vrsac 2

letos sam posle povratka od sestre mire trazila na netu stanove u beogradu i vrscu, kupovina ili za izdavanje... ono sato sam nasla i cak nesto ugovarala je bilo jako skupo, duplo skuplje nego ovde, a vrsac je isti kao i beograd, kako i zasto ne znam? rodjena sam u zrenjaninu, tacnije u medji, mestascu na granici rumunije, opstina je tada bila zitiste, a kasnije zrenjanin, isla sam tamo leti kad sam bila devojcica, ali nikad nismo isli u, ni kroz vrsac, jer to je takav put, koliko god da su blizu ti gradovi, putevi su im odvojeni, vrsac je juzniji, a zrenjanin je visociji, sve sto sam znala o vrscu bilo je iz familijarnih saznanja jer je strina kvetoslava, cveta, kako smo je mi zvali, devojacki doleček bila iz vrsca, tacnije iz sredista gde su joj ziveli roditelji, vojvodjanski cesi...drugo saznanje o vrscu bilo je ono o tome da je mili to jest njegova porodica grncarski iz vrsca, tacnije iz jednog sela ... (homogzil sto na madjarskom znaci pustinjasji vetar) i da oni tamo imaju jos kucu, pa i on tamo ide povremeno, znaci oni zive u beogradu, ali svoj dom u vrscu nisu nikad prodali kao sto su to ucinili moji... nazalost... onda mi se u glavi stvorila prelepa slika banatskog gradica, sto se i potvrdilo slikama i informacijama na netu, pa sam pratila oglase, a i sama slala, to je bilo jesenas, ali brzo sam to zabacila i predala se zivotarenju u zagusljivoj sarajevskoj kotlini i kao da mi je taj san pobegao zauvek, ali nije... sinoc dugo nisam mogla zaspati, mislila sam o vrscu... bojala sam se da to do jutra ne zaboravim kao mnoge misli koje dolete i odlete vrlo brzo, zato sam ponavljala u sebi: vrsac, vrsac, vrsac... da bi jutros ispricala snove o njemu i da ne bih tek tako odustala od tih snova...