za-marka2

evo vec jutros idem na yahoo
i mislim na tebe
i gle, imam sta da citam
ganuo si me, dragi druze
smej se sada ovome, druze :)
treba nam malo smeha, malo makar i lazne radosti
znam ja tebe
znas ti mene
znaju se i prepoznaju takve duse
samo treba da se otvore
e sad, ja se tesko otvaram ikome osim samoj sebi
davno sam se povukla u neke tunele i jazbine
i u njima pisem, disem, bitisem
u tom zatvorenom svetu niko nikome ne treba
kako god da zivim u vanjskom svetu to je samo ono sto se mora
to je onaj za druge, lazni sjaj o kome i ti pricas
samo sa sobom ja sam ja
niko mi ne treba
i onda kukam sebi
to su pesme
moje
tuzne
tako nastaju
nenamerno
one se samo tako bolno radjaju
radost ne pise pesme
mozda pesmice
i da ne duzim kad ti to sve znas
jer znam da disemo slicno
jedino tako si ono sto jesi

hvala ti na pismu
hvala ti na pesmi
lepa je, ima nesto toplo, ceznjivo u njoj
i hvala ti sto si mi skinuo sa vrata misao da pisemo onakva pisma
dragi marko, hahaha
sta jos da ti kazem
uvek mi najlepse misli i reci pobegnu
citav zivot ih jurim
ali ne uspevam da nadjem one prave
e, sad sam preterala sa ovom gusenicom
ali sta cu
to su moji specijaliteti
imam po jednu jos uvek na profilima na spaceu
ja, pa ti, ja, pa ti, na reply...

i jos nesto
zao mi je sto su toliki dijalozi propali na spaceu
sve je to neponovljivo
ja jako cenim reci i cuvam sve
kao ti slike, crteze...
ali ovu prepisku
koliko god da je bude cu kopirati i cuvati u jednom blogu
zatvoreno od sveta
pa kad ti postanes poznati slikar i ja pesnikinja :))
objavicu nasa pisma
koja ce drugima pokusati da objasne nasu umetnost
:))))))))))))))

e, hajde sad ti raspali
ne moras odmah, ni danas, ni sutra
a mozes i sad, u ovom trenu
procitacu kad-tad i odgovoriti nekad
sve se bojim da se opet ne naviknem na nesto
ali nije problem, ti si moje drugo ja
zato ti i mogu napisati
vtm