zatvor

...every pri­son that the man bu­ild
is bu­ild with bricks of sha­me...
(...sva­ka tam­ni­ca ko­ju je čo­vek po­di­gao
sa­zi­da­na je od ci­ga­la sra­ma...)
(Oscar Wil­de, The Bal­lad of Re­a­ding Gaol)

Za­pi­si iz mr­tvog do­ma pri­ča je o lju­di­ma ko­je je F. M. Do­sto­jev­ski upo­znao u tam­ni­ci ano­nim­ne si­bir­ske gu­ber­ni­je, is­po­vest, da­kle, o dru­gi­ma. O nje­mu sa­mo ko­li­ko su ga ti dru­gi sme­ta­li, iza­zi­va­ju­ći čas nje­go­vu mo­ra­li­stič­ku od­vrat­nost, čas nje­go­vo slo­ven­sko sa­u­češ­će. O dru­gi­ma, s ari­sto­krat­skom od­vrat­noš­ću, ali bez hriš­ćan­ske sa­mi­lo­sti, pi­še i Oskar Wil­de u Ba­la­di o tam­ni­ci Re­a­ding, iz ko­je smo za ovu gla­vu po­zaj­mi­li mo­to.
I Ša­la­mo­vlje­ve Pri­če sa Ko­li­me pri­po­ve­sti su o dru­gi­ma, ali je pri­met­no od­su­stvo i mo­ral­nog su­da i emo­tiv­nog učeš­ća. Ova raz­li­ka u tač­ki po­sma­tra­nja ljud­ske pat­nje od­me­ra­va i du­bi­nu pret­po­stav­ke da je reč o no­voj ka­kvo­ći sta­re hriš­ćan­ske ci­vi­li­za­ci­je ili mo­žda već i o ori­gi­nal­noj an­tro­po­loš­koj vred­no­sti u po­vo­ju. Sol­že­nji­cin će u Ar­hi­pe­la­gu Gu­lag, ana­li­tič­koj en­ci­klo­pe­di­ji si­bir­skih lo­go­ra, vra­ti­ti mo­ral­ni aspekt enig­mi so­vjet­skog Te­ro­ra, ras­hla­đen u auto­kla­vi isto­rič­nog po­gle­da na ko­mu­ni­zam.
Ima se uti­sak da je naj­u­be­dlji­vi­ja te­ma ro­bi­je – osu­đe­nik na su­sed­nom le­ža­ju. (Pr­vu ljud­sku re­al­nost Do­sto­jev­ski opi­su­je re­če­ni­com: „Bio je me­đu nji­ma je­dan ro­bi­jaš ko­ji je naj­vi­še vo­leo da u slo­bod­no vre­me bro­ji ko­lje pa­li­sa­de.“ Ne pi­sac, ne­go ne­ko dru­gi.) I da je ulo­ga pi­sca s uspo­me­na­ma ro­bi­ja­ša do­bro shva­će­na tek ako je, osim u iz­nim­nim tre­nu­ci­ma kri­ze, sa­mo­za­taj­no po­vu­kla u za­le­đe vla­sti­tu sud­bi­nu, te se sta­vi­la u slu­žbu tu­đih ne­sre­ća.
 "... mor­fo­lo­gi­ja „oni­rič­kog pro­sto­ra rop­stva“ ma­lo se od dav­nih da­na pro­me­ni­la. Iz­me­đu ru­pe u ze­mlji, po­kri­ve­ne iz­u­krš­ta­nim de­bli­ma, u ko­ju su pro­to­na­ro­di spuš­ta­li svo­je kriv­ce, i ele­gant­ne, so­fi­sti­ci­ra­ne će­li­je grad­skog za­tvo­ra u sa­vre­me­nom Stoc­khol­mu, gde je bo­ja zi­do­va pri­la­go­đe­na lič­nom uku­su ro­bi­ja­ša, a pro­sto­ri­ja li­či na so­be u va­šoj ku­ći, ve­li­ka je raz­li­ka u po­je­di­no­sti­ma, no nje je ma­lo u onom bit­nom – ogra­ni­če­nju slo­bo­de što ga pod­ra­zu­me­va.
Za­tvor­ske ru­pe du­go su pod ze­mljom osta­le, po­dra­ža­va­ju­ći ja­mu u ko­ju su bra­ća ba­ci­la he­brej­skog pa­tri­jar­ha Jo­si­fa i ta­ko usta­no­vi­la, po­sle ede­na, dru­gi pro­to­tip bi­blij­ske tam­ni­ce. Pod­ze­mlje, u ge­o­graf­skoj i sim­bo­lič­noj bli­zi­ni pa­kla, ne­ma sum­nje, naj­pri­klad­ni­je je me­sto za is­paš­ta­nje gre­ho­va. Sa­mo je eks­plo­zi­ja hu­ma­ne po­pu­la­ci­je, a s njom i de­li­kven­ci­je, mo­gla i mo­ra­la iz­ba­ci­ti za­tvo­re i na po­vr­ši­nu ze­mlje. Do­le se vi­še, jed­no­stav­no, ni­je mo­glo sta­ti. Za­jed­no sa ci­vi­li­za­ci­jom, uvis, ne­bu, ra­stu i za­tvo­ri.
Ali je pa­ra­dok­sal­no da se upra­vo u na­šem ve­ku, sto­le­ću ne­bo­de­ra, nji­hov ver­ti­ka­lan rast kom­bi­nu­je s ho­ri­zon­tal­nim ši­re­njem, pa en­gle­ski kon­cen­tra­ci­o­ni lo­go­ri iz Bur­skog ra­ta, ne­mač­ki la­ge­ri za uniš­te­nje i si­bir­ski ro­bi­jaš­ki ar­hi­pe­lag, za­tvor­sku ci­vi­li­za­ci­ju, ako po­sto­ji, vra­ća­ju na sa­me po­čet­ke, ka­da su pr­vi ljud­ski su­žnji, pod ime­nom rat­nih za­ro­blje­ni­ka, dr­ža­ni pod otvo­re­nim ne­bom."
B. Pekić