Poreklom sa američkog kontinenta, ukusna tikvica, duguljastog oblika poput krastavca, na trpezama Evropljana našla se nepravedno tek početkom 20. veka.
U kulinarskom smislu, tikvica je povrće jer se najčešće nalazi isitnjena u slanim jelima, pitama ili je ispunjena nadevom. Međutim, botaničari je vide kao nedozrelo voće.
Svežih tikvica ima tokom celog leta i većeg dela jeseni kada primat preuzima plavi patlidžan koji se slično priprema.
Iako su često u našim tanjirima, nutritivna vrednost žućkastih ili zelenih (svetlih ili tamnih) plodova nije dovoljno poznata.
Niskokalorična, i zbog toga odlična za održavanje vitke linije, tikvica srednje veličine ima tek 25 kalorija. Bogata je folatima, kalijumom, manganom, vitaminom A i drugim korisnim materijama.
Zahvaljujući brojnim blagotvornim dejstvima na zdravlje, balansirana ishrana ne može se zamisliti bez tikvica.
Nutricionisti često ističu da svaki slasan zalogaj ne mnogo masnog, dinstanog ili pečenog jela koje sadrži tikvice, štiti organizam od holesterola, srčanih oboljenja, pa i raka debelog creva.
Pri pripremi jela, naglašavaju stručnjaci, koru ne bi trebalo bacati jer se u njoj nalazi visokovredni betakaroten, organsko jedinjenje poznato po snažnom antioksidantnom dejstvu.
Antioksidantne materije čuvaju organizam od veoma štetnog dejstva slobodnih radikala.
Zdrave plodove neoštećene kore treba kupovati isključivo sveže što se može utvrditi pregledom „peteljke".
Znak da je u pitanju plod koji je gotovo zreo su krupne i čvrste semenke koje je najbolje odstraniti.
