jutros sam opet prespala, sve u cugu do pola 10 uz san-moru ko zna koje i gde selenje... lokacija nejasna, nesto kao Otes, valjda kod Dzubura posto se i moji roditelji pojavljuju u epizodnim ulogama, tu je i bivsa gazdarica, nepoznata, a u snu poznata kao sto to obicno biva, ja pakujem, pakujem, cistim i cistim i ona me hvali i za placanje i cistocu i odnos prema gazdama, sve kao ok osim te muke postanarske, tuge pregoleme, onda se pojavi i vest da sam dobila posao na cendic vili i krug se zaklapa, kao sad je sve ok, sve se vraca na pocetak, imam i posao i stan, iako ustvari ne znam gde se to selim sto i jeste i sad otvoreno pitanje... u tom neznanju sam se probudila...i onda frka spremanje i sebe i dorucka i ukljucenje ves masine da pere beli ves i sve stigoh do 10 i da gledam dvor, do 10 nije bilo signala na tv-u, a onda je stigao, kao da je sve bilo u zakasnjenju tih pola sata... a na dvoru je sve bilo mrtvo dugo, dugo... onda su se oglasile fanfare i oni su se leno dizali i kao marionete stizali iz sna na dvor gde im je citano neko besmisleno pismo i kad bi oni otisli i opet pokusali da zaspu, opet bi ih fanfare pozvale da ih dovuku na jos neku istu pricu bez price da bi se popunilo jutarnje ukljucenje, nedelja je i ne radi prodavnica, a oni ne znaju i nemaju nikakvu ideju da osmisle to jutro, taj dan, taj sou... u medjuvremenu cujem kako R. prica u kuhinji sa nekim od bratica na telefon o tome kad i kome da da pare za rezije majcinog stana... tome nema kraja, jedva se uzdrzah da ne odreagujem za nedavanje novca za kcer vec drugu godinu i ostalo... neka, neka, sve je to samo put, dugi put ka mome ko zna kome selenju...
