kruna

Prošli smo zajedno mnogo toga, prijatelju moj
Mnogo noci, mnogo dana, krv, suze i znoj
Mnoge stvari više nisu iste, vremena se menjaju
I onaj koji sada gubi, bice onaj što dobija

Mi zajedno možemo sve
mi možemo promeniti svet
Nema povlacenja, nema predaje

Prošli smo zajedno mnogo toga, prijatelju moj
Mnogo noći, mnogo dana, krv, suze i znoj
Ostali smo sami na putu, iza nas su samo tragovi
Mnogi su nam okrenuli ledja, mnogi su nas izdali

"Ako je ring poslednje mesto gde se danas suočavaju muškarci, onda je ludnica jedina adresa gde se još mogu sresti iskreni ljudi. Svet se deli na pobednike i gubitnike, na one koji su ugnjetavani i one koji ugnjetavaju, špijune i objekte špijuniranja i koji jedni bez drugih, jasno, ne postoje. Prosto, bravura o kolektivnim paranojama, teorijama zavere, komšijskim špijunažama i nama... bolesnima. Naizgled međusobno potpuno različiti, dželat i žrtva su u nečemu slični. Jednom od njih je posao da dokaže krivicu, a drugi je tu da bi bio kriv. Dva lika u jezgrovitoj priči predstavljaju čitav jedan sistem stariji od sveta i veka. Autorova glavna poruka je da se čovek ne rađa zao, već ga takvim čini sistem.
Svet je podeljen na pobednike i luzere, na žrtve i dželate, osvetljava, zapravo, biblijske odnose među njima i činjenicu da dobri bez loših ne postoje. Otkud junaci, zapravo ludaci, u Edenu, u rajskom vrtu? Poenta gde protivnik postaje sapatnik jedino je moguća u apsurdu Raja na Istoku. Apsurd je večni krug. Šta je ludilo osim udaljavanje od normalnog. Ali, šta je ovde uopšte normalno. Ludilo nije odsustvo logike. Naprotiv. Ludilo je nužna logika strateški uneta u raspamećenu stvarnost radi zajedničkog dobra."
Borislav Pekić: "U Edenu na Istoku"

 rezija: Kruna Ras