4 vrane na manjoj brezi , a bezbroj na vecoj ispred zgrade, gledam kroz prozor i mislim sta da pisem...
hajde malo o secanjima koja sam zabranila nad zemljom, ovo je slobodna zona, pa mogu neka proci, jutros sam mislila o maminim starackim secanjima i koliko sam ih trpela i branila i nju i sebe od njih, mislim koliko je imala godina kad je posle rata i tatine smrti to pocelo u opasnim kolicinala i oblicima.... pa imala je oko 70 jer je tata umro sa 70, a ona je mladja 2 godine, posle toga je zivela jos 10, ali ne daj boze nikome tog zivljenja i njene bolesti koja je izmedju ostalog i proizisla i iz tih secanja koja su postala njena svakodnevnica, zato se branim od toga, genetika je genetika, ali se i nadam u svoje znanje o tome, iskustvo i njeno i moje, te rad mozga koji se i danas bavi cak i na netu sadasnjicom, a samo ponekad baci svetlo na neku epizodu iz proslosti... da toga bude manje, danas cu u jednom postu ispricati 2 koje su bitne, jedna je bila sudbonosna i stresna po mene, a drugo spada u sferu onih grehova... ali iz rata kad su mi sve uzeli, pa sam i ja nesto uzela da prezivim... znaci prvo pricam o lekarima i zasto ih se bojim, to vrlo cesto ponavljam sonji, prvi susret sa njima i boravak u bolnici u mostaru sa 5 godina u vreme kad smo ziveli u gacku zbog loma ruke, drugi sa 28 u kasindolu zbog obolenja pluca, treci porodjaj i cetvrti lezanje uz 6-to mesecnu sonju da joj nameste kukove jer joj jedna casica nije bila nerazvijena... (kratko o traumama: 1. lom rruke, krivo srastanje, lom i namestanje pod anestezijom, traumatican boravak u uzasnim uslovima u bolnici daleko od roditelja 2. pogresna dijagnoza i lecenje sa pretpostavkom o najgorem, boravak 2 meseca u bolnici za plucne bolesnike 3. ostavljanje gaze u materici pri porodjaju i zasivanju rane sto je pruzrocilo krvarenje danima i skoro sepsu i smrt 4. trauma znog 6-mesecnog deteta koje su na ortopedskoj klinici razapeli na tegove i razvlacili joj kukove da bi joj stavili metalni aparat koji je nosila 8 meseci) tu na ortopedskoj klinici sam ponovo srela dr. zdravka... u koga sam se zaljubila kad sam radila na kartoteci u dz hrasnica posle prve godine fakulteta, a kasnije, znatno kasnije posle rata, u igalu u jos jednog dr. brana, rodjaka mog bivseg muza koji je kasnije tragicno zavrsio... duge su to price, svaka za sebe, skracujem ih i cak stavljam u jedan post samo da ih izbacim iz sebe...
Nema komentara:
Novi komentari nisu dopušteni.