svastarenje

opet svastarim... jedan blog, drugi, treci sta god pocnem isto... mozda je ovo moj roman, moj stil, i drugi su sakupljali ideje, uzimali delove, krali citate, postoji tzv. dokumentaristicki stil, kis npr. nije dugo shvacan i prihvacan zbog tog stila, kao otisao je u vatikanski arhiv i prepisao neke latinske dokumente, preveo i od toga pravio price i romane... medjutim nije lako to ni uciniti, kamo li izmisliti... ili to je to ili da opet otvorim nesto novo i pocnem da izmisljam svoj roman, da probam? moram li i to probati ili mogu i ovako znati... gledam sapunice, pa mislim o radnji, razgranjavanju... i nastavljanju kao u bilo kojoj prici ili zivotu, uvek mi je bio problem odlepiti od sebe, danas pisci i ne beze od toga, nego tako i pisu, eva ras ne koristi nikakav uobicajeni sistem knjizevnog stvaranja, ona jednostavno pise kao sto prica, e sad treba maste, inspiracije, ali i puno znanja i secanja, imam li toga? imam, svak ima svoj fond, samo nikako da otpocnem, da se odlucim sta hocu, ok, i ovo je sve ok. moze se povezati, a i odlicna je vezba... pa sad mislim o porodicnom stablu, a onda o ovoj rupi i krtici... cemu sve to, a ako je potrebno, cemu podzemlje? a stabla su jako dobar scenario za pocetak pisanja: neka imaju samo imena, ali neka opise likova, pa cak i slike...a prava i koren iz koga sve nice...