uselenje

rucala sam sama, piletinu i grasak, bez hleba, dosta vode i sad zvaka... a onda sam opet pokusala da probijem ovu rupu, iz treceg je uspelo, krtica je ozivela, vec uselila, evo i namestila stan, hoce udobnost i estetiku kao da je iznad zemlje... vucja jama, trojanova rupa, krticnjak, e toga se još niko nije setio, na toj i toj sam adresi, ako se do sad niko nije setio, nece se ni dosetiti da me nadje...
koja brzina, sve se odigralo u 2-3 trena... prvi tren je bio prelazak na explorer, samo sam nasla adresu i ime, i propala sam kroz vec iskopanu rupu od jutros, znaci moja rupa me cekala, samo je put do nje bio dug... u trecem trenu sam pronasla ovaj enterijer, izbor je slab i nemam sta da biram, to je to...pobegla sam od ljudi pod zemlju, hocu da zaboravim sve, svoje najblize, a ipak prostor je kao i obicno na zemlji, da me podseca odakle sam pobegla da se utesim da ima i ljudskih, humanih krticnjaka i da cu se prilagoditi, naviknuti i preziveti i pod zemljom, ovde cu pisati, necu da vidim slike, slepa sam, necu da slusam muziku, gluva sam, samo cu govoriti, usta ce mi biti sve, velika, alava i prljava od blata...
samo jednu dilemu imam, ima li lova na krtice i kako da znam kad i gde da pobegnem, da li da se zakljucam ili ostavim ovo malo prozorce kuda ce zrak da ulazi, pa sta bude...