krtica

trazim mesto, kopam pod zemljom, rupa za rupom... tunel, jazbina, jama, trojanova rupa, separe... sve kao da je malo, zato jutros pokusah da na onom drugom blogu otvorim jos jedan, treci dzep koji bi bio nevidljiv kao ovde ova dva koja i nisu iskotistena, posto mi nije uspelo ili se nije dalo za danas... evo me ovde, u tunelu koji je nazvan dnevnik, a nastao je umesto tipkanja starog dnevnika, kao svastara u kojoj su mnogi zanimljivi linkovi i razni citati i koncepti... ipak neiskoristen je, rupa je, a ja bih da kopam drugu ko zna koju po redu, kao krtica...
evo me ovde za sad, pa cu da vidim hoce li se krtica smiriti ili ce i sutra da kopa... pitanje?
danas sam poludila kad sam ustala jutros u 9 da pravim dorucak i zatekla sonju kako bas u tom trenu tek sprema krevet za spavanje... vikala sam, plakala sam... nisam joj dala dorucak, rucak ce biti napravljen, ali ne posluzen, ako i sledece noci ponovi isto, nece biti ni rucka... tako!
ostalo sta da pricam, sve znam, jos znam, jos nisam izgubila razum, a ovo niko ne cita, samo ja sama sebi olaksavam...