petak

petak, kao hiljade drugih, kao stotine slicnih, oseca se promena vremena, ne mogu jos reci da je to dah proleca, ali jeste neki pocetak, macak je pre mene osetio promenu i promenio svoje nocno prebivanje, sa peci na kauc, ujutru se cuju ptice kako svrkucu, upravo sad iza podne otvorila sam prozor da prozracim sobu i cujem razne zvukove: auta, pasa, dece, ptica, mislim da se promene prvo javljaju u vidu glasova, pa tek onda slika, prvo cujemo, pa vidimo... ne znam da li je zvuk brzi od slike, ali tako to sad izgleda dok uz te zvukove u moju sobu dopire i svez zrak, ali ja sedim i kucam u majicici bez dzempera, prkosim zimi, izazivam je jer osecam da slabi i da cu je uskoro pobediti... zatvaram prozor, dovoljno je kiseonika za ostatak dana, palim grejalicu i oblacim dzemper i vracam se u utrobu krticnjaka... mislim o ostatku dana... ona je opet tek legla, sa njim sam imala kratku raspravu o pranju jedne serpe iz koje je pojeo moju rizu, dzon obraz... cekam dvor u jedan, to je pola sata, a onda pravim rucak... piletina i brokula, procedim i tecnost ostavim sutra za supu, meso preprzim na tavi, dodam brokulu sa zacinima, persunom i belim lukom i kus-kus, to jest ako dodam kus-kus imam rucak i za sutra...

arapska kuhinja(kus-kus)