ratni radio

kad je zaratilo u aprilu 1992. i kad smo 9. maja prvo pobegli na ilidzu, pa za par dana na pale... svet se srusio... pucalo je, stajali smo u ck u redovima za pomoc, nije bilo struje, ni vode... ulicama su isli naoruzani muskarci, poneki cetnik kao iz filma i tako dok mi se mracilo pred ocima, dok je civilizacija na balkanu po ko zna koji put pala na pocetni nivo, sestrin muz je na nekom starom tranzistoru uz dve nadjene baterije pronasao stanicu da cujemo vesti... ja sam bezala od vesti ko djavo od krsta jer sam od propagandnog rata jos u sarajevu poludela tako da bi me hvatala panika cim neko pusti bilo sta sto mediji prenose... tada, vesti su bile kratke i isla je odmah iza toga muzika, pustili su INXS i ja sam se ozarila kao da sam nanovo ziva, bilo je to kratko jer baterije su se stedele, pa je izgaseno do sledecih vesti... mnogo dana posle dok je struja stigla na pale, mogli smo redovno da slusamo radio... i desilo se cudo, neko je danima pustao samo inxs... na moju veliku radost, ali i cudjenje... razmisljanja su isla do toga: od kud to, kome se to slusa osim meni u takvom haosu rata, a onda sam sebe ubedila da je to slucajno, da je neko imao njihov album i pustao jer nisu imali nesto drugo... ko zna? mozda je to i tacno, ali nije ni bitno, znam da su me ti zvuci vracali na normalan kurs razmisljanja koliko je to tada i tu bilo moguce...