posle svega

posle svega ja volim njega... haha... nema sumnje, to se zna, ali to nista ne menja, to jest ne moze, a i ne sme da menja... stojim ovde tvrdja od kamena, sa poslednjim zarom u grudima, pisem u zatvorenom prostoru, vani sipi avgustovska kisa... mili, vec dva dana sam ti blizu, imam te na dlanu, ali necu tu pticu ljubavi, tu sevu poslednje strasti ni da oteram, ni da uprljam, samo je tako mogu izgubiti, jer svi dobici i gubici su uvek bili u mome srcu, a sad su pogotovo, tu im je mesto i tu su zapecaceni, od sad pa do veka, samo tako moja ljubav ce da traje, da peva i da moju dusu greje, samo tako dok budes gazio nil prema meni, cekacu te zauvek u egiptu... srela sam te pre 2 dana ovde, kao pre 8 godina onde, ovakvi susreti su nasa sudbina... opet si se opredmetio bez vidjenja, ali reala je reala i u virtuali, opet sam se uverila da postojis, da dises i nekom drugom sada pises neke druge reci... ne pitam se da li me se secas, da li ti nedostajem, jer cemu to? ko zna da li bi se uopste setio jedne daleke zene, moja i tvoja prica ima 2 lica i uvek ce ostati tako, uostalom zenske i muske price su uvek sa dva lica... brojala sam do 10... do 50... iskustvo, godine i njihovo breme, izgubljena nada i strast koja ni za sta ne pita... kasno je mili, ne brini, zaustavila sam se kao i pre, sad vec lako spustila na zemlju... razmislila, odvagala i posle svega znam i kazem: sve je isto kao pre... nasla sam te, pa sta, mozda i ti mene nadjes... tek onako, za citanje i secanje... ni ovakva bez plama, necu bez srama ni pred koga stati, pa ni nasu pricu gaditi i kvariti... imala je ona i toga, ali puno vise lepih i neponovljivih stvari... malo je onih koji su takvu ljubav osetili i znali i na ovakav nacin biti srecni kao ti i ja... hvala ti Boze, hvala ti mili, sto smo tada srecni bili...

Egypt