuciju i
čuvanje energije u vašem telu obrađivanjem šećera u krvi.
Insulin snabdeva gorivom vaše telo prenosom glukoze iz krvi u ćelije,
gde se onda prenosi u mitohondriju, male strukture unutar ćelija koje deluju kao
male elektrane za sagorevanje glukoze.
jednom
Jednom u gradu ko zna kom
Jednom u gradu ko zna kom
ti ćeš imati topli dom
i prozor s vidicima bez dna
i sobe pune dečjeg sna.
A ja, ne pitaj, o ja ću tada
prestati već da budem mlad.
I ako te sretnem bilo gde
neće nam biti kao pre.
Jednom u gradu ko zna kom
svetleće u noći tvoj topli dom.
Slobodan Marković – Markoni
(1928-1990)
Jednom u gradu ko zna kom
ti ćeš imati topli dom
i prozor s vidicima bez dna
i sobe pune dečjeg sna.
A ja, ne pitaj, o ja ću tada
prestati već da budem mlad.
I ako te sretnem bilo gde
neće nam biti kao pre.
Jednom u gradu ko zna kom
svetleće u noći tvoj topli dom.
Slobodan Marković – Markoni
(1928-1990)
Pretplati se na:
Postovi (Atom)
