sarma

pozdravljam se sa hlebom, slatkisima, pasulj pravim po svom, a sarmu sam izbacila i sad je i ona za spomenar... inace pasulj i sarma su najcesca zimska jela u ovim krajevima, sarma je cak u meniima svih praznika, svadbi i slicnih desavanja... izdasna je, a zbog mesa nije siromasna (postoji anegdota da u proseku svi jedemo sarmu, siromasni kupus, a bogati meso)... i u kucama se cesto kuvala, meso se mesalo sa dosta rize i podgrevala kao i pasulj danima... u mojoj porodici bile su 3 vrste sarme, od zelenog kupusa, kiselog kupusa i rastike, takozvani japrak koji se dosta pravi i hercegovini i dalmaciji, a dalmaciji se sarma pravi i od vinovog lista... moja mama je cesto pravila sarmu, a posebno japrak, sarmice su bile male i jeo se sa pavlakom... to kao i ostala jela sam naucila od mame rano, pa sam kuvala i ja kad sam se udala i dugo posle toga... posto se sarma kuva dugo na laganoj vatri, a ja sam bila zaposlena zena, ja sam i sarmu kuvala u expres lonacu i za cas bi bila gotova i bila je vrlo ukusna... vec nekoliko godina je nisam pravila, raspala se moja porodica, a takva jela se ne prave na malo... sad je pogotovo ne mislim praviti jer to dugo kuvanje, nije po mom novom nacinu ishrane ni prakticno, ni zdravo... sve u svemu i dobra stara sarma odlazi u spomenar...