sto x

...po stoti put zavrsavam letnji deo postanja na blogu ponavljajucu, pa brisuci postove: pesmu o emiliji i sliku koju sam naslovila: odmor; jer mi ona izgleda kao raj za dusu, odmor za oci... i evo sad i moje slike moga stola, moga novog stola, sto je na sred moje stare sobe... sto je uvek centar sobe, soba je moj mali svet, novi sto je ukras mog malog sveta, mog mikrokosmosa... sta pisati kad slike govore vise od sto reci... o hrani uopste, o novoj ishrani kao nacinu zivota, o staroj prici o kcerki, o novom prijateljstvu sa bivsim mm... i o spremanju sobe i stana, o nadanju, o doruccima, zavrsenim realitijima, o starim spanskim sapunicama i novim turskim serijama i filmovima na tv-u... o ruckovima tacno u 2, o orasima, semenkama i kefiru, o novcu i stanovima, i usisavanju i pranju deka, o macku u ss zavucenom u jorgan posle porcije piletine, o citanju poezije na netu, o pisanju na starom forumu i emiliji kao starom i novom nicku, o slusanju inxs-a i nevernih beba, i o napokon pronadjenom kokosovom ulju u butiku badem na bascarsiji i uzimanju istog malim kasicicama, i o novoj kutiji za puter i obrisanoj prasini i opranim prozorima magicnom krpom, o kisnim danima i opet zaspaloj po danu staroj devojcici, o ne-opravim sudovima, o lignjama sa krompirom za njih i blitvom za mene za danasnji rucak, o zvaki orbit, kikirikiju i komadicima crne cokolade, o piletini i ribi na maslinovom devicanskom ulju, o travnickom siru, ovcijem ili kravljem i suvoj pecenici ili vratu... o planovima za odlazak na pale, i o planovima za krecenje naseg stana na jesen... o sestrinom sutrasnjem rodjendanu, o dorucku koji se hladi, o greskama na tastaturi, i o brojevima u svemu, o novim pesmama koje pisem i starim pismima koje citam, o internetu koji ne placam peko leta jer reala leta je sveta, o svilenim zelenim pantalonama koje opet nosim sa crnim maicama i novim naocalama kojima gledam tv, i o jos nepopravljenom kutnjaku i neskinutom kamencu, o jos neporavljenoj bateriji za tuširanje, i o skorom farbanju i sisanju kose, o radovom skidanju kg i kupovini domacih jaja i sira, o njegovom pranju sudja i vikanju na sonju, o njemom sedenju na stolici i gluvoci na sve ovo za trun njene srece, o jos neizvanjenim pasosima, nepopravljenim zubima, nekupljenim koferima, neopranim stvarima, nebacenim nepotrebmim predmetima... o njenim vec starim snovima o americi koje prenosi iz godine u godini kao uvek nove i o mojoj staroj, novoj sobi i njenom novom centru, o stolu sa 4 noge i utrobom ispod poklopca, punom meni vaznih sitnica... bas kao paviceva kutija za pisanje... inventar, sa bezbroj duplih dna i pretinaca, u kome se pronalaze predmeti različite starine i simbolične vrednosti...