dobro jutro

jutro, dorucak, cekanje jutarnjeg ukljucenja u dvor i sumiranje februara i prethodne sedmice... depresija i stres... juce vrhunac i sukob sa obe strane... mart ne donosi nikakvo otopljenje, temperature i dalje ispod nule, u kuci zategnuto kao pre 10 g kad me cerka zbog istih stvari osamarila, ja je isterala i otisla kod oca to jest bake na ilidzu... sad joj oduzimam laptop u ponoc i tako se resava njeno spavanje, ali sve pre, pa i ovaj cin me toliko potresa da nisam dobro, a za nju uzalud proslo 10 leta, nije makla s mesta, mene svezala da ovde ostanem, a sve uzalud, poslednju godinu sam radila na zdravoj ishrani i uvek joj servirala sve na gotovo, a on prestao da daje za nju novac, juce rece da ne treba da brine za nju jer je ona odrasla... haha... muko moja... no jos jednom sam ujedena, povredjena, ali nije novo, sve znam i samo cu da istrajem da odem i potpuno se oslobodim, sad i nje... dve negativne energije su sada kao i odvajkada jedna drugoj podrska, ista krv, isti geni, blago meni, sve se pitam kao rambo: sta sam radila, sta sam radila, pa sam se na sopstveni klinac nasadila? pa tako je to... tako je bilo i sa mojim bratom, nikad se roditelji nisu smirili od njega, nikad dok nisu umrli... pa bezati ili mreti... sad cekam da otopli, mira ide u banju sa prijateljicom sredinom marta, pa cu ja kod nje u aprilu... da malo povratim dusu, napravim neki plan uz njenu pomoc i krenem sa pakovanjem, selidbom stvari kod nje, prodajom ovog stana, mozda i angazovanjem advokata jer ovaj sve minira, pa tek ako se stan proda sto je isto problem i moze potrajati, a ja kod mire ziveti, traziti neki drugi stan za male pare, e to je tek kumst kao posrati se u cosak okrugle sobe, ali izbora nema, sa prolecem polecu ptice, polecem i ja, pa hoce li let biti i pad, ne znam i necu da znam, bolje i to nego ovo... prvo martovsko jutro, da je dobro nije, ali februar je gotov i zaokruzen... 222 posta, pa zar se i to moze, moze i vise, juce sam neke brisala da bi ubacila bebi dol kao kraljicu na dvoru i vesti o dodeli oskara, to su ipak februarske vesti i morale su da stanu u tako zaokruzen broj... eto to je pod konac, kad mi zivot lici na testerisani predmet sto bode i strci nek bar ono sto od mene zavisi bude lepo i glatko, mozda i zato sve zaokruzujem... kad bi mogla zaokruzila bih i godine koliko cu ziveti, eto npr. 70, pristajem odmah, ali ako predje, onda mora 80, haha... ovo mi svakako odgovara... psiholozi i numerolozi bi se mozda mogli pozabaviti ovim fenomenom, potrebom da sve zaokruzim, da li je to moja potreba da je sve savrseno ili je to i nesto drugo? ko zna?