eh da je ono: sto je babi milo, to joj se i snilo, ali nije, nego ono mamino, da kad sanja malo dete, radjanje, bebu svoju ili neciju, a svoju posebno, uvek joj se desi nesto neprijatno, tako sam i ja posle odlaska u wc oko 7 ujutro, nastavila da spavam do 9 sati... e to vreme sam sanjala san, tipa jutarnjih mora, ali u koloru i detaljno do tancina... rodila sam bebu, musko dete, ali bilo je crnpurasto i poruzno, cak nam i nije bilo jasno sta je, R ga je zamotao u papir i kesu kao parce piletine, pa sam ga ja napala da ga je mogao ubiti, ali ono je bilo zivo, neunistivo... onda sam se nasla kod svekrve i shvatila da je otac naljda R, ali secanje na S nije postojalo, kasnije kad sam ga pokusala da dojim, na levu sisu je poteklo mleko i on je halapljivo poceo da vuce, tada sam i nekim zenama u poseti rekla da sam ovaj put lako rodila jer su mi prosli put ostavili gazu (ipak sonja postoji), dete je bilo cudo, nije imalo nezarastao pupak, stalno je bilo golo, zivahno i odmah je pokusavalo i uspevalo da hoda i prisutni su zakljucili da ce biti genije, tu se pojavio i mladji stric da cestita, a ja i bebin otac smo se dogovarali o kupovini krevetca i ostalih potrepstina... cudan, bizaran san, sigurno ima veze sa brigom za S.
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
Nema komentara:
Novi komentari nisu dopušteni.